Svet nije ozbiljno shvatio pretnju 1

Najviše u državi i gradu Njujorku, gde rođeni Beograđanin Saša Vukelić (44), kardiolog širokog spektra znanja i iskustva u lečenju bolesti srca i pacijenata s transplantiranim srčanim mišićem, kao cenjeni kadar Univerzitetske bolnice u Bronksu, svedoči širenju epidemije u tom delu sveta i strašnim komplikacijama sa zajedničkim imeniteljem kovid 19.

– U iščekivanju velikog talasa novozaraženih, još pre par nedelja smo počeli sa smanjivanjem redovnih aktivnosti, kako bismo u nekom trenutku gotovo sve raspoložive kapacitete oslobodili za prijem obolelih od virusa korona. Neke bolnice su već prenatrpane, jer je Amerika postala veliko pandemijsko žarište. Njujork je posebno ugrožen – priča za Danas Vukelić, lično „nezadovoljan“ reakcijom stanovnika ove gusto naseljene države, s više zaraženih u njena 62 okruga nego u celoj Kini i to mnogo pre očekivanog vrhunca masovne zaraze.

– Njujorške ulice nisu pune kao u normalnim okolnostima, ali i dalje je previše ljudi napolju. Gradonačelnik moli, apeluje i upozorava, ali to i dalje ne dopire do svih. Razumem one što rade, ali ostale nikako. Kada je već „dopušteno“ da se požar razbukti ostaje samo da se masovnim ostajanjem kod kuće spreči još gori scenario. Oboleli nam dolaze u sve lošijem stanju, a obzirom na vrtoglav porast zaraženih vremenom bi moglo da nam ponestane testova i laboratorija, aparature i ljudstva za adekvatnu brigu o svakom pacijentu. Amerika ima najviše jedinica i kreveta intenzivne nege na svetu na 100.000 stanovnika, najmoderniju medicinsku tehniku i vrhunske stručnjake, ali plašimo se zagušenja i pucanja zdravstvenog sistema, kao što je to bio slučaj na severu Italije. Nadam se da nećemo doći ni u situaciju da imamo mnogo obolelih među onima što leče, jer nije isto kada se o radu respiratora, na primer, stara neko ko to stalno radi ili ortoped, pedijatar, logoped… Karikiram malo, ali videli smo svi šta se pod teretom neobuzdanog eksponencijalnog širenja epidemije desilo u bogatoj Lombardiji.

Vukelić kaže da ni država nije preduzela sve što je trebalo. Na vreme.

– SAD su jedna vrlo decentralizovana država, s jakim lokalnim samoupravama. Dug je proces odlučivanja i koordinacije u lancu grad – savezna država – federalna vlast, što nas ponekad košta gubitka dragocenog vremena. Takođe, ovde sve mora da prođe propisane procedure i preciznu regulativu. Recimo, ne možeš bez odgovarajućeg zakona nekoj fabrici tek tako tražiti da počne proizvodnju maski, rukavica ili zaštitnih medicinskih odela, čega u početku nije bilo dovoljno. Isprva se nije imalo ni testova za virus korona u potrebnoj količini, između ostalog i zato što je Amerika insistirala na pravljenju svoje verzije. Još kada se tome doda osetljivost zapadnjaka na ograničavanje ličnih sloboda… Nije ovo Kina, da se stvari od opšteg značaja urade po kratkom postupku, bez polemike i otpora.

Naš sagovornik smatra da nije samo Amerika zakasnila sa strateškim odlukama u iščekivanju neminovnog importovanja virusa iz Vuhana.

– Definitivno, svet nije ozbiljno shvatio pretnju. Sve zemlje su imale dva meseca da se pripreme za dolazak virusa iz Kine, ali su jedino Hong Kong, Singapur, Tajvan i Južna Koreja reagovali na vreme i to uradili na pravi način. Možda prve tri nisu idealan reper, jer imaju manje stanovnika od mnogih drugih država, ali su i oni i Južnokorejci izvukli pouke iz epidemije SARS-a i MERS-a. Na vreme su krenuli sa testiranjem, radili su to masovnije nego drugde i prilježno su pratili trag kretanja zaraženih. Pravili jasnu mrežu njihovih kontakata, takođe. Recimo, ovi poslednji su „uhodili“ potencijalno opasne ljude uz pomoć mobilnih telefona. Hm, zamislite da se to pokuša u Americi ili bilo gde na Zapadu. Zapadnjaci su posebno osetljivi na te stvari, zapravo na svako ograničavanje ličnih prava i sloboda. I preveliki su individualci. U Aziji je mnogo veći stepen kolektivne odgovornosti. Tako je moja supruga, inače specijalizant reumatologije na univerzitetu Harvard, boraveći na stručnom usavršavanju u Japanu često viđala da ljudi nose maske samo zato što su jače prehlađeni. I pritom ih niko ne gleda kao čudake, jer su tamo naučeni brizi za druge. Da, maska ne može da bude apsolutna zaštita od virusa korona, ali bolje je nositi makar i najobičniju, pamučnu, nego dovoditi sve oko nas u opasnost. Ili i dalje proturati netačnu priču o tome da su mladi nedodirljivi. Većina njih će na nogama pregurati virus, često bez simptoma, a ako obole imaju veću šansu da se oporave nego stariji… Samo, treba reći istinu da i među njima ima umrlih. Najmlađi preminuli pacijent u našoj bolnici je mladić u dvadesetim godinama, bez ikakvih ranijih medicinskih problema. Takođe, ta populacija obolelih neće proći bez nekih posledica i, što je jednako loše, mogu u međuvremenu širiti virus na sve strane. Da ne govorim o nadrilekarskim savetima o lečenju.

Preporuke i uputstva virusologa i epidemiologa su jedina prava smernica u traženju svetla na kraju mračnog „korona tunela“.

– Uveliko se traga za vakcinom, ali u tom vrlo osetljivom procesu ne sme biti preskakanja obaveznih faza ispitivanja i eksperimentalne primene, niti propusta u istraživanju eventualnih kontraefekata. Mora da prođe određeno vreme pre nego što bude napravljena na jednoj ili više adresa. Drago mi je što su antivakcinaški pokreti širom sveta utihnuli u ovoj situaciji – zaključio je Vukelić, pre nego što je počeo dvonedeljnu „smenu“ bez dana odmora, u bolnici pod čijim krovom su neki od najsiromašnijih i najbogatijih Njujorčana.

Lekar i predavač

Saša Vukelić je kardiolog subspecijalista za nagli zastoj srca, mehaničku podršku cirkulaciji i transplantaciju srca (MD PhD), a u Univerzitetskoj bolnici Montefiore angažovan je kao lekar specijalista u jedinici intenzivne kardiološke nege, zbog pandemije pretvorene u jedinicu intenzivne nege najtežih pacijenata s dijagnostikovanim kovidom 19. Takođe, naš stručnjak, školovan na Medicinskom fakultetu u Beogradu, radi kao asistent na kardiološkoj katedri Medicinskog fakulteta Albert Ajnštajn u Njujorku.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.