Predsednik Mađarske objavio šta je pitao Venecijansku komisiju vezano za nameru Mađara da ga razreši: „Napad na temeljne vrednosti ustavne demokratije“

Kancelarija predsednika Republike, „s obzirom na izuzetan značaj inicijative šefa države, kao i na pojačano interesovanje javnosti u vezi s njom“, objavljuje pitanja koja je uputila Venecijanskoj komisiji.

Kancelarija predsednika Republike saopštila je da se predsednik države 29. maja 2026. godine obratio Venecijanskoj komisiji zbog ustavnopravne situacije nastale nakon aprilskih izbora, koja, kako se navodi, „preti ozbiljnim narušavanjem vladavine prava i načela podele vlasti“, posebno imajući u vidu pravni instrument sadržan u predlogu 17. amandmana na Osnovni zakon (Ustav), koji, prema njegovom mišljenju, „predstavlja ozbiljan napad na temeljne vrednosti ustavne demokratije“.

Kako se navodi u saopštenju, Venecijanska komisija trenutno po hitnom postupku razmatra zahtev predsednika Republike.

Delegacija Komisije na visokom nivou boravila je 2.jula u Budimpešti, što se ocenjuje kao važan korak u uspostavljanju okvira za dijalog između ustavnopravnih institucija.

Predsednik Republike istovremeno ukazuje da je vlada, iako je izrazila spremnost za saradnju sa Venecijanskom komisijom, do sada odbila da primi stručnjake koje je Komisija posebno imenovala za razmatranje ovog slučaja.

Istovremeno je „6. jula 2026. godine, odlučila da se predlog izmene Osnovnog zakona razmatra po hitnom postupku, ne obavezujući se da će sačekati mišljenje Venecijanske komisije“.

Prema dokumentu od 22 stranice, Tamaš Suljok se, između ostalog, obratio Venecijanskoj komisiji sa sledećim pitanjima i argumentima:

– Da li u parlamentarnoj demokratiji predsednik Republike koji nije neposredno izabran snosi političku odgovornost prema međunarodnim ustavnopravnim standardima;

– Ako se takva politička odgovornost ne može utvrditi, da li predsednik Republike može biti razrešen dužnosti i bez utvrđivanja da je prekršio Osnovni zakon ili druge propise;

– Kakve posledice proizlaze iz ustavnih normi koje uređuju razrešenje predsednika Republike koji nije neposredno izabran, a koji u sistemu podele vlasti ima ulogu institucionalne protivteže;

-Da li takav predsednik može biti smenjen iz razloga koji ne podrazumevaju utvrđivanje povrede prava;

-Kako prema međunarodnim ustavnopravnim standardima treba oceniti izjave premijera koje ukazuju da predsednik Republike treba da podnese ostavku ili da bude razrešen, uz obrazloženje da bi mogao da uspori povraćaj sredstava iz fondova Evropske unije;

– Kakav uticaj ima namera vlade da izmeni Osnovni zakon u delu koji se odnosi na buduće razrešenje predsednika Republike i da li je takva izmena u skladu sa međunarodnim ustavnopravnim standardima;

-Da li ustavni amandman čiji je očigledan cilj razrešenje zakonito i u skladu sa propisima izabranog predsednika Republike može biti u skladu sa ustavnopravnim normama.

Prema pisanju lista, Suljok je u svom pismu, povodom predložene izmene Osnovnog zakona koja je u međuvremenu i zvanično podneta, između ostalog ukazao na donošenje propisa prilagođenih jednom konkretnom slučaju, povredu slobode izražavanja i zaobilaženje Ustavnog suda.

Objavljivanje ovih podataka usledilo je svega nešto više od nedelju dana nakon što je Nacionalni organ za zaštitu podataka i slobodu informisanja (NAIH), na inicijativu organizacije Društvo za građanske slobode (TASZ), pokrenuo postupak protiv palate Šandor, pošto Kancelarija predsednika Republike nije odgovorila na zahtev ove organizacije za pristup informacijama od javnog značaja o tome šta je Tamaš Šuljok tražio od Venecijanske komisije.

Nakon toga postojale su dve mogućnosti: da predsednik države dobrovoljno objavi tražene informacije ili da sačeka nalog nadležnog organa. Čini se da se na kraju odlučio za prvu mogućnost, ukazuje mađarski list.

Kao što je poznato, mogućnost razrešenja predsednika Republike pojavila se u javnosti još pre izbora, a od 12. aprila postoji realna mogućnost da njegov mandat bude okončan pre isteka predviđenog roka.

Vlada Tise potvrdila je da namerava da ustavnom izmenom smeni Tamaša Šuljoka. On je ranije saopštio da će se obratiti Venecijanskoj komisiji, savetodavnom telu Saveta Evrope specijalizovanom za pitanja ustavnog prava, tražeći od nje da zauzme stav o mogućem razrešenju predsednika Republike.

Premijer Peter Mađar je u proteklom periodu više puta pozvao Suljoka da podnese ostavku, zajedno sa drugim nosiocima najviših javnih funkcija i državnim zvaničnicima.