Foto:Fonet-AP

„Možda je potrebno više vremena za sakupljanje dokaza. Veoma čudno!“ glasio je Trampov post na Tviteru.

S druge strane, zvaničnici američkih obaveštajnih službi tvrde da nije bilo odlaganja u dostavljanju informacija Trampu. Nekoliko obaveštajnih agencija SAD, uključujući Centralnu obaveštajnu agenciju (CIA) i Federalni istražni biro (FBI), veruju da je meta hakerskih napada Rusa bila Demokratska stranka i štab predsedničke kandidatknije Hilari Klinton, te da su preko Vikiliksa i drugih kanala objavljivali informacije s ciljem da pomognu Trampu da pobedi.

Tramp je prvo odbacio tvrdnje kao „smešne“, ali je nakon toga rekao da će se sastati sa šefovima obaveštajnih službi SAD da bi se „informisao o najnovijim detaljima o ovoj situaciji“. Osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž je ponovio u utorak da masovno curenje mejlova Demokratske stranke na sajtu uoči izbora nije poteklo od Rusije, na šta je i Tramp skrenuo pažnju na Tviteru. Asanž je takođe rekao i da je mejl Džona Podeste, šefa kampanje Hilari Klinton, mogao da hakuje i „četrnaestogodišnjak“.
Biznismen Reks Tilerson, koga je Tramp predložio za državnog sekretara SAD, pristao je da prekine veze sa Ekson mobilom, preko kojeg je dugo poslovao u Rusiji, i tako ispuni zahteve u vezi sa sukobom interesa.

U međuvremenu, republikanci su odustali od plana da ukinu nezavisno telo koje vodi istragu u vezi sa etikom ponašanja na političkoj sceni. Iznenađujuća odluka koju su zakonodavci doneli glasanjem da Kancelarija za kongresnu etiku više ne bude nezavisna izazvala je bes javnosti i rezultirala isto tako besnom reakcijom Trampa na Tviteru, navodi Bi-Bi-Si. Tajna inicijativa, koja je zasenila prvi dan rada 115. Kongresa, preinačena je na vanrednoj sednici.

Etičko telo je osnovano 2008. nakon niza skandala koji su rezultirali hapšenjem nekoliko članova Predstavničkog doma Kongresa. Tramp je u kampanji iskorenjivanje korupcije predstavio kao jedan od prioriteta.

Tramp je na Tviteru takođe upozorio Severnu Koreju zbog njenih nuklearnnih ambicija, kritikovao je troškove programa Obamaker i započeo raspravu s Dženeral motorsom zbog proizvodnje te kompanije u Meksiku.