Krajnja desnica je delovala nezaustavljivo u Evropi: Kako bi Trampove tarife to mogle da promene?

Nakon što je udario na evropski čelik, aluminijum i automobile, Tramp je ove nedelje najavio široke carine od 20 odsto na gotovo sve uvoze iz EU, piše Natalija Toci, kolumnistkinja Gardijana.

Evropljani su ovo očekivali već duže vreme. Dugo pre njegovog ponovnog izbora, zvaničnici u Briselu su pravili planove kako bi EU mogla da odgovori na Trampa 2.0 i mogući transatlantski trgovinski rat.

Koji bi mogli biti politički reperkusije u Evropi? Dobra vest je da Trampov trgovinski rat stavlja pro-Tramp snage ekstremne desnice u Evropi u veoma nezgodan položaj.

Jedno je kada ekstremna desnica u Evropi podržava Trampa u principu, ili podržava tiraniju njegove administracije nad narodima za koje ne mari, bilo da su to Ukrajinci, Kanađani, Meksikanci ili Palestinci.

Sasvim je drugo braniti Trampa i njegove politike kada su žrtve zemlje koje ove stranke ekstremne desnice navodno predstavljaju.

Lideri ekstremne desnice u Evropi usvojili su dva pristupa. Mateo Salvini, lider partije Liga u Italiji, tvrdio je da carine koje je uveo Tramp predstavljaju „priliku“ za italijanske biznise, bez objašnjenja zašto i kako.

A ako ta prilika ne bude iskorišćena, to će verovatno biti zbog „ozbiljnih grešaka“ Brisela, kako je izjavio mađarski ministar spoljnih poslova, Peter Sijarto.

Međutim, većina drugih lidera ekstremne desnice je u nezgodnom položaju, svesni da su osuđeni ako govore u korist Trampa, ali i ako ne govore. Italijanska premijerka, Đorđa Meloni, koja je odluku nazvala „pogrešnom“, dok je povučeno zalagala za transatlantske pregovore (kao da ovo nije stav Evropske komisije), očigledno se oseća nelagodno.

Još jedna politička prednost Trampovog transatlantskog trgovinskog rata za Evropu jeste to što bi mogao ojačati jedinstvo.

Ovaj efekat je već vidljiv. Stisnuti između rata Rusije u Ukrajine i američke izdaje, Evropljani su ponovo otkrili svoju podršku EU.

Najnoviji Eurobarometar pokazuje da 74 odsto Evropljana veruje da je članstvo njihove zemlje u EU dobra stvar, što je najviši procenat u poslednjih 42 godine.

Intuitivno, građani shvataju da, ako ostanu zajedno, EU može bolje braniti njihove interese. I nigde ovo nije istinitije nego u oblasti trgovine, koja je isključiva nadležnost EU.

To znači da Unija može razviti i primeniti koherentnu protivstrategiju protiv Trampovog trgovinskog rata koja predstavlja blok u celini, sa drugom najvećom ekonomijom na svetu i više od 450 miliona građana. Na polju trgovine i ekonomije, SAD mogu mnogo da naškode EU, ali obrnuto je takođe tačno.

Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, dala je uvid u odgovor EU. Iako vodi pregovore sa Vašingtonom, s obzirom na to da je izbegavanje trgovinskog rata najvažniji cilj, EU se priprema da uzvrati, diverzifikuje trgovinske odnose i produbi jedinstveno tržište.

Zanimljivo je da je Fon der Lajen odgovorila na Trampov „dan oslobođenja“ iz Samarkanda, gde se održava prvi samit EU i Centralna Azija.

U istom duhu, čitav kolegijum komesara je po prvi put putovao u Indiju u februaru kako bi istražio produbljivanje odnosa sa Delhijem. Antonio Košta, predsednik Evropskog saveta, takođe u Uzbekistanu, pozvao je na brzu implementaciju nedavno potpisanih trgovinskih sporazuma EU sa Mercosurom i Meksikom.

Osveta prema SAD-u mogla bi uključivati sektorske carine koje bi mogle biti postepeno uvođene. Što je još značajnije, EU razmatra protumere u sektoru usluga, gde, za razliku od robe, SAD ostvaruje godišnji suficit od više od 100 milijardi evra sa EU. To bi moglo uključivati mere kao što su obustava prava intelektualne svojine i isključenje američkih kompanija iz evropskih javnih nabavki.

Ako eskalacija SAD-a bude nastavljena, tražeći, na primer, da EU smanji svoj PDV, ukine digitalne poreze ili olakša zakone o digitalnim uslugama i tržištima, EU bi mogla da preduzme trgovinsku „nuklearnu“ opciju, poznatu kao instrument protiv prinude.

Ovaj instrument je prvenstveno razvijen imajući na umu Kinu ali sada bi mogao biti upotrebljen protiv SAD-a ako se ne postigne sporazum.

Ovo bi ozbiljno ograničilo pristup američkih uslužnih kompanija jedinstvenom tržištu EU. Do sada je EU sebi dozvolila više vremena, suzdržavajući se od momentalnog odgovora nakon Trampovih carina na čelik i aluminijum.

Odlaganje ima za cilj da se ispitaju sve opcije za postizanje brzog dogovora i, pre svega, dogovor sa državama članicama (ili bar većinom njih), imajući u vidu da sve zemlje nisu podjednako pogođene, pri čemu će Nemačka, Irska i Italija najviše izgubiti od trgovinskog rata sa SAD.

Ovde leži glavni rizik. Do sada je Trampova administracija bila sve, samo ne suptilna. Ali, upravo zbog različitog ekonomskog uticaja carina, sofisticiraniji i opasniji pristup SAD-a bio bi onaj koji koristi deljenje, iskorišćavajući odnose sa vladama ekstremne desnice u Evropi.

Vašington bi mogao pokušati da pridobije Rim, na primer, gde bi vlada Melonijeve, koja je prijateljski nastrojena prema Trampu, mogla biti u iskušenju da razbije jedinstvo EU i prihvati povoljan bilateralni trgovinski sporazum sa SAD-om.

U principu to ne bi mogla učiniti, s obzirom na to da je trgovina nadležnost EU. Ali, gledano iz Vašingtona, razbijanje zakona EU (i same EU) je zapravo poenta. Potpredsednik SAD-a, Džej Di Vens očekuje se da poseti Italiju tokom Uskrsa, što ovu pretnju čini opipljivom.

Razbijanje evropskog jedinstva možda neće biti ograničeno samo na EU. Poslednjih meseci primećen je sve veći strateški sklad preko Lamanša, posebno u vezi sa Ukrajinom.

„Koalicija voljnih“ uključuje Francusku i Veliku Britaniju i verovatno će im se uskoro pridružiti Nemačka i Poljska. Ovo bi moglo otvoriti put za širi sporazum između EU i Velike Britanije.

Trampov trgovinski rat mogao bi omesti ovaj strateški preokret, koji uključuje bezbednost, ali i ekonomiju. Do sada Vašington nije bio dovoljno pametan da krene tim putem. Ali trebalo bi pretpostaviti da hoće, i pripremiti se da izbegnemo zamku.