El Pais: Srpski švercer kokaina u centru diplomatskog spora, Tramp traži njegovo hitno izručenje

Američki obaveštajni izveštaj otkriva da Antun Mrdeža, srpski državljanin i glavni šef narko krijumčarenja koji se nalazi u pritvoru u Venecueli od 2025. sklapa ilegalne dogovore sa Đovanijem Andresom Rojasom, poznatim kao „Arana“, vođom grupe Border Commandos, koji je u zatvoru La Picota u Bogoti, piše španski El Pais.

Bela kuća je zatražila da se obojica kriminalaca predaju SAD-u.

Zapravo, prvi sastanak između predsednika Kolumbije Gustavo Petra i privremene predsednice Venecuele Delsi Rodrigez – koji se očekuje u narednim danima – nije samo radi jačanja veza.

Vladin izvor koji je savetovao Petra pre njegovog sastanka sa Trampom rekao je za El Pais da se moraju dogovoriti logistički detalji kako bi Kolumbija zatražila transfer Mrdeže nakon njegovog bekstva sa međunarodnog aerodroma Hose Maraa Kordova u Rionegru, Kolumbija, u maju 2023. godine. Pa kada se on nađe jednom u Kolumbiju, SAD bi zatim tražile njegovu ekstradiciju.

Mrdeža, poznat i pod imenom Nikola Boroš, smatra se članom tzv. „Nove uprave za trgovinu drogom“, transnacionalne narko mreže koja, prema kolumbijskoj vladi, okuplja šefove iz Latinske Amerike i Evrope koji zajedno organizuju najveće pošiljke kokaina na svetu.

Srpski krijumčar, koji ima otvorene slučajeve u sedam zemalja, slobodno je putovao kroz nekoliko kolumbijskih gradova u maju 2023. nakon bega sa aerodroma.

Tada je od stražara tražio dozvolu da kupi vodu i iskoristio priliku da pobegne automobilom marke Audi prema kolumbijskom gradu Kali, gde se sastao sa ljudima odgovornim za finansije, pranje novca i snabdevanje lokalnih prodavaca droge.

Kasnije je otišao u departman Putumajo u amazonskoj prašumi na granici sa Ekvadorom, gde se, prema izveštaju, udružio sa „Aranom“ radi trgovine drogom. Ti susreti su zabeleženi od strane agenata američke Agencije za suzbijanje narkotika (DEA). Od tada je „Aran“ na meti SAD i raspisana je Interpolova poternicu za njim.

Od Putumaja, prema vlastima, srpski krijumčar je otišao dalje u Gvajakil u Ekvadoru, gde je preživeo atentat, a zatim se sklonio u Venecuelu, gde je uhapšen 22. maja 2025.

Tog dana, piše dalje El Pais, Diosdado Kabelo, kao ministar unutrašnjih poslova Venecuele, objavio je da je Bolivarska nacionalna garda uhapsila više od 70 osoba koje su navodno bili saradnici vođe venezuelanske opozicije Marije Korine Mačado – među kojima i Antuna Mrdežu.

Njegovo ime pojavilo se na dugoj listi novinara, aktivista, branilaca ljudskih prava i političkih ličnosti. Njegovo ponovno pojavljivanje ne samo da je alarmiralo Kolumbiju, koja ga je izgubila iz vida dve godine ranije, nego je ponovo otvorilo slučajeve u Dominikanskoj Republici i Italiji.

Prema izveštaju, srpski državljanin povezan je sa Alehandrom Salgado Vega, poznat i kao „El Tigre“, jedan od najtraženijih kriminalaca i trgovaca drogom u Španiji za koga se veruje da se krije u Dubaiju.

Prema Tužilaštvu Španije za borbu protiv narkotika, on je deo mreže koja je između 2020. i 2021. godine krijumčarila preko 100 miliona evra (oko 118 miliona dolara) kokaina skrivenog u ananasima.

U okviru te transnacionalne mreže, srpski državljanin navodno je bio zadužen za koordinaciju ruta Bolivija – Urugvaj i Kolumbija-Ekvador – Brazil. Njegovo kretanje kroz kolumbijsku Amazoniju poklapa se sa tim koridorima.

Kolumbijski partner u pritvoru

Đovani Andres Rojas, kolumbijski državljanin identifikovan u američkim obaveštajnim izveštajima kao jedan od dobavljača kokaina za Mrdežu, bio je slobodan do februara 2025. Vlada ga je imenovala za mirovnog pregovarača sa naoružanom grupom Border Commandos, što je suspendovalo njegove naloge za hapšenje – ali je uprkos tome uhapšen. Operacija hapšenja nije se dogodila u džungli niti je bilo upotrebe sile.

Rojas, poznat kao Arana, uhapšen je u hotelu Marriott u Bogoti dok su pregovarači njegove grupe razgovarali sa vladinim delegatima o trećem krugu pregovora.

Tužioc je iznenada prekinuo sastanak i, pred nacionalnim medijima, uhapsio ga na zahtev SAD. Od tada se nalazi u zatvoru La Picota u istom gradu, čekajući potpis Gustava Petra na njegovu ekstradiciju.

Zahtev za ekstradiciju se odlaže gotovo godinu dana. Tajni diplomatski komitet u SAD je, otkriva El Pais, pregovarao sa Trampom kako bi ublažio tenzije i opravdao kašnjenje. Vlada Petra odbila je da potpiše odobrenje jer bi to ugrozilo pregovore sa grupom Coordinadora Nacional Ejercito Bolivariano, disidentskom organizacijom kojoj Border Commandos pripadaju.

Umesto toga, Kolumbija je pristala da pošalje Andresa Felipea Marina, poznatog kao Pipe Tulua, koji je stigao u SAD 3. februara, istog dana kada su se Petro i Tramp sastali i dogovor je ispunjen u roku.

Kolumbijski predsednik Petro izdao je 29.januara ultimatum Arani: njegova grupa mora da uništi 15 000 hektara koke u Putumaju u roku od 10 dana.

Prošlo je više od 20 dana od ultimatuma, a ekstradicija je i dalje na čekanju. Kolumbijska vlada tvrdi da bi odobravanje ekstradicije i dalje moglo da ugrozi proces mira, pa je odluka u limbu dok se procenjuju posledice.

Slučaj Arane zaglavljen je između međunarodnog pritiska i unutrašnjih političkih kalkulacija vlade. Naredba za njegovu ekstradiciju iz administracije Trampa i dalje ostaje na čekanju.