Tramp ponovio da je sprečio rat između Kosova i Srbije: Ovo su sve netačne tvrdnje koje je izneo u govoru o stanju nacije

Govor o stanju nacije bio je prilika za njega da prikaže u drugačijem svetlu svoj nepopularni plan masovnih deportacija, objasni zašto se američki ratni brodovi gomilaju za moguću vojnu akciju protiv Irana, i suoči se sa sudijama Vrhovnog suda koje su prošle nedelje odbile njegov neviđeni potez sa carinama.

U sali Doma prisutni su bili preživeli seksualnog prestupnika Džefrija Epstina koji su tražili veću transparentnost i članovi američkog muškog hokejaškog tima da proslave pobedu nad Kanadom na Olimpijadi. Tramp je dodelio više Medalja časti, dva Purple Heart-a, Legion of Merit i Predsedničku medalju slobode.

Došlo je i do verbalnog nadmetanja sa demokratama, od kojih su neki vikali ili napustili salu. Tramp ih je nazvao „ludima“.

Za manje od pet meseci, naša zemlja će proslaviti epski jubilej u američkoj istoriji, 250. godišnjicu naše slavne američke nezavisnosti.

„Srećno 250, Amerika!!! Planirano je mnogo događaja, uključujući trku IndyCar vozila kroz ulice Vašingtona“.

Ovog 4. jula, obeležićemo dve i po vekove slobode i trijumfa, napretka i slobode, u najneverovatnijoj i izuzetnoj naciji koja je ikada postojala na zemlji, kazao je, prenosi CNN.

Netačne tvrdnje i odavno opovrgnute neistine

Tokom govora je, piše CNN, izneo niz lažnih ili obmanjujućih tvrdnji. Mnoge od njih su odavno opovrgnute neistine poznate sa njegovih mitinga, intervjua i objava na društvenim mrežama. To uključuje laži o pravednosti američkih izbora, netačne tvrdnje da je okončao ratove koji nikada nisu ni počeli ili nikada nisu završeni, kao i izmišljeni podatak o 18 triliona dolara navodnih ulaganja u SAD tokom prošle godine.

Najčešće netačne tvrdnje odnosile su se na ekonomiju. Tramp je, između ostalog: preuveličavao ekonomske rezultate tokom svog predsedničkog mandata, preuveličavao inflaciju koju je nasledio od Bajdenove administracije, koristio obmanjujuće podatke o cenama goriva, i pogrešno tvrdio, dva puta, da strane zemlje plaćaju tarife, koje u stvarnosti plaćaju američki uvoznici.

Provera činjenica: Ekonomija i inflacija

Tvrdnja: Tramp je ponovio svoju redovnu laž da je obezbedio 18 triliona dolara ulaganja u SAD od povratka na vlast, rekavši: „U 12 meseci, osigurao sam obaveze za više od 18 triliona dolara koji dolaze iz celog sveta“.

Provera: Ovaj podatak je fikcija. Prema zvaničnoj stranici Bele kuće u noći kada je Tramp održao govor, cifra za „glavna ulaganja“ tokom ovog mandata iznosila je 9,7 triliona dolara, što je i sama preuveličana vrednost.

Tvrdnja: Tramp kaže da su cene benzina „sada ispod 2,30 dolara po galonu u većini saveznih država, a na nekim mestima 1,99 dolara“.

Međutim: nijedna država nije imala prosečnu cenu ispod 2,37 dolara po galonu, prema Američkoj automobilskoj asocijaciji, samo dve države su imale prosečnu cenu ispod 2,50 dolara; pojedinačne pumpe ispod 2 dolara po galonu postoje, ali su izuzetno retke (oko 0,003 odsto svih stanica).

Ipak, realno gledano, cene benzina su pale u toku Trampovog mandata – sa prosečnih 3,12 dolara po galonu na dan inauguracije u januaru 2025. na 2,95 dolara po galonu u danu govora.

Tramp je takođe tvrdio: „Kada sam pre nekoliko nedelja posetio saveznu državu Ajova, video sam čak 1,85 dolara po galonu“.

Provera pokazuje da je prosečna cena u Ajovi tog dana bila 2,57 dolara, a GasBuddy je našao samo četiri pumpe sa cenom od 1,97 dolara po galonu od ukupno 2.036 stanica (0,19 odsto).

Tvrdnja: Tramp je lažno tvrdio da je prilikom prethodnog govora „nasledio inflaciju na rekordnim nivoima“ i da su Bajden i saveznici u Kongresu „dali najgoru inflaciju u istoriji naše zemlje“.

Tramp nije nasledio najvišu inflaciju u istoriji SAD, a Bajden takođe nikada nije imao rekordnu inflaciju. Godišnja stopa inflacije u Bajdenovom poslednjem punom mesecu na funkciji, decembru 2024, iznosila je 2,9 odsto, dok je u januaru 2025, mesecu u kojem je Tramp delimično preuzeo vlast, bila 3,0 odsto; najnovija stopa, za januar 2026, iznosi 2,4 odsto.

Inflacija je dostigla 40-godišnji maksimum od 9,1 odsto u junu 2022, ali to je daleko od istorijskog maksimuma od 23,7 odsto iz 1920. godine. Bez obzira na to, stopa inflacije je potom naglo pala tokom poslednje dve i po godine Bajdenovog mandata.

Provera činjenica: Tramp je tvrdio da je nasledio „stagnirajuću ekonomiju“ od Bajdenove administracije i da ona sada „razbija kao nikada ranije“.

Iako ne postoji čvrsta definicija pojmova „stagnirajuća“ ili „razbija“, činjenice ne potvrđuju tvrdnju da je on nadgledao ogromni ekonomski bum od povratka na funkciju u januaru 2025. godine.

Ekonomija SAD je tokom prošle godine zabeležila rast za 2,2 odsto u 2025, što je manje nego u bilo kojoj godini Bajdenovog mandata. Tokomu 2024. je rast iznosio 2,8 odsto. (Zatvaranje vlade u jesen 2025. verovatno je smanjilo rast krajem te godine.)

Stopa nezaposlenosti, između ostalog, povećala se sa 4,0 odsto u januaru 2025. na 4,3 odsto u januaru 2026.

Godišnja inflacija potrošačkih cena je pala sa 3,0 odsto u januaru 2025. na 2,4 odsto u januaru 2026. i Tramp svakako ima neke pozitivne podatke na koje može da se pozove. Ali njegova priča o tome kako je ekonomiju digao „iz mrtvih do užarenih“ jednostavno nije podržana ukupnim brojkama.

Provera činjenica: Tramp je ponovio svoju redovnu lažnu tvrdnju da carine „plaćaju strane zemlje“.

U stvari, carine plaćaju uvoznici u SAD, a ne strane zemlje, a ti uvoznici često prenesu deo svojih troškova na potrošače.

Dok strani izvoznici ponekad smanje cene da bi ostali konkurentni, različite analize su pokazale da najveći deo troškova carina koje je Tramp uveo snose američke kompanije i američki potrošači.

U analizi objavljenoj u februaru, zvaničnici Federalne rezerve u Njujorku napisali su: „“Otkrivamo da je gotovo 90 odsto ekonomskog tereta carina palo na američke firme i potrošače“.

Nezavisna federalna Kongresna budžetska kancelarija navela je u februarskom izveštaju da „neto efekat tarifa povećava cene za američke potrošače za celu količinu troškova tarifa koje se snose unutar zemlje (95 odsto)“, kroz kombinaciju povećanja cena od strane američkih uvozničkih firmi i povećanja cena kod američkih firmi koje se suočavaju sa manje strane konkurencije zbog tarifa.

Provera činjenica: Trampova tvrdnja da više Amerikanaca radi nego ikada

Tramp je ponovio svoju tvrdnju da danas u SAD radi više ljudi nego ikada ranije. To je tačno, ali tvrdnja zahteva kontekst: broj zaposlenih ima tendenciju rasta tokom vremena jer i američka populacija raste. Ekonomisti kažu da postoje daleko bolji pokazatelji zdravlja tržišta rada.

Procenat zaposlenih u odnosu na ukupnu populaciju, koji meri procenat populacije koji je zaposlen, blago je pao tokom ovog mandata, sa 60,1 odsto u januaru 2025, mesecu kada se Tramp vratio na funkciju, na 59,8 odsto u januaru 2026.

Stopa nezaposlenosti, koja meri nezaposlenost kao procenat radne snage, povećala se sa 4,0 odsto u januaru 2025. na 4,3 odsto u januaru 2026. U novembru je dostigla četvorogodišnji maksimum od 4,5 odsto pre nego što se blago smanjila. Stopa učešća radne snage, koja meri procenat populacije koji je zaposlen ili aktivno traži posao, ostala je gotovo nepromenjena, sa 62,6 odsto u januaru 2025. na 62,5 odsto u januaru 2026.

Provera činjenica: Trampova tvrdnja da je doneo najveće poreske rezove u istoriji SAD

Tramp je ponovo tvrdio da je obimni domaći politički paket koji je potpisao prošlog leta sadržao najveće porezne rezove u istoriji Amerike. Međutim, to zapravo nije tačno.

Takozvani „veliki, prelepi zakon“ napravio je brojne trajne i privremene izmene poreskog zakona, uključujući ukidanje poreza na napojnice i prekovremeni rad, dodatne poreske olakšice za penzionere i roditelje male dece i omogućavanje kompanijama da brže odbiju određene investicije. Poreski rezovi iznose 4,8 biliona dolara, ili 1,3 odsto BDP-a tokom deset godina, prema najnovijoj analizi Congressional Budget Office-a, objavljenoj početkom ovog meseca.

Međutim, stručnjaci kažu da zakon nije najveći poreski rez u istoriji. Rangira se kao sedmi po udelu u BDP-u od 1918. godine, prema Chrisu Towneru, direktoru politike u Committee for a Responsible Federal Budget, nepartijskoj nadzornoj grupi. Najveći je bio poreski paket bivšeg predsednika Ronalda Reagana iz 1981. godine, koji je koštao 2,9 odsto BDP-a tokom četiri godine.

(Gledanje promena prihoda kao udela BDP-a uobičajeni je način da se proceni veličina poreskih rezova jer pokazuje promene u odnosu na veličinu ekonomije i omogućava upoređivanje kroz vreme, uprkos promenama inflacije i populacije, na primer.)

Slično tome, Tax Foundation, desno orijentisani think tank, otkrio je da je zakon šesti najveći poreski rez od 1940. godine, u smislu udela u BDP-u.

Provera činjenica: Tramp lažno tvrdi da je ukinuo porez na socijalno osiguranje

Tramp je ponovo lažno tvrdio da je ukinuo porez na socijalno osiguranje, jedno od svojih ključnih predizbornih obećanja iz 2024. godine.

„Sa velikim ‘velikim, prelepim zakonom’, dali smo vam nema poreza na napojnice, nema poreza na prekovremeni rad i nema poreza na socijalno osiguranje“, rekao je tokom svog govora o stanju nacije u utorak.

Masivni domaći paket koji je Tramp potpisao prošlog leta stvorio je dodatni, privremeni poreski odbitak od 6.000 dolara godišnje za osobe starije od 65 godina (sa manjim odbitkom za pojedince koji zarađuju 75.000 dolara godišnje ili više). Ali, kako je Bela kuća sama implicitno priznala, milioni korisnika socijalnog osiguranja starijih od 65 godina i dalje će plaćati porez na svoje beneficije i novi odbitak, koji ističe 2028. se ne odnosi na korisnike socijalnog osiguranja mlađe od 65 godina.

Provera činjenica: Trampova lažna tvrdnja o uravnoteženju federalnog budžeta ukidanjem prevara

Tramp je neosnovano tvrdio da će ukidanje prevara u federalnim programima uravnotežiti federalni budžet, rekavši: „Ako budemo u stanju da pronađemo dovoljno te prevare, zapravo ćemo imati uravnotežen budžet preko noći. Biće vrlo brzo“.

Godišnji deficit budžeta daleko premašuje procenjenu količinu novca koju federalna vlada gubi zbog prevara svake godine.

Procena koju je prvi put objavila federalna vladina računovodstvena kancelarija 2024. godine pokazala je da se između 233 i 521 milijarde dolara godišnje gubi zbog prevara. Ali federalni deficit budžeta iznosio je nešto ispod 1,8 biliona dolara za najnoviju fiskalnu godinu, koja je završila u septembru, prema Ministarstvu finansija – više od tri puta veći od najveće procenjene vrednosti prevara.

Provera činjenica: Tramp lažno tvrdi da je Bajden dozvolio ulazak „11.888 ubica“ u SAD kao migranata

Dok je kritikovao Bajdenovu politiku granica, Tramp je ponovio svoju uobičajenu tvrdnju da je Bajdenova administracija dozvolila 11.888 ubica da uđu u SAD kao migranti, rekavši: „Bili su ubice, 11.888 ubica. Došli su u našu zemlju“.

Tramp je netačno opisivao federalne podatke. Odsek za unutrašnju bezbednost i nezavisni stručnjaci su primetili da brojka od „11.888“ na koju je Tramp verovatno mislio odnosi se na strane državljane koji su ušli u SAD ne samo pod Bajdenom, već tokom više decenija, uključujući i Trampov prvi mandat. Oni su u nekom trenutku osuđeni za ubistvo, obično u SAD nakon dolaska, i i dalje su u SAD što uključuje ljude koji trenutno služe svoje kazne u zatvoru, a ne slobodno lutaju kako je Tramp takođe tvrdio.

Provera činjenica: Tramp lažno tvrdi da je završio osam ratova, pa i između Kosova i Srbije

Tramp je ponovio poznatu lažnu tvrdnju o svojoj ulozi u spoljnoj politici: „U prvih 10 meseci završio sam osam ratova“. Iako je Tramp igrao ulogu u rešavanju nekih sukoba (bar privremeno), cifra „osam“ je očigledna preterana.

Tramp je objasnio tokom govora da njegov spisak navodnih završenih ratova uključuje rat između Egipta i Etiopije, ali to zapravo nije bio rat – to je dugotrajni diplomatski spor oko velikog etiopske brane na pritoci Nila.

Na njegovom spisku se takođe nalazi navodni rat koji se tokom njegovog predsedništva zapravo nije desio, između Srbije i Kosova. (Ponekad je tvrdio da je sprečio izbijanje novog rata između Kosova i Srbije, ali to se razlikuje od stvarnog završetka rata.)

Takođe je na spisku bio rat između Demokratske Republike Kongo i Ruande, ali taj rat je nastavio uprkos mirovnom sporazumu koji je posredovala Trampova administracija 2025. – koji nikada nije potpisala glavna pobunjenička koalicija.

Trampov spisak uključivao je i oružani sukob između Tajlanda i Kambodže, gde je borba privremeno izbila u decembru uprkos mirovnom sporazumu koji je ranije 2025. posredovala Trampova administracija.

Može se diskutovati o značaju Trampove uloge u završetku drugih sukoba na spisku, ili postaviti pitanje da li su neki stvarno završeni. Na primer, ubistva su se nastavila u Gazi nakon oktobarskog primirja između Izraela i Hamasa, a Tramp je u govoru rekao: „Rat u Gazi skoro je završen“. U svakom slučaju, cifra „osam“ je očigledno prevelika.

Provera činjenica: Trampove netačne tvrdnje o NATO-u

Tramp je ponovio tvrdnju da pre nego što je podstakao članice NATO da troše više na odbranu, SAD „plaćale gotovo ceo NATO“. To je preterivanje.

NATO podaci pokazuju da je 2016, godinu pre Trampovog prvog mandata, američko odbrambeno izdvajanje činilo oko 72 odsto ukupnog odbrambenog budžeta NATO. Godine 2024. godinu pre nego što se vratio na funkciju, to je bilo oko 63 odsto. Obe brojke su velike, ali „gotovo sve“ je preterivanje i SAD doprinose manjim procentom NATO budžeta same organizacije.

Po dogovorenoj formuli, SAD su pružale oko 16 odsto tog budžeta kada se Tramp vratio na funkciju 2025. Godine. Kada je stupio na dužnost 2017, SAD su doprinosele oko 22 odsto budžeta.

Tramp je istakao da su članice NATO 2025. godine obećale da će trošiti 5 odsto BDP-a na odbrambene i bezbednosne potrebe do 2035. – uključujući najmanje 3,5 odsto BDP-a na „osnovne“ odbrambene zahteve koji su pokriveni prethodnim ciljem od 2 odsto BDP-a – tvrdeći da su se dogovorile: „da plaćaju 5 odsto BDP-a za vojnu odbranu, umesto dva odsto koje nisu plaćale. Sada plaćaju 5 (posto) umesto da ne plaćaju dva odsto“.

Provera činjenica: Trampove višestruke lažne tvrdnje o američkim izborima

Tramp je izgovorio niz lažnih tvrdnji o američkim izborima dok je pozivao Kongres da usvoji zakon koji zahteva identifikaciju glasača i dokaz o državljanstvu prilikom registracije za glasanje.

Tramp je lažno tvrdio: „Prevara je raširena na našim izborima“. To jednostavno nije tačno; svi dokazi sugerišu da prevara čini neznatan procenat glasova. Tramp je govorio o „pokvarenim glasovima putem pošte“; učestalost prevara je takođe mala kod glasova putem pošte, iako stručnjaci kažu da je malo veća nego kod glasanja lično, i ne postoji osnova da ih se kategorički opisuje kao „pokvarene“. Takođe je rekao: „Varali su, a njihova politika je tako loša da jedini način da budu izabrani je da varaju“. To je laž, jer su Demokrate, kao i Republikanci, redovno birani na slobodnim i fer američkim izborima.

Provera činjenica: Tramp lažno tvrdi da je ubica iz Šarlota „došao preko otvorenih granica“

Tramp je žalio zbog ubistva prošlog leta ukrajinskog izbeglice, Irine Zarucke, koja je ubijena u javnom prevozu u Šarlotu, Severna Karolina. Ali Tramp je dodao lažnu tvrdnju da je navodni ubica migrirao u SAD, rekavši da je Zarucka „pobegla od brutalnog rata samo da bi je ubila okorela kriminalna osoba koju su pustili da ubija u Americi – došao je preko otvorenih granica.“

U stvarnosti, čovek optužen za prvostepeno ubistvo u vezi s ovim slučajem je, prema svim dostupnim dokazima, iz SAD. Šarlot Observer je izvestio da je na njegovoj Fejsbuk stranici pisalo da je rođen u Šarlotu i da je pohađao srednju školu tamo, a novina je razgovarala i sa njegovom američkom majkom.

Observer je objavio sopstvenu proveru činjenica u utorak uveče, napominjući da tvrdnja Trampa nije tačna.

Provera činjenica: Trampove dve lažne tvrdnje o kriminalu u Vašingtonu

Tramp je tvrdio da je nakon njegovog preuzimanja nadležnosti nad sprovođenjem zakona i raspoređivanja Nacionalne garde u Vašingtonu prošlog leta, prestonica „sada jedan od najsigurnijih gradova u zemlji“. To nije tačno. Takođe nije tačno ni njegovo tvrđenje da prestonica „gotovo više nema kriminala“, što pokazuju javni podaci i policijski izveštaji – više od 1.300 krivičnih dela je prijavljeno u poslednjem mesecu.

Stručnjak za podatke o kriminalu, Džef Ašer, rekao je u februarskom mejlu: „Kriminal u DC je znatno pao 2025, ali nije bio ni blizu najsigurnijeg grada u Americi“.

Od 50 najvećih gradova koje Ašer prati kroz Real-Time Crime Index, rekao je: „DC je imao 9. najvišu stopu ubistava i 12. najvišu stopu nasilnih krivičnih dela u 2025. od 50 najvećih gradova“. Trampova intervencija se desila u avgustu; u periodu od avgusta do decembra 2025, DC je imao „18. najvišu stopu ubistava i 17. najvišu stopu nasilnog kriminala“.

Provera činjenica: Trampova nepotvrđena tvrdnja o prevarama u Minesoti

Tramp je ponovio tvrdnju da su Somalijci u Minesoti počinili prevaru od 19 milijardi dolara, rekavši: „Nema impresivnijeg primera nego Minesota, gde su članovi somalijske zajednice opljačkali procenjeno 19 milijardi od američkih poreskih obveznika. Imamo sve informacije, i zapravo je broj mnogo veći od toga“.

Moguće je da će cifra od „19 milijardi“ biti dokazana, ali ništa blizu toga nije dokazano do danas.

U decembru je federalni tužilac, Džozef Tompson, tvrdio da je „polovina ili više“ od 18 milijardi dolara federalnih sredstava koja su fakturisana od strane 14 Medicaid servisa u Minesoti, a koja su smatrana visokorizičnim za prevaru – a sada je predmet revizije treće strane koju je naredio guverner Tim Volc – mogla biti prevarantska.

Ali 9 milijardi dolara nije 19 milijardi, Tompson nije rekao da je svu moguću prevaru počinila somalijska zajednica, a administracija Volca osporila je Tompsonovu tvrdnju.

Jedan zvaničnik Volcove administracije je u decembru rekao da imaju „dokaze o desetinama miliona dolara prevara do sada“, a ne o 9 milijardi; sam Volc je rekao: „Trebalo bi da budete jednako ogorčeni zbog 1 ili kog god da je broj, ali koriste taj broj bez dokaza koji stoje iza njega“. Tompson – koji je podneo ostavku u januaru zbog napetosti sa Trampovom administracijom oko ubistva Rene Gud u koju je pucao agent ICE – tada je jasno rekao da je komentar „polovina ili više“ rani procenjeni broj, a ne čvrsta cifra.