„Apsolutna definicija diktature i fašizma“: Zašto Tramp šalje Nacionalnu gardu u američke gradove?

Savezna američka država Ilinois pokrenula je u ponedeljak sudski spor kako bi sprečila Trampa u pokušaju da rasporedi stotine pripadnika Nacionalne garde na ulicama Čikaga.

Tužba takođe navodi da su Trampove akcije protivustavne jer krše Deseti amandman američkog Ustava, koji štiti prava saveznih država.

Država Ilinois, kojom upravlja Demokratska stranka, kao i grad Čikago, podneli su tužbu samo nekoliko sati nakon što je jedan savezni sudija u Oregonu privremeno zabranio Trampovoj administraciji da pošalje pripadnike Nacionalne garde u grad Portland kako bi nadzirali proteste.

Tužba iz Čikaga predstavlja četvrti pravni postupak koji osporava Trampovu dosad nezabeleženu upotrebu vojske za nadzor gradova u SAD, gušenje protesta i pojačanu primenu imigracione politike unutar zemlje.

Tužba je usmerena na odluku Trampove administracije da tokom vikenda federalizuje do 300 pripadnika Nacionalne garde Ilinoisa, uprkos protivljenju demokratskog guvernera Džej-Bi Prickera, kao i dodatnih 400 pripadnika iz Teksasa, koji bi bili raspoređeni u Čikagu.

Država tvrdi da Trampova administracija nije ispunila zakonske uslove koji su potrebni da bi federalizovala Nacionalnu gardu bez pristanka guvernera Prickera, i da time krši savezni zakon SAD iz 1878. godine kojim se zabranjuje upotreba saveznog vojnog osoblja za sprovođenje domaćeg zakona, odnosno da vojska ne treba da se koristi kao domaća policijska snaga (Posse Comitatus Act).

Prvi put u Los Anđelesu

Svega nekoliko meseci unazad, u junu, Tramp je rasporedio 2.000 pripadnika Nacionalne garde u Los Anđeles, dok je Pentagon pozvao još 700 marinaca u pomoć. To je bio prvi put da je Nacionalna garda aktivirana još od 1965. godine.

Zakon generalno zabranjuje domaću upotrebu federalnih trupa za civilno sprovođenje zakona, osim nekih izuzetaka poput Zakona o pobuni (Insurrection Act).

Kada zakon može da se primeni

Savezni zakon Posse Comitatusu generalno ograničava upotrebu američke vojske u svrhe unutrašnjeg sprovođenja zakona. Međutim, postoje izuzeci od ovog zakona.

Nacionalna garda je rezervna snaga koja može biti aktivirana i stavljena pod komandu guvernera svoje države, što se često dešava u vanrednim situacijama poput prirodnih katastrofa.

Zakon se ne primenjuje kada Nacionalna garda odgovara guverneru.

Međutim, garda može biti federalizovana i stavljena pod komandu predsednika SAD. Konkretno, Tramp je preuzeo ulogu komandanta Nacionalne garde Ilinoisa od guvernera Prickera i time narušio autoritet države nad lokalnim organima reda.

Bela kuća tvrdi da su trupe potrebne kako bi se zaštitili savezni službenici od „nasilnih nereda“ u Čikagu.

Ilinois se u tužbi suprotstavlja Trampovom opisu situacije u gradu, navodeći da su „protesti mali, pretežno mirni, a da ih je dodatno eskaliralo ponašanje samog Ministarstva za unutrašnju bezbednost“.

Od dolaska saveznih agenata u Čikago prošlog meseca, demonstracije nisu značajno poremetile život u gradu, čak je i nasilni kriminal opao.

Restorani i pozorišta rade punim kapacitetom, a ljudi uživaju na obalama jezera.

Poređenja radi, ovi protesti su neznatni u odnosu na nerede iz 2020. godine, koji su izbili nakon što je policija ubila Džordža Flojda, nenaoružanog Afroamerikanca.

Šta su sudovi rekli?

Savezna sutkinja Karin Imergut je 4. oktobra privremeno blokirala Trampa da rasporedi pripadnike Nacionalne garde Oregona u Portland dok se vodi sudski postupak po tužbi kojom se osporava ta odluka, piše Rojters.

Sutkinja je presudila da Trampova tvrdnja da nasilje sprečava savezne agente u sprovođenju zakona „nema nikakvo činjenično utemeljenje“.

Navela je da ne postoji osnov da predsednik primeni Član 12406.

Tramp je uložio žalbu na tu odluku.

Imergut, koju je sam Tramp imenovao tokom svog prvog mandata, takođe je blokirala pokušaj administracije da pošalje pripadnike Nacionalne garde iz Kalifornije i Teksasa u Portland.

Nasuprot njenoj odluci, Deveti apelacioni sud SAD sa sedištem u San Francisku presudio je u junu da je Tramp verovatno delovao u okviru svojih ovlašćenja prema Članu 12406 kada je poslao Nacionalnu gardu u Los Anđeles, jer su tada protesti bili praćeni nasiljem koje je verovatno ometalo savezne službenike u sprovođenju zakona.

Taj slučaj je pokrenuo guverner Kalifornije Gejvin Njusom, istaknuti demokrata.

Ilinois i grad Čikago su 6. oktobra tužili administraciju kako bi sprečili raspoređivanje Nacionalne garde. Sud još uvek nije doneo odluku po tom zahtevu.

Tramp bi mogao da preduzme dalekosežan korak i pozove se na Zakon o pobuni (Insurrection Act), koji predstavlja izuzetak od Zakona iz 1878.

On je novinarima u ponedeljak rekao da bi razmotrio tu opciju ako sudovi nastave da blokiraju upotrebu Nacionalne garde.

Postoji nekoliko uslova za primenu tog zakona, uključujući postojanje pobune, ustanka ili „nezakonitih opstrukcija“.

Vrhovni sud je presudio da samo predsednik može da odluči da li su ispunjeni uslovi za primenu zakona.

Prema podacima Brenan centra za pravdu pri Univerzitetu Njujork, ovaj zakon je primenjen 30 puta u istoriji SAD.

Zakon, koji predsedniku daje ovlašćenje da rasporedi vojsku u cilju smirivanja nereda u hitnim slučajevima, obično se koristi samo u ekstremnim situacijama i skoro uvek na zahtev guvernera.

Poslednji put je primenjen 1992. godine, kada je predsednik Džordž H. V. Buš reagovao na nemire u Los Anđelesu.

Zakon je korišćen 1950-ih i 1960-ih godina radi sprovođenja ukidanja segregacije u školama i zaštite marševa za građanska prava.

Upotreba ovog zakona bi predstavljala značajnu eskalaciju Trampove strategije raspoređivanja vojske u demokratske gradove.

Od početka svog drugog mandata u januaru, Tramp pokazuje malo ustezanja u korišćenju državne vlasti protiv svojih političkih protivnika, pokušavajući da proširi ovlašćenja predsednika na načine koji testiraju zakonske granice.

„Pa, već je ranije bio primenjen. Ako pogledate Čikago, to je sjajan grad sa mnogo kriminala. Ako guverner ne može da uradi posao, mi ćemo ga obaviti. Vrlo jednostavno“, rekao je Tramp.

On je najavio da će poslati trupe i u druge gradove sa demokratskim liderima, uključujući Baltimor, Njujork i Oukland.

Pored toga, u ponedeljak je podneta i posebna tužba od strane grupe novinara i demonstranata u Čikagu, koji tvrde da je Trampova administracija prekršila njihovo pravo na slobodno izražavanje iz Prvog amandmana.

U toj tužbi se navodi da Ministarstvo za unutrašnju bezbednost rutinski koristi brutalne taktike sa ciljem da „zastraši i ućutka novinare i građane“, uključujući upotrebu suzavca, biber spreja i gumenih metaka za rasterivanje okupljenih, čak i kada su protesti bili mali i mirni.

Rendi Mener, penzionisani general-major Nacionalne garde, smatra da je način na koji Tramp želi da koristi Zakon o pobuni nema presedan.

„To je izuzetno opasno klizanje, jer to u suštini znači da predsednik može da radi šta god poželi. To je apsolutna definicija diktature i fašizma“, navodi Mener.

Šta kaže istraživanje?

Oko 58 odsto Amerikanaca – uključujući sedam od deset demokrata i polovinu republikanaca – smatra da predsednik treba da šalje naoružane trupe samo u slučaju spoljašnjih pretnji. To je pokazatelj zabrinutosti u trenutku kada Tramp sve češće raspoređuje trupe Nacionalne garde da patroliraju po američkim gradovima, pokazuje anketa Rojters/Ipsos.

Anketa, koja je sprovedena od petka do utorka, takođe pokazuje da je ocena podrške republikanskom predsedniku pala na 40 odsto, što je pad od jednog procentnog poena u odnosu na anketu od kraja septembra. Trampova popularnost opada posebno po pitanju rešavanja problema kriminala i troškova života američkih domaćinstava.

Istraživanje je sprovedeno u danima nakon što je Tramp, tokom neuobičajenog sastanka sa stotinama generala i admirala iz celog sveta u Virdžiniji, izjavio da se SAD suočavaju sa „neprijateljem iznutra“, istovremeno raspoređujući naoružane trupe u sve veći broj gradova koje vode demokrate, uključujući Vašington i Los Anđeles.

Projekat „Danasova škola novinarstva“ je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.