Foto: Beta/AP/Carolyn Kaster

Tramp se našao pred optužbama da je vršio pritisak na Ukrajinu da istražuje njegovog potencijalnog rivala na izborima 2020, što on poriče. Ali, njegovo priznanje u vezi s telefonskim pozivom dodatno je podstaklo pozive demokrata da se pokrene procedura za opoziv predsednika u Kongresu. Demokrata Adam Šif, uticajni šef Odbora za obaveštajne poslove u Predstavničkom domu koji se ranije protivio opozivu, kaže da je Tramp sada „prešao Rubikon“.

Poslednjih dana u Vašingtonu su kolale spekulacije oko toga da li je Tramp tražio od ukrajinskog predsednika da pokrene istragu o korupciji protiv porodice Bajden. Kontroverza je nastala pošto su američki mediji otkrili da je jedan uzbunjivač podneo žalbu zbog Trampove komunikacije sa stranim liderom i „obećanja“ koje je navodno dato. Zatim je obelodanjeno da je Trampova administracija sprečila da ova žalba bude predata Kongresu, iako je glavni obaveštajni inspektor procenio da je ona „hitna“. Po američkom zakonu, ako se smatra da je neka žalba „od hitnog značaja“, i ako glavni inspektor utvrdi da je „pouzdana“, očekuje se da šef odgovarajućeg odeljenja podeli te informacije sa Kongresom u roku od sedam dana.

Tramp je novinarima rekao da su povod za poziv Zelenskom 25. jula bile „čestitke“ (zbog toga što je izabran za predsednika), ali je spomenuta i korupcija i „činjenica da ne želimo da naši ljudi, kao što su Bajden i njegov sin, doprinose daljem razvoju korupcije koja je već prisutna u Ukrajini“. On je insistirao na tome da „nije učinio apsolutno ništa loše“, a prethodno je uzbunjivača optužio da je „pristrasan“ i rekao da je on verovatno „američki špijun koji špijunira sopstvenog predsednika“.

Iako je Tramp nagovestio da bi mogao da bude objavljen transkript razgovora, visoki zvaničnici njegove administracije tvrde da bi bilo neprikladno da se privatni razgovori između svetskih lidera učine javnim. Volstrit žurnal je prvi javio, pozivajući se na neimenovane izvore, da je Tramp osam puta od Zelenskog zatražio da sarađuje sa njegovim advokatom Rudijem Đulijanijem na istrazi Hantera Bajdena. Mediji su naveli da je Tramp u razgovoru sa Zelenskim pretio da će zaustaviti vojnu pomoć Ukrajini ukoliko ne ispune njegove zahteve.

Hanter Bajden je postao direktor u ukrajinskoj kompaniji za prirodni gas Burisma 2014, dok je njegov otac bio potpredsednik u administraciji Baraka Obame sa ključnom ulogom u američkoj politici prema Ukrajini. DŽozef Bajden je sada glavni potencijalni demokratski kandidat na predsedničkim izborima 2020. Kada se Hanter Bajden pridružio kompaniji Burisma, pokrenuta su pitanja o mogućem sukobu interesa njegovog oca.

Ukrajina je bila u fazi političke tranzicije pošto je njen proruski predsednik svrgnut, a Bajden stariji je često putovao u tu zemlju. DŽozef Bajden je 2016. vršio pritisak na ukrajinsku vladu da otpusti glavnog tužioca Viktora Šokina, čija je kancelarija vodila istragu o vlasniku Burisme. Bajden je potvrdio da je želeo da istražitelj bude otpušten, ali ne zato da bi pomogao njegovom sinu sa kojim, kako tvrdi, „nikada ne razgovara o njegovim poslovnim dogovorima“. On je rekao da su američka vlada, Evropska unija i ostale međunarodne institucije takođe tražile smenu Šokina zbog toga što nije istražio velike slučajeve korupcije. U maju ove godine, ukrajinski javni tužilac kazao je za agenciju Blumberg da nema „nikakvih dokaza da su Bajdenovi učinili nešto nezakonito“.

Demokrate su bile podeljene oko toga da li bi trebalo zatražiti Trampov opoziv, ali ovaj poslednji skandal, i navodi da je Tramp vršio pritisak na jednog stranog lidera kako bi naudio svom političkom protivniku, doprineo je da sada više njih podržava takav potez.

„Ako predsednik zadržava vojnu pomoć i, u isto vreme dok pokušava da primora stranog lidera da učini nešto nezakonito, želi da ukalja njegovog protivnika tokom predsedničke kampanje, onda je opoziv jedini adekvatan odgovor za tako loše ponašanje“, kazao je Šif. Još neke demokrate, uključujući predsedničku kandidatkinju Elizabet Voren i članicu Kongresa iz NJujorka Aleksandru Okasio Kortez, pozvale su demokratsko rukovodstvo da odmah zatraži proceduru impičmenta. Predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi rekla je da, ako žalba uzbunjivača nije predata u Kongres, onda Trampova administracija „ulazi u novo poglavlje ozbiljnog bezakonja koje će pokrenuti sasvim novu fazu istrage“. Ona je do sada odbijala zahteve za opoziv.

Povezani tekstovi