Turski ministar odbrane upozorio Grčku da ne testira strpljenje Turske

U obraćanju grupi novinara u Ankari ministar Hulsi Akar takođe je rekao da Turska želi da reši sporove kroz dijalog sa susednom zemljom koja je takođe kao i Turska članica NATO i da pretvori Egejsko more u „more prijateljstva“.

On je međutim optužio Grčku da nastavlja sa, kako je nazvao, provokatvnim delovanjem, uključujući militarizaciju ostrva blizu kopnenog dela Turske, kršeći međunarodne sporazume.

„Grčka ne treba da napravi pogrešnu računicu i pomisli da je pravo vreme da se prošire terotorijalne vode na 12 milja. Ne treba da nas testiraju na bilo koji način i ne treba da krenu u takvu avanturu. Nadam se da neće napraviti takvu grešku“, dodao je on.

„Neka dve strane koriste bogatstvo, neka i turski i grčki narod živi dugo i prosperitetno“, dodao je turski minsitar.

Grčka i Turska dugo su u sporu oko niza pitanja uključujući teritorijalna prava u Egejskom moru, i oko prava na istraživanje za energentima u istočnom Sredozemlju.

Tenzije su izbile u leto 2020. oko prava za eksploratorno istraživanje u oblastima Sredozemlja gde Grčka i Kipar polažu prava na sopstvene ekskluzivne ekonomske zone.

Grčka kaže da zadržava svoje pravo da proširi svoje teritorijalne vode sa sadašnjih šest nautičkih milja oko svojih Egejskih ostrva. Turska je dugo govorila da će smatrati taj potez, kojim bi se blokirao turski pristup Egeju, kao razlog za rat.

Grčka je nedavno pozvala Tursku da odustane od svoje odluke da smatra proširenje teritorijalnih voda razlogom za rat ako želi da normalizuje odnose. Ona je takođe pozvala Ankaru da prekine, kako i ona naziva, provokacije u Egejskom moru i istočnom Sredozemlju.

U osvrtu na NATO Akar je izraziio žaljenje zbog, kako je rekao „otvorenog ili prikrivenog“ embarga na oružje koje su neki NATO saveznici nametnuli Turskoj.

On je rekao da te zemlje „slabe“ NATO time što Turskoj ne prodaju sastavne delove za oružje.

SAD su uvele sankcije nekim turskim vojnim zvaničnicima i izbacili Tursku iz američkog programa za lovce F-35, kada je Turska kupila od Rusije protivvazdušni sistem S-400.

Kanada je otkazala dozvole za izvoz tehnologije za dronove Turskoj u aprilu prošle godine posle otkrića da je tu opremu koristio saveznik Turske Azerbejdžan u sukobu sa jermenskim snagama u Nagorno-Karabahu pet meseci pre toga.

U oktobru 2019. godine Kanada se pridružila grupi evropskih zemalja, među kojima su i Francuska, Britanija i Nemačka u suspendovanju izvoza oružja kada je Ankara lansirala operacije u severoistočnoj Siriji protiv kurdskih boraca.

Akar je rekao da su u toku pregovori sa SAD oko nabavke F-16 lovaca kao nadoknada za 1,4 milijardi dolara koje je Turska potrošila na program za letelice F-35 pre nego što je iz njega izbačena. Turska takođe pokušava da nabavi opremu da modernizuje svoju postojeću flotu F-16 aviona.

Upitan o rastućoj tenziji oko ruskog gomilanja trupa oko Ukrajine Akar je rekao da Turska želi da se spor reši sa maksimalnom mogućom smirenošću i pažnjom.

„Naša vizija od samog početka je mi smo za mir, za rešenje problema kroz pregovore. Nemojmo povećavati tenzije, držimo se daleko od bilo kakvog provokativnog ponašanja. Zato mi ponavljamo našim sagovornicima da je jako važhno delovati obazrivo“, rekao je on.