U Kini građani telefonom dobijaju naređenja kada treba da idu u karantin

Novi kineski sistem koristi softver kojim naređuje stavljanja u karantin, i izgleda da lične podatke šalje policiji, što je zabrinjavajući presedan automatizovane kontrole društva.

Od Kineza se zahteva da na svojim pametnim telefonima koriste softver koji im naređuje da li bi trebalo da budu u karantinu i smeju li u podzemnu železnicu, tržne centre i druge javne prostore.

„Njujork tajms“ je analizom softverskog koda te aplikacije otkrio da sistem u stvarnom vremenu radi i više od odlučivanja o tome da li neko predstavlja rizik po druge jer je možda zaražen. Izgleda da sistem podatke korisnika mobilnog telefona šalje policiji, čime se sprovodi obrazac novog oblika automatizovane kontrole društva koja bi se mogla nastaviti dugo pošto prođe epidemija.

„Alipej helt koud“ – kako su kineski zvanični informativni mediji nazvali novi sistem, prvi put je predstavljen u istočnom gradu Hangdžouu – kao projekat lokalne vlasti uz pomoć „Ant fajnenšelsa“, kompanije u vlasništvu svetskog giganta za elektronsku trgovinu, kineskog „Alibabe“.

Građani u Kini putem aplikacije na telefonu dobijaju šifre u boji: zelena, žuta ili crvena, koje ukazuju na njihovo zdravstveno stanje. Tako zelena znači da onaj ko je ima može da se neograničeno kreće, neko sa žutim kodom mora da ostane kod kuće sedam dana, a ko dobije crvenu šifru, mora u dvonedeljni karantin.

Taj sistem se već koristi u 200 gradova i razvija se širom Kine, navodi „Ant“.

Ni ta kompanija, ni kineski zvaničnici nisu objasnili kako sistem razvrstava ljude. To je izazvalo strah i zbunjenost onih kojima je aplikacija na telefonu naredila da se izoluju, a nemaju pojma zašto.

Automatsko dostavljanje ličnih podataka vlastima dodatno erodira tanku liniju koja razdvaja kineske tehničke titane od vlasti Komunističke partije.

Po kineskoj državnoj novinskoj agenciji Sinhua i zvaničnom policijskom izveštaju o društvenim medijima, organi za sprovođenje zakona bili su ključni partner u razvoju novog sistema.

Iako kineske internet kompanije često s vlastima dele podatke o svojim korisnicima, taj postupak je retko kada tako direktan.

„Takvo direktno praćenje istorijski je presedan“, rekla je Maja Vang, kineska istraživačica „Hjuman rajts voča“. Zna se da je Kina velike skupove – Olimpijske igre u Pekingu 2008. i Svetsku izložbu 2010. u Šangaju, koristila za uvođenje novog „alata za praćenje“ koji nadmašuje prvobitnu bezbednosnu namenu, rekla je Vang.

Pravni savetnik „Ant fajnenšela“, Leiming Čen, tvrdi da je „saradnja privatnog i javnog sektora u kontroli epidemije uobičajena globalna praksa“.

Izgleda da su prvi dani epidemije otkrili granice skupog kineskog kompjuterizovanog sistema nadzora. Kada su se programi za „crne liste“ zločinaca i disidenata bacili na zadatak nadgledanja čitavog stanovništva Kine, sistemi za prepoznavanje lica radi praćenja su se pokazali kao beskorisni jer ljudi masovno nose maske.

Kao odgovor na to, Kina je pojačala napore da bi osigurala, uglavnom uz pomoć staromodne kontrole raspoređivanjem redara svih vrsta, da prati kuda idu građani.

Širom Kine redari na železničkim stanicama i ispred stambenih zgrada zapisuju imena i matične brojeve ljudi, kontakt-informacije i detalje o nedavnim putovanjima. U nekim gradovima stanovnici moraju da registruju svoje brojeve telefona na aplikaciji da bi mogli da koriste javni prevoz.

U Hangdžouu je postalo gotovo nemoguće proći bez pokazivanja „Alipej koda“ redarima-kontrolorima.

Na mestima gde se to proverava, kakav je metro, ima nerviranja, nerazumevanja, psovanja i vike, a neke koji bi da prođu na silu, stražari fizički sprečavaju i obaraju na tlo i ubrzo stiže policija.

Novinarima su 24. februara zvaničnici rekli da se više od 50 miliona ljudi prijavilo za te „zdravstvene kodove“ u provinciji Čeđangu, čiji je glavni grad Hangdžou. To je skoro 90 procenata stanovništva te provincije. Od svih kodova, 98,2 odsto je bilo zeleno – rečeno je tada, što znači da je skoro milion ljudi imalo žute ili crvene šifre: za samoizolaciju ili prinudni karantin.

Na službenoj veb-stranici o toj aplikaciji piše da se žuti ili crveni kod može dati nekome ko je imao kontakt sa zaraženom osobom, ko je posetio neku „vruću virusnu zonu“ ili ko je negde prijavio da ima simptome bolesti. To ukazuje da taj sistem koristi i zdravstvene informacije o slučajevima korona virusa, i podatke o putovanjima avionom, vozom i autobusom.

Analiza „Njujork tajmsa“ je otkrila da se svaki put kada se skenira šifra neke osobe na nekoj zdravstvenoj kontrolnoj tački, trenutna lokacija te osobe šalje na servere tog sistema. To bi vlastima moglo omogućiti da prate kretanja ljudi u realnom vremenu.

„Ant fajnenšal“ je odbio da odgovori na pitanja o tome kako sistem funkcioniše, rekavši da su državne službe postavile pravila i da one kontrolišu podatke.

„Tensent“, kineski internet gigant koji ima aplikaciju za razmenu poruka „WeChat“, i, kao i „Alibaba“, ima više od milijardu korisnika mesečno, takođe je sarađivao s vlastima na izgradnji sličnog sopstvenog zdravstvenog sistema, piše „Njujork tajms“.