Ugrožen zakon koji reguliše slučajeve starateljstva indijanske dece u SAD: Deril „Medved koji osvaja“ šest godina prolazio kroz domove za nezbrinutu decu

Socijalni radnici u Koloradu uklonili su dečaka iz njenog staranja. Država je odbila da pošalje Derila njegovom ocu u rezervat Pajn Ridž u Južnoj Dakoti – rekli su da je predaleko.

Tako je član potplemena Oglala, deo velikog plemena Sijuks, šest godina prolazio kroz domove za nezbrinutu decu.

Sada ima 35 godina, kaže da mu je odluka nanela bespotreban bol. Porodica i kultura su mu „otkinute“.

Derilov put bi bio lakši da je zakon koji reguliše slučajeve starateljstva nad domorocima pravilno primenjen.

Zakon o dobrobiti Indijanske dece (Indian child welfare act – ICWA) tokom procesa izmeštanja Indijanskog deteta daje prioritet smeštanju u druge domorodačke porodice.

Ideja, koju je Kongres želeo postići njegovim donošenjem 1978. godine, bila je da se zaustavi „standard bele srednje klase“ da diktira odluke o nezi.

ICWA nalaže državama da smeštaju decu kod porodice, šire rodbine ili drugih domorodačkih porodica kada je to moguće i da poštuju kulturne veze.

Sada je zakon ugrožen. Vrhovni sud je 9. novembra saslušao argumente u predmetu „Haland protiv Brakena“, skup četiri tužbe usmerene protiv ICWA-e.

Kongres je usvojio ICWA kako bi ispravio istoriju prinudnog uklanjanja Indijanaca iz njihovih porodica u državne internate ili od strane socijalnih radnika.

Studije iz 1970-ih su pokazale da je između 25 i 35 odsto domorodačke dece bilo odvojeno od svojih zajednica, često zato što su siromaštvo ili odgajanje dece u proširenoj porodici pogrešno protumačeni kao zanemarivanje.

Države koje žele da izmeste domorodačku decu od svojih roditelja moraju uložiti mnogo više da dokažu da su u opasnosti da budu povređeni nego što je potrebno za decu koja nisu starosedeoci, a od država se očekuje da ponude usluge rehabilitacije domorodačkim roditeljima pre ukidanja starateljstva.

ICWA ovlašćuje plemena da se zalažu u slučajevima starateljstva i smeste dete u širu porodicu, sa članovima plemena s kojima nije u srodstvu ili, kao poslednju opciju, s Indijancima bilo kog plemena

Usklađenost sa ICWA-om nije bila dosledna, kao što pokazuje Darilovo iskustvo.

Godine 2013. Američka unija za građanske slobode tužila je zvaničnike u jednom okrugu u Južnoj Dakoti gde je država uklanjala domorodačku decu u svakom sporu oko starateljstva.

Ipak, preseljenja su opala, a premeštanje u Indijanske podorice se povećalo. Za decu, ona koji su u „srodstvu” bolje prolaze od onih koji su poslati da žive sa strancima tj. hraniteljskom porodicom.

Na saslušanju u Vrhovnom sudu, advokati koji predstavljaju usvojitelje koji nisu starosedeoci i državu Teksas prikazali su ICWA kao prekoračenje Kongresa i kao rasnu diskriminaciju čime se krši obećanje 14. amandmana o jednakoj zaštiti.

Zakon ne štiti „najbolje interese deteta“, rekao je Metju Mekgil, otimajući decu iz hraniteljskih porodica sa kojima su se zbližili.

Kao odgovor, advokati u ime savezne vlade i plemena primetili su da je Kongres usvojio ICWA kako bi sprečio da se indijanska deca „otrgnu od svojih porodica i plemena“.

Indijanska plemena su smatrana „političkim“, a ne rasnim entitetima „od početka“ republike, primetio je jedan advokat.

Sporazum je upisan u Ustav i decenijama je priznavan kao izvor precedentnog prava odnosno deo sudske prakse na kojem se temelji pravo SAD.

Četiri sudije, uključujući Nila Gorsuča, čvrstog branioca plemenskog suvereniteta, nisu delovale ubeđeno napadom na ICWA.

Sutkinja Elena Kagan kritikovala je Džada Stouna, teksaškog advokata, jer je svoj podnesak začinio onim što je sudija Gorsuč nazvao „političkim argumentima“ protiv zakona, a ne ubedljivim pravnim tvrdnjama.

Nije li briga o domorodačkoj deci „presuda Kongresa“, upitala je, koju sud „treba da poštuje“? Sudije Ejmi Koni Baret i Bret Kavano bili su skeptični po pitanju obe strane; nije jasno da li će bilo ko od njih dati peti glas za spas zakona.

Protivnici ICWA-e su se fokusirali na zakonsku odredbu kojom se deca smeštaju u druga plemena ako se među njihovim porodicama ne mogu naći usvojiteljske porodice.

Geršengorn, advokat plemena, priznao je da bi slanje dece iz Mejna u Arizonu, samo da bi ih zadržalo u okviru plemena, predstavljalo legitimnu zabrinutost, ali primetio je da ne postoje takvi nečuveni primeri „u stvarnom svetu“.

Sud može da smanji tu odredbu radije nego da u potpunosti poništi zakon.

Brisanje ICWA-e bi pomerilo standarde za brigu o deci domorodačkih zajednica u suprotnom smeru od onih za svu drugu omladinu, primećuje Marsija Jablon-Zug sa Univerziteta Južne Karoline.

Politike zaštite dece su davale prioritet razmatranjima šire porodice i zajednice.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Danasova škola novinarstva“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.