Ukrajina sumnjiči Rusiju za hakerski napad, Moskva demantuje 1foto (BETAPHOTO Ukrainian Foreign Ministry Press Service via AP)

Ukrajina je pogođena „masovnim“ sajber-napadom, pri čemu su na udaru vebsajtovi nekoliko ministarstava, uključujući Ministarstvo spoljnih poslova.

 

Zvaničnici su rekli da je previše rano donositi zaključke, ali su ukazali na „dugu evidenciju“ ruskih sajber-napada na Ukrajinu, a ovaj napad je izveden nakon što su razgovori o bezbednosnim pitanjima između Moskve i SAD i njihovih saveznika ove nedelje završili u ćorsokaku. Moskva negira svoju umešanost.

Kako se navodi u izveštajima, ruski hakeri su ostavili poruku na vebsajtu Ministarstva spoljnih poslova (na slici) u kojoj se navodi:“Ukrajinci, sve informacije o vama su postale javne. Strahujte i očekujte gore. To je vaša prošlost, sadašnjost i budućnost.“

U poruci je prikazana i precrtana zastava i karta Ukrajine. U njoj se pominje ukrajinska pobunjenička vojska ili UPA koja se borila protiv Sovjetskog Saveza za vreme Drugog svetskog rata. Takođe je, kako se navodi, bilo aluzija na „istorijsko tlo“.

„Kao rezultat masovnog sajber-napada vebsajtovi Ministarstva spoljnih poslova i drugih vladinih agencija privremeno ne rade“, rekao je za Gardijan Oleg Nikolenko, portparol Ministarstva spoljnih poslova. „Naši specijalisti su već počeli da rade na obnavljanju rada IT sistema, a sajber-policija je otvorila istragu.“

Šef diplomatije EU Žozep Borelj je osudio napade. On je rekao da će politički i bezbednosni komitet i sajber-jedinice EU zasedati i odlučiti kako da se odgovori i podrži Kijev.

„Mobilisaćemo sve svoje resurse da pomognemo Ukrajini da reši ovo. Nažalost, znali smo da bi to moglo da se desi. Teško je reći ko stoji iza toga. Ne mogu nikoga da krivim pošto nemam dokaz. Ali možemo da zamislimo“, rekao je Borelj.

Ministarka spoljnih poslova Švedske An Linde je rekla da Zapad mora da se usprotivi svakoj agresiji Rusije.

„Moramo da budemo veoma snažni u svojim porukama Rusiji, moramo da poručimo da ako ima napada na Ukrajinu, bićemo veoma strogi i veoma snažni i odlučni u našem odgovoru“, rekla je i dodala da se Švedska solidariše s Kijevom.

Kako piše Gardijan, ruski izaslanici su u četvrtak uputili „turobnu poruku“ nakon ovonedeljnih razgovora sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Beču, kao i sa NATO i SAD. Sergej Rjabkov koji je predvodio rusku delegaciju je rekao da su razgovori zapali u ćorsokak.

Kremlj zahteva garancije da se Ukrajina i Gruzija nikada neće pridružiti NATO alijansi. On želi da NATO povuče svoje vojnike i vojnu opremu iz svojih zemalja članica u istočnoj Evropi i da se kada je reč o razmeštanju svojih snaga vrati na nivoe iz 1997. pre nego što se NATO proširio.

Rusija je mobilisala 100.000 vojnika na granici sa Ukrajinom i poslala vojnu opremu. Rusko ministarstvo spoljnih poslova je juče saopštilo da će dodatna oprema biti premeštena sa istoka zemlje u okviru, kako je navelo, „vežbe“.

Gardijan podseća da je Ukrajina više puta bila targetirana od 2014. kada je Rusija anektirala Krim i pokrenula rat u istočnom regionu Donbas. Prema zvaničnim podacima, u prvih deset meseci 2021. je izvedeno oko 288.000 sajber-napada, a u 2020. 397.000.

Napadi su bili usmereni i na važnu infrastrukturu. Tokom zime 2015. osumnjičeni ruski hakeri su napali delove električne mreže, zbog čega gotovo 250.000 Ukrajinaca nije imalo struju i grejanje.

Napad je ponovljen 2016. Osumnjičeni ruski hakeri su 2017. ubacili virus „NotPetja“ koji je napravio haos. Bile su targetirane banke, novine i vodeće kompanije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.