Foto: Google play

Istražitelji kažu da hakeri mogu da preko nepouzdanog bluetooth-a koji je ugrađen u lutku slušaju i pričaju s detetom koje se s njom igra. Proizvođač lutki DŽenesis tojs još nije komentarisao upozorenje nemačke agencije.

Vivid toj grupa, koja distribuira lutku Moj prijatelj Kajla, prethodno je saopštila da su primeri hakovanja izolovani i da su ih izveli profesionalci. Međutim, ona je takođe navela da će kompanija razmotriti tu informaciju, pošto može da nadogradi aplikaciju koju lutka koristi. Stručnjaci, ipak, upozoravaju da problem nije rešen.

Kajla može da odgovara na pitanja korisnika zahvaljujući pristupu internetu. Tako na primer, ako dete pita lutku „kako se zove mali konj?“, ona može da mu odgovori „zove se ždrebe“. Manjkavost Kajlinog softvera prvi put je otkrivena u januaru 2015. Pritužbe su stizale od potrošača iz SAD i EU. Osim problema u vezi s privatnošću, takođe se pokazalo da postoji mogućnost da se pomoću hakovanja detetu preko lutke obraćaju stranci.

Prema nemačkom zakonu, nelegalno je prodavati ili posedovati zabranjene uređaje za nadzor. Za kršenje tog zakona je propisana kazna i do dve godine zatvora, ukazali su nemački mediji. Upozorenje nemačke Savezne agencije mreža usledilo je pošto je Štefan Hesel, student sa Univerziteta Sarland, pokrenuo pravna pitanja u vezi s Kajlom. Hesel je rekao da je pomoću bluetooth-a moguće povezati se s Kajlinim sagovornikom i sistemom mikrofona u prečniku od deset metara, preneo je nemački veb-sajt Netzpolitik.org. Prema njegovim rečima, onog ko se igra s lutkom moguće je špijunirati i „kroz nekoliko zidova“.

Portparol Federalne agencije je rekao za Ziddojče cajtung da Kajla funkcioniše kao „skriveni odašiljač“, koji je zabranjen prema nemačkom zakonu. „Nebitno je koji je predmet u pitanju – mogao bi da bude i pepeljara ili požarni alarm“, objasnio je.