Foto: Pixabay

Kako prenosi hrvatski portal Jutarnji.hr, stručnjaci odmah na početku izveštaja ističu kako je „otpornost na antibiotike, baš kao posledica njihovog neumerenog uzimanja, sve veća pretnja svetskome zdravlju“.

Studija objavljena u ponedeljak u američkom časopisu Proceedings of the Nacional Academy of Sciences, koja se delom temelji na predviđanjima, upozorava: „Upotreba antibiotika u svetu 2015. bila je procenjena na 42,3 milijarde standardno propisanih dnevnih doza za odrasle osobe“.

U 76 zemalja u kojima se provodilo istraživanje, upotreba antibiotika je s 21,1 milijardu standardno propisanih dnevnih doza u 2000. narasla na 34,8 milijarda u 2015.

U poređenju s rastom njihovog bruto domaćeg proizvoda, stepen upotrebe antibiotika naročito je porastao u nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama – za 114 posto u šesnaest godina i iznosi 24,5 milijarda standardno propisanih dnevnih doza.

Eili Klein, istraživač u Center for Disease Dynamics, Economisc & Policy i jedan od autora studije, kaže kako ovaj porast znači „bolju dostupnost potrebnim lekovima u zemljama s velikim brojem bolesti koje se uspešno mogu lečiti antibioticima.“

No, ujedno upozorava: „S obzirom da sve više zemalja dobija pristup toj vrsti leka, stopa (upotrebe) će rasti (…), što će prouzrokovati veću stopu otpornosti“ na antibiotike.

Takva otpornost na bakterije odgovorna je za smrt 700.000 ljudi na godinu širom sveta, ocenjuje grupa međunarodnih stručnjaka osnovana 2014. u Velikoj Britaniji.

Upotreba antibiotika manja je u bogatim zemljama i iznosi 10,3 milijarde standardno propisanih dnevnih doza. Između 2000. i 2015. porast je bio tek šest odsto.

Turska, Tunis, Alžir i Rumunjska 2015. bili su među šest zemalja s najvišom stopom upotrebe antibiotika.

U zadnjih šesnaest godina upotreba antibiotika dvostruko je porasla u Indiji, u Kini za čak 79 odsto, a u Pakistanu za 65 odsto. Te tri zemlje su najveći potrošači antibiotika među nerazvijenim i srednje razvijenim zemljama.

Naprotiv, porast je bio neznatan u trima zemljama koje su prve po potrošnji među bogatim zemljama, u Sjedinjenim Državama, Francuskoj i Italiji, navodi se u studiji.

Otpornost na antibiotike mogla bi do 2050. odneti deset milijuna života, ocenjeno je u nedavno objavljenoj britanskoj studiji.

Spas bi čovečanstvu možda mogao doći od čudnovatog kljunaša. Ta životinja koja živi u Australiji jedan je od retkih sisavaca koji legu jaja. Australijski naučnici nedavno su otkrili kako protein u majčinom mleku čudnovatog kljunaša možda deluje lekovito na ljude.