Veštačka inteligencija iz antičke Grčke

U modernoj, bajkovitoj verziji priče, Pandora je prikazana kao tragično radoznala mlada žena koja otvara zapečaćenu urnu i nenamerno baca večnu nesreću na čovečanstvo. Poput duha koji izlazi iz boce, konja koji je pobegao iz štale i voza koji je napustio stanicu, mit je postao kliše.

Ipak, stvarna priča o Pandori daleko više ide u prilog debatama o veštačkoj inteligenciji i mašinskom učenju nego što mnogi shvataju. Ona pokazuje da je bolje slušati Prometeja, koji je zabrinut za budućnost čovečanstva, nego Epimeteja, koji je olako zaslepljen kratkoročnim dobicima.

Jedan od najstarijih grčkih mitova, priča o Pandori, prvi put je ispričana pre oko 2.500 godina u vreme Homera. U originalnoj verziji, Pandora nije bila neka nevina devojčica koja je podlegla iskušenju da otvori zabranjeni ćup. Kako nam pesnik Hesiod govori, Pandora je „bila napravljena, a ne rođena“.

Po narudžbini svemoćnog boga Zevsa, stvorena, prema njegovim okrutnim uputstvima, od Hefesta, boga pronalazaka, Pandora je bila realni android stvoren da izgleda kao očaravajuća devojka. NJena svrha bila je da ščepa smrtnike kao manifestacija „kalos kakon: zlo skriveno u lepoti“.

Pandorino ime znači „svi talenti“ i odražava činjenicu da su svi bogovi doprineli njenom stvaranju. Pošto je stvorena u Hefestovoj kovačnici, Hermes je pratio zanosnu mladu ženu do Zemlje predstavljajući je kao nevestu Epitemeja. NJen miraz bio je kobni zapečaćeni ćup sa više „poklona“.

Epitemej je bio brat Prometeja, pobunjenog titana koji je, po nekim pričama, stvorio čovečanstvo. Prometej je bio zabrinut zbog očigledne ranjivosti ljudi, pa je učio muškarce i žene kako da odgovorno koriste vatru i druga oruđa. To je razjarilo Zevsa, nemilosrdnog tiranina koji je ljubomorno čuvao svoj pristup neverovatnim tehnologijama. Zevs je vezao Prometeja za stenu i poslao svog drona u liku orla, kojeg je takođe iskovao Hefest, da se hrani njegovom jetrom.

Sa svoje strane, Pandora je bila namerno smišljena da kazni čovečanstvo prihvatanjem dara plamena od Prometeja. U suštini, zavodljiv fembot veštačke inteligencije – nije imala roditelja, sećanja iz detinjstva niti emocija bilo koje vrste, niti se ikada rodila ili umrla. Bila je programirana da izvede jednu zlu misiju: da se sakrije u zemaljsko ruho i zatim otvori ćup.

Ali, to i dalje nije cela priča. Kao što nam Platon kaže, Prometejevo ime znači „predviđanje“ jer je uvek gledao napred za razliku od njegovog bezbrižnog brata Epimeteja, čije ime u prevodu znači „kasno uviđanje“.

Kao mnogo racionalniji i opravdano paranoičan, Prometej je pokušao da upozori svog brata da ne prihvata Zevsov opasan poklon. Ali Epitemej je bio šarmiran Pandorom i bezuslovno ju je primio u svoj život. Tek kasnije je shvatio svoju strašnu grešku.

Popularna slika Pandore koja se tetura u užasu dok oblak đavola izlazi iz ćupa je stoga moderan izum. Isto kao i slika Nade koja se pojavljuje iz poslednjeg plovila kako bi umirila muške duše. U klasičnoj grčkoj izvedbi, Pandora je prikazana kao lukavi robot: najpoznatija slika vaze prikazuje je kao mladu ženu koja čvrsto stoji neobično se osmehujući.

Štaviše, u antici Nada personifikuje mladu ženu po imenu Elpis i obično je predstavljala nemoć predviđanja. Umesto blagonaklonosti, Nada je označavala nesposobnost da se gleda napred ili bira razumno među mogućim ishodima; ona je predstavljala željeno razmišljanje, a ne održivi životni optimizam. Za Grke, ona je samo bila druga manifestacija kalos kakon: prelepog đavola koji je bio pušten među ljude. Stoga, bar jedan drevni umetnik prikazao je Elpis/Nadu poput Pandore sa zlobnim osmehom.

Sa veštačkom inteligencijom koja se brzo razvija u tehnologiju „crne kutije“, simbol Pandorinog zapečaćenog ćupa sada ima novo značenje. Uskoro će operativna logika sistema donošenja odluka veštačke inteligencije biti neprocenjiva ne samo za njihove korisnike, već i za one koji ih prave. Među ostalim pretnjama, velika je mogućnost da sisteme veštačke inteligencije hakuju maligni akteri ili da ih razviju teroristi i tirani.

Kada su nas osnivač Fejsbuka Mark Zakerberg, Endrju Mekafi, direktor MIT-ovog Centra za digitalni biznis i Li Čeng iz Majkrosofta i drugi optimisti veštačke inteligencije uveravali da će veštačka inteligencija doneti velike koristi, ne možemo a da ne pomislimo na Epitemeja i Elpis. Da li stvarno verujemo da će čovečanstvo uspeti da se prilagodi i reši probleme koje sa sobom nosi veštačka inteligencija?

Čini se pametnijim da posvetimo pažnju modernim prometejskim misliocima poput nedavno preminulog Stivena Hokinga, osnivača Majkrosofta Bila Gejtsa i 115 drugih lidera nove tehnologije koji su 2017. govorili o pretnjama od širenja naoružane veštačke inteligencije i robotike. „Nemamo puno vremena da delujemo“, upozorili su. „Kada jednom ova Pandorina kutija bude otvorena, biće je teško zatvoriti“. Štaviše, ove prometejske brige more i osnivača Gugla Sergeja Brina i etičare veštačke inteligencije poput DŽoana Brajsona i Patrika Lina, koji su vrlo obazrivi u vezi sa nesmotrenim prihvatanjem „darova“ veštačke inteligencije pre nego shvatimo kako da ih kontrolišemo.

Nedavno istraživanje sugeriše da je optimizam oko mogućih koristi od veštačke inteligencije značajno opao među onima koji su razvili njihove sisteme. Razumevanje kako veštačka inteligencija deluje trebalo bi posmatrati u korelaciji sa realističnijim očekivanjima. Umesto slepe nade, predviđanje zasnovano na znanju i iskustvu trebalo bi da reguliše način na koji upravljamo ovom tehnologijom u budućnosti i naše odnose sa tim.

Autorka je istraživač na odseku za klasiku, istoriju i filozofiju na Univerzitetu Stenford. Napisala je knjigu koja će se uskoro naći u prodaji „Bogovi i roboti: mitovi, mašine i antički snovi o tehnologiji“

Copyright: Project Syndicate, 2018.

www.project-syndicate.org