Foto: Stanislav Milojković

– Evropska politika Srbije je njena odgovornost i izbori u Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji ne bi trebalo nužno da utiču na tu politiku. Srbija napreduje ka EU i države članice biće joj potrebne da prihvate otvaranje poglavlja. Videćemo. Na kraju 2016, kao i mnogi, bacio sam svoju kristalnu kuglu jer se nije pokazala pouzdanom. U celoj Evropi vidimo izazov tradicionalnim političkim partijama. Delovi birača osećaju se zapostavljenim i obespravljenim, što se odražava na rezultate izbora. Prilično sam siguran da će u Holandiji nova vlada posle izbora 15. marta ponovo biti koaliciona, kao i obično – kaže Van den Dol, koji ističe da je proces pristupanja EU svesna odluka Srbije.

Da li su izbori potrebni svake godine – kaže ambasador Van den Dol na konstataciju da Srbiju možda ponovo čeka glasanje za parlament – više je filozofsko pitanje.

– Izbori nemaju nužno veze sa dugoročnom politikom, već uglavnom sa dnevnom. Pregovori sa EU su posebno složeni za Srbiju iz više razloga, kao što su recimo poglavlje 35 – dijalog sa Kosovom i poglavlje 31 – evropska spoljna i bezbednosna politika. Kada je o izborima reč, pretpostavljam da će se održati predsednički, jer mandat predsednika Nikolića ističe. Još ne znamo datum, čak nismo sigurni ni ko će biti SNS kandidati niti kandidati opozicije, ali mislim da će biti raspisani vrlo brzo – kaže Van den Dol.

* Mediji verovatno imaju svoj deo odgovornosti za to što ljudi ne znaju ko je premijer Holandije, ali znaju ko je Gert Vilders. Upravo smo čuli njegovo zalaganje, u skladu sa Trampovom politikom, da zemlje EU „ponovo postanu velike“, a ankete pokazuju vođstvo njegove Slobodarske stranke (PVV). Ne očekujete velike promene?

– Mislim da ste u pravu, mediji su delom odgovorni za takvu sliku, ali Vildersova stranka je ipak popularna i privući će puno glasova. Ona će posle izbora biti jedna od najvećih stranaka u Holandiji. Ali, ponavljam, mi uvek imamo koalicione vlade. Trenutno nijedna ozbiljna stranka u Holandiji ne želi da pravi koaliciju sa PVV. Ne bih predviđao, ali mislim da su šanse da PVV uđe u vladu veoma male.

* Kada su Britanci doneli odluku da odu iz EU, holandske novine su izveštavale o mogućem Negzitu, holandskoj varijanti Bregzita. Imaju li te priče smisla?

– Mislim da značajan deo holandskih birača, daleko veći broj nego ranijih godina, ima kritički stav prema EU, što vodi nameri o napuštanju EU i evrozone. Mislim da većina Holanđana sada nije raspoložena za donošenje takvih odluka. Međutim, veliki deo stanovništva, kao i u Nemačkoj, SAD i drugde, oseća se zanemarenim. Ne bi bilo mudro prosto odbaciti te ljude. Trideset godina sam se bavio evropskim integracijama i ja u njih verujem. Obučen sam, kao i mnoge moje kolege, da u nekoliko rečenica objasnim šta su prednosti EU, ali iz nekog razloga nismo uspeli da tu poruku dovoljno raširimo.

* Kako vidite odnose među državama u ovom regionu? Zvaničnici Srbije i Hrvatske često razmenjuju verbalnu vatru, Hrvatska kao da je opsednuta duhovima prošlosti, a nedavne manifestacije u Banjaluci, kao i odnos Srbije prema njima, bili su neprihvatljivi za drugi deo Bosne i Hercegovine.

– Puno toga što se dešavalo ima veze sa dnevnom politikom, u vezi sa izborima ili ne. Čitava utakmica u dovikivanju između Srbije i Hrvatske prošle godine imala je i te kako veze sa izborima u obe zemlje. Nedavne izjave o Makedoniji i Bosni i Hercegovini takođe su bile u vezi sa izborima. Međutim, mislim da dugoročne politike svih zemalja u regionu jesu zaista usmerene ka miru, stabilnosti i razvoju dobrih odnosa. Na kraju, sve ove zemlje imaju iste evropske aspiracije. S druge strane, u ovom delu Evrope istorija je uvek prisutna. Svi vi ste veoma preokupirani istorijom, skorijom, ali i davnom. To je legitimno, jer je istorija ovog dela Evrope neobično složena. Ipak, ako se stalno osvrćete iza sebe, nećete moći da vidite šta se dešava. Ja sam istoričar i shvatam značaj istorije, ali da bi ovaj region išao dalje, delove istorije morate ostaviti iza sebe.

* Kako vidite incident sa vozom Beograd – Kosovska Mitrovica?

– Nisam siguran odakle je čitava stvar došla, ali prema izjavama obe strane vidimo da je tu opet reč o dnevnoj politici. Da bi se išlo dalje važno je, bez obzira da li je reč o odnosima Beograd – Priština, Beograd – Zagreb ili Beograd – Sarajevo, da imate otvoren dijalog, da pričate jedni s drugima. U Beogradu je upravo bio predsednik bosanskog Saveta ministara. Čitao sam da je sastanak bio veoma konstruktivan. Video sam to i kada je premijer Vučić prošle nedelje u Davosu pričao sa hrvatskim premijerom. Dali su izjave u smislu kretanja dalje. U Briselu su se upravo sastali Tači i Mustafa s jedne, i Vučić i predsednik Nikolić s druge strane. Incident s vozom, bez želje da sudim, ako je on delom zaslužan što je dijalog u Briselu sada nastavljen, rekao bih da je nekako imao pozitivan učinak.

* Holandija je poznata po zalaganju da se zemlje bivše Jugoslavije suočavaju s nedavnom ratnom prošlošću. Kako vam sada izgleda situacija u Srbiji, gde se ljudi koje je Hag osudio pojavljuju u javnosti i prikazuju pozitivno i kao žrtve?

– Da biste išli napred morate na neki način da se suočite sa prošlošću, da rešite probleme koje imate u svojoj kući. Nećete ih rešiti upirući prstom u probleme koje imaju komšije. Komšije su te koje treba da reše svoje probleme. Srbija nesumnjivo napreduje, situacija u vezi s nedavnom istorijom mnogo je bolja nego pre sedam-osam godina. Apsolutno je tako, iako ima još posla. Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc bio je nedavno ovde i dao svoje zamerke, kao što je to učinio i u Zagrebu i u Sarajevu. Mislim da bi bio koristan savet reći svima da slušaju ono što Bramerc priča.

* Svedoci smo povremenih sukoba vlade sa nezavisnim institucijama, kao i napada vlasti na medije. Kako vidite odnos vlasti i civilnog društva u Srbiji?

– Uloga civilnog društva, uključujući nezavisne institucije, NVO i medije je u demokratijama ključna. Kada je zemlja u procesu transformacije, civilno društvo povremeno kritikuje vlast, što zapravo poboljšava tu transformaciju. Mislim da bi vlastima bilo mudro da to prihvate, jer na kraju to vodi njenoj većoj kredibilnosti. Odgovornost je na obe strane, na vlasti da stvori okvir za funkcionisanje civilnog društva, a civilno društvo mora da bude sklono kritici, ali ne nužno da ima antivladin stav. Nezavisne institucije i NVO koje ulaze u politiku gube svoju kredibilnost, kao i mediji koji postaju oruđe propagande. Civilnom društvu treba podrška međunarodnih donatora. Holandija pridaje veliki značaj civilnom društvu u Srbiji i drugde.

Investitor broj jedan

– Holandija je, od prošlog decembra, broj jedan strani investitor u Srbiji, što mnogi ljudi ne znaju, ali to potvrđuju zvanične cifre Narodne banke Srbije. Ukupne investicije prevazilaze šest milijardi evra poslednjih godina. Holandske kompanije u Srbiji su otvorile više od 15.000 radnih mesta. Sve više kompanija obraća se ambasadi za informacije, kao i mom dobrom kolegi, ambasadoru Srbije u Holandiji. Oblasti interesovanja su IT, poljoprivreda, brodogradnja, energetika… To znači da te kompanije veruju u budućnost Srbije, inače bi odlazile na druga mesta – ističe ambasador Van den Dol.