Pre terorističkih napada u Parizu je bilo legalno organizovati demonstracije na trgovima u tom gradu. Sada nije. Građanima u Ugandi nije pretila zatvorska kazna zbog demonstriranja iako su sprovodili kampanju protiv korupcije ili za prava gejeva. Ali prema novom strašno nejasnom propisu, sada im preti. Vlasti su u Egiptu nedavno sprovele racije i zatvorile istaknute kulturne institucije – galeriju, pozorište i izdavačku kuću – gde su se nekad sakupljali umetnici i aktivisti.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Stiče se utisak da se širom sveta oko prostora koji je ljudima potreban da bi se okupljali, udruživali, slobodno izražavali i iskazivali bunt podižu zidovi. Iako je zbog interneta i komunikacionih tehnologija javno iznošenje stavova tehnički lakše nego ikada ranije, sveprisutne vlasti i nadzor poslovanja osigurali su da će izražavanje, udruživanje i protestovanje i dalje biti ograničeni. Ukratko, za izražavanje stavova nikada nije bilo potrebno više hrabrosti.
Fondacija Otvoreno društvo (globalni filantropi DŽordža Sorosa koje ja predvodim) postala je druga organizacija na crnoj listi prema ruskom zakonu koji je usvojen u maju, a koji omogućava glavnom tužiocu te zemlje da zabrani strane organizacije i suspenduje njihovu finansijsku podršku lokalnim aktivistima. Pošto su svi koji imaju angažman s nama predmet potencijalnog sudskog gonjenja i stavljanja u pritvor, nije nam preostalo ništa drugo nego da prekinemo odnose s desetinama ruskih državljana koje smo podržavali u njihovim naporima da očuvaju bar delić demokratije u svojoj zemlji.
Naravno, nema ničeg pogrešnog u uređivanju javnog prostora i organizacija koje ga koriste. Ranih 1990-ih neke nove vlasti u istočnoj Evropi, Africi i Latinskoj Americi su potcenile moć aktivnog građanstva i civilnog društva i nisu adekvatno uredile organizacije aktivista i prostor u kojem rade. Ali u protekle dve decenije, pošto su aktivni građani smenili režime u nekoliko desetina zemalja, vlade su otišle previše daleko u suprotnom pravcu, nametnuvši previše odredbi tim organizacijama i tom prostoru. One u tom procesu najosnovnije oblike demokratske prakse proglašavaju za kriminal.
Vlade se u pojedinim slučajevima čak ni ne muče da naprave pravni presedan za svoje akcije. U proleće prošle godine u Burundiju predsednik Pjer Nkurunziza je dobio treći mandat iako je Ustavom ograničen na dva mandata. Kada su građani izašli na ulice da protestuju, demonstracije su ugušene.
Čak zemlje s najčvršćim demokratskim tradicijama na svetu se ućutkuju. Nakon napada u Parizu, Francuska i Belgija (gde je zavera planirana i organizovana) su suspendovale građanske slobode na neodređeno vreme, preobrazivši se preko noći u zemlje koje su, bar prema donetim uredbama, policijske. Demonstracije u obe zemlje su zabranjene; mesta za molitvu su zatvorena; a stotine ljudi je stavljeno u pritvor ili saslušano zato što su zagovarali nekonvencionalno mišljenje.
Ovaj pristup iznuđuje ogromne žrtve. Hiljade ljudi koji su planirali prošlog meseca da protestuju zbog razgovora o klimatskim promenama UN morali su da prihvate izuvanje cipela. Bila je to šokantna slika koja je pokazivala kako strah može da nadvlada obaveze koje je potrebno ispuniti da bi se održala otvorena društva i političke slobode čak i u Evropi, rodnom mestu modernog građanstva.
Ne postoji jednostavna formula za regulisanje javnog prostora ili zaštitu mirnog političkog bunta u doba terorizma i globalizacije. Ali su dva osnovna principa jasna.
Prvo, svetu je potrebno jače međunarodno upravljanje kretanjem ljudi i novca i manje ograničenje govora, udruživanja i bunta. Vlade se u poslednje vreme kreću u pogrešnom pravcu. Ali 2016. nudi pregršt prilika za ispravku, i to u domenima od trgovine do migracije.
Drugo, neprofitnim organizacijama koje rade na poboljšanju javne politike potrebna su ista prava na obezbeđivanje međunarodnih fondova kao što profitna preduzeća nastoje da obezbede robu i usluge. Direktne strane investicije treba podsticati, a ne osujećivati, bez obzira da li će to podupreti proizvodnju robe i stvaranje radnih mesta ili jaču javnu politiku i aktivnije građanstvo.
Za promenu kursa nisu isključivo odgovorne vlade. Svi mi koji vrednujemo otvoren javni prostor moramo zajedno da podržimo političke okvire i institucije koje ga čuvaju. Sada je vreme za solidarnost kada je reč o pokretima, višim ciljevima i zemljama.
Kada vas prosti aktivizam može odvesti u zatvor, a strah od nadzora podstiče masovnu pasivnost, jednostrana politika nije pobednička strategija. Najbolji način da se odbrani javni prostor jeste da se on zauzme, čak i ako podržavate drugačiji cilj od onog koji podržava osoba do vas. U 2016. taj prostor moramo zajedno da popunimo i samim tim zaštitimo.
Autor je predsednik Fondacija za Otvoreno društvo
Copyright: Project Syndicate, 2016.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
