Zašto Kina nije moćna onoliko koliko Zapad misli?

“Uspon Istoka i pad Zapada” je njegov moto. Kako je kineski rast bio astronomski, a zapadni političari se brinuli kako odgovoriti na to, to je postala nacionalno poznata izreka.

Ali među kineskim narodom – i sve više u kancelarijama u Evropi – počinje se pričati drugačija priča: marš Pekinga prema globalnoj ekonomskoj dominaciji možda ipak nije nezaustavljiv.

Kina je ostvarila samo slab rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) nakon što se kasno oslobodila od pandemijskih restrikcija. Tržište nekretnina je u krizi, a nezaposlenost među mladima je dostigla opasan nivo, jedna procena govori o čak pedeset odsto. Privatni preduzetnici sve više žive u strahu od toga što će država učiniti sa njihovim poslovima, a potrošači su prestali trošiti kao što su to radili u vremenima pre kovida.

U Šangaju, Londonu i Njujorku i kineske i strane kompanije sada se suočavaju s novim scenarijem: Što ako usporavanje ostane trajno?

“Rizici od velike ekonomske krize u Kini, ili možda verovatnije nagloga zastoja u održivom ekonomskom rastu, sve su veći”, rekao je Jakob Kjerkegor, viši saradnik Instituta Peterson za međunarodnu ekonomiju, za Politico.

Ono što se događa s kineskom ekonomijom od velike je važnosti za svet.

Prema najnovijim statistikama, kineska ekonomija je slabo rasla u drugom tromesečju ove godine, s rastom BDP-a od samo 0,8 posto u periodu od aprila do juna u odnosu na prethodni kvartal, u sezonski prilagođenim uslovima. U poređenju s istim razdobljem prošle godine, BDP je porastao za 6,3 posto u drugom tromesečju – ispod prognoziranih 7,3 posto.

Ove brojke još uvek su znatno bolje od većine zapadnih ekonomija.

Ali neizvesna budućnost gomila sumnje o tome kako će Peking pristupiti Zapadu. Trenutno se još ne zna hoće li Si Đinping zadržati prijateljsko lice ili će teža ekonomska vremena ohrabriti tvrdolinijaše Komunističke partije da traže tačke sukoba s Sjedinjenim Državama ili Evropom kako bi skrenuli pažnju javnosti i ojačali nacionalističke osećaje.

Čak ni vođe Komunističke partije ne skrivaju svoj problem. Na godišnjem sastanku Političkog biroa pre leta, koji određuje ton za ekonomski rad do kraja godine, funkcioneri stranke su ocenili da “se ekonomija suočava s novim teškoćama i izazovima, uglavnom zbog slabe domaće potražnje, poteškoća u radu nekih preduzeća, mnogih rizika i skrivenih opasnosti u ključnim područjima, sumorne i složene situacije spolja”, izvestila je državna novinska agencija Sinhua.

U Evropi, kao i u Sjedinjenim Državama, vlade temeljito preispituju vlastite ekonomske ranjivosti. Ruska invazija na Ukrajinu šokirala je vlade EU i podstakla ih da iznove procene zavisnost o lancima snabdevanja kojima upravljaju potencijalno neprijateljske vlasti.

Evropa se uglavnom oslobodila potrebe uvoza ruskih fosilnih goriva, ali ostaje zavisna od Kine za ključne sirovine koje čine komponente baterija koje će biti ključne za tranziciju prema zelenoj energiji.

Zapadni lideri, od Ursule fon der Lejen, predsednice Evropske komisije, do američkog predsednika Džoa Bajdena, sada rutinski govore o “smanjenju rizika” iz Kine. Opasnost od prevelikog povezivanja s kineskom ekonomijom stigla je čak i do Olafa Šolca, tradicionalno viđenog kao evropskog vođu s najblažim pristupom prema politici prema Kini.

Iza zatvorenih vrata na sastanku Evropskog saveta u oktobru prošle godine, Šolc je podelio svoje strahove u vezi s kineskom perspektivom. Govoreći neposredno pre svojeg prvog putovanja kao njemački lider u Peking, Šolc je svojim evropskim kolegama rekao da bi “masivna finansijska kriza” mogla biti izazvana ako Peking ne uspe upravljati svojom krizom u sektoru nekretnina, prema informacijama dvoje diplomata upućenih u razgovor, koji su zatražili anonimnost kako bi mogli otvoreno govoriti.

Nova italijanska premijerka Đorđa Meloni sprema se povući iz sporazuma prema kojem je Rim potpisao da bude deo globalnog infrastrukturnog plana Si Đinpinga, inicijative “Jedan pojas, jedan put”. Vlada Emanuela Makrona, francuskog predsednika, u posljednjih nekoliko nedelja prema Pekingu ima kritičniji stav, posebno u vezi s Ukrajinom.

Na temelju toga, vlasti Pekinga sada su usredsređene na saradnju s Zapadom na manje hladan način, čak i kada je reč o njihovom glavnom rivalu, Vašingtonu. Nekoliko američkih funkcionera – od državnog sekretara Entonija Blinkena do ministarke finansije Dženet Jelen – posetilo je Kinu u poslednjim mesecima, a ministarka trgovine Đina Rajmondo bi trebalo da isto uradi kasnije ovog leta. Planira se i samit EU-Kina, prema rečima jednog diplomate koji je hteo ostati anoniman jer planovi još nisu službeno potvrđeni.

Peking takođe želi umiriti privatna preduzeća u Kini, ali to se čini bezuspešnim.

“Ono što smo videli bilo je zapravo smanjenje opšteg nivoa poverenja” među 570 evropskih kompanija koje posluju u Kini, a koje su učestvovale u nedavnom istraživanju, navodi Jens Eskelund, predsednik Evropske privredne komore u Kini. “A mnogo toga ima veze s povećanim stepenom neizvesnosti u vezi s Kinom, posebno u pogledu kineske ekonomije”, rekao je Eskelund, čija komora predstavlja 1.700 uglavnom evropskih firmi i institucija u Kini.

Si je dosledno pokazivao sklonost prema državnom sektoru. Njegovi najradikalniji potezi protiv privatnog sektora bili su usmereni prema tehnološkim divovima, iako su oni opšte smatrani najboljom nadom za konkurenciju s Zapadom. Pod Sijevim nadzorom, kineska birokratija je strogo regulisala milijardera i osnivača internetskog trgovinskog diva Alibaba Džeka Maa, ograničila razvoj online igara i privatnih časova, te snažno regulisala podatke čak i za strane kompanije.

Neke zapadne kompanije već traže alternativu. Prema Eskelundu, 11 odsto firmi koje su učestvovale u istraživanju prošle godine reklo je da razmišljaju o tome hoće li napustiti Kinu. Ove godine, tačno isti procenat firmi izvestio je da je već doneo odluku o odlasku.

“Kad se nalazite u ekonomiji koja raste 10 posto godišnje, dobro je za sve”, rekao je Eskelund. “Ako usporavate na pet posto, 5,5 posto, tada delovi ekonomije neće rasti na isti način kao pre.”

Si je stekao ogromnu ličnu moć na vrhu političkog Sistema Kine. Hoće li Sijeva ekonomika u konačnom uspeti, zavisi u velikoj meri od njega, prenose Vijesti.