Zašto NATO okleva da primi Ukrajinu u članstvo: Forin polisi piše šta će biti ponuđeno Kijevu na samitu u Litvaniji

Foreign Policy je saznao da Ukrajina neće biti pozvana da se pridruži NATO-u na godišnjem samitu Alijanse sledećeg meseca u Viljnusu u Litvaniji.

Umesto toga, saveznici sastavljaju paket koji uključuje manje od punog članstva i bezbednosna uveravanja koja su daleko od onoga što Ukrajina veruje da joj je potrebno da odbije buduće ruske napade.

Ministri odbrane zemalja NATO-a okupili su se ove nedelje u Briselu da razgovaraju o tome kako pojačati podršku Ukrajini, koja je trenutno angažovana u kontraofanzivi protiv ruskih snaga.

Ovonedeljni samit je u pripremi za onaj u Vilnjusu, gde će lideri NATO-a objaviti svoje dugoročne obaveze prema Ukrajini.

Velike i male članice NATO-a ujedinjene su u svojim naporima da podrže Ukrajinu sada i u budućnosti, ali strahuju da bi, ako Ukrajina bude uključena u Alijansu, morali aktivno da učestvuju u ratu zajedno sa ukrajinskim trupama po članu 5 koji smatra napad na jednu kao napad na sve članice i obavezuje svaku državu članicu da podigne oružje u odbranu drugi.

U Briselu se priča da je nevoljnost da se Ukrajina uključi u grupu uglavnom zbog straha od eskalacije ruskog predsednika Vladimira Putina i korišćenja pristupa Ukrajine NATO-u kao opravdanja za ono što bi moglo eskalirati u nuklearni napad.

Postoji uočljiv osećaj da velike zemlje NATO-a i dalje biraju da koračaju oprezno i da ne žele da daju poverenje Putinovom narativu.

„Postoji mnogo neizvesnosti, a neke zemlje ne žele da budu zaključane“, rekao je za Foreign Policy ambasador Juri Luik, stalni predstavnik Estonije pri NATO-u.

„Jednostavno ne znamo kako će se rat završiti“, rekao je drugi diplomata, koji je govorio pod uslovom da ostane anoniman.

Čini se da postoji širok konsenzus među članicama NATO-a, uključujući i neke baltičke države, o zadržavanju poziva za punopravno članstvo. Ali postoje kritike na račun većih država zbog oklevanja da ne obećaju čak ni mapu puta za Ukrajinu o tome kako i kada bi se mogla pridružiti savezu nakon završetka rata.

Foreign Policy je saznao da Ukrajini neće biti ponuđen ni vremenski okvir.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je na ubrzano pristupanje NATO-u u septembru 2022, nakon što je Rusija sprovela lažni referendum i pripojila četiri ukrajinske teritorije.

Sjedinjene Države i Nemačka kažu da fokus mora biti na tekućem ratu, a ne na budućem napadu Rusije, dok države istočne i centralne Evrope zalažu za koherentan plan za uključivanje Ukrajine u NATO i obavezujuće bezbednosne garancije, a ne uveravanja o malo većoj vojnoj podršci nego što se trenutno pruža.

„Ništa osim punog uključivanja Ukrajine u NATO neće odvratiti Putina“, dodao je Luik.

Alina Frolova, bivša zamenica ukrajinskog ministra odbrane, rekla je da je kašnjenje u obezbeđivanju mape puta Ukrajini uglavnom rezultat politike SAD.

„Koliko čujem, SAD se protive“, rekla je ona za FP preko šifrovane komunikacije iz Kijeva. „SAD i dalje misle da bi nuđenjem Ukrajini mape puta mogle da isprovociraju Rusiju“.

Olena Haluška, članica odbora ukrajinske nevladine organizacije pod nazivom Antikorupcijski akcioni centar, rekla je da je ukrajinska država ozbiljno radila na tome da bude odgovornija i da će nastaviti da sprovodi reforme za izgradnju većeg poverenja među zemljama EU i NATO za njeno uključivanje. Pravi razlog za dugo odlaganje prihvatanja Ukrajine u NATO možda nije stanje ukrajinske demokratije, već ruski „neformalni veto na proširenje NATO-a“, rekla je Haluška za FP.

Članice NATO-a su zauzete diskusijom o bezbednosnim aranžmanima koje mogu da ponude, kako kroz okvir NATO-a, tako i kroz bilateralne sporazume kako bi poslali snažnu poruku podrške Ukrajini.

Džulijana Smit, ambasadorka SAD u NATO-u, ove nedelje je ocrtala konture razmišljanja Alijanse. NATO je radio na paketu za Ukrajinu koji uključuje „ne samo praktičnu podršku da im pomogne u njihovim trenutnim naporima da odbrani svoj teritorijalni integritet“, rekla je ona na onlajn brifingu, „već i praktičnu podršku vezanu za dugoročna pitanja, dugoročna pitanja modernizacije sa kojima će se boriti, pitanja standardizacije, interoperabilnosti i razmišljanja o tome kakvu će snagu imati u budućnosti.”

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da se nada da će Vilnjus približiti Ukrajinu NATO-u kroz uveravanja o višegodišnjem programu koji će pomoći zemlji da pređe sa „doktrina, opreme, standarda iz sovjetskog doba na doktrine, opremu i standarde NATO-a“.

Pojedine države planiraju da ponude bilateralne sporazume za dugoročnu podršku van okvira NATO-a. Foreign Policy piše da je Nemačka možda otvorena za ideju slanja više odbrambenih kapaciteta u Ukrajinu kako bi joj omogućila da brani svoje gradove od budućih ruskih napada i nije isključio mogućnost slanja vojnih trenera u Ukrajinu kada rat prođe i vreme je u pravu.

Francuski predsednik Emanuel Makron predložio je nešto više, u svetlu ogromnih količina vojnog finansiranja i razmene obaveštajnih podataka koje Izrael uživa od Sjedinjenih Država.

„Francuska je spremna da potpiše sporazume sa Ukrajinom koji će joj dati bezbednosne garancije koje će joj pomoći da se odbrani na duži rok i spreči bilo kakvu buduću agresiju, kako su naši lideri naveli u zajedničkoj deklaraciji na 36. francusko-britanskom samitu“, navodi se u saopštenju francuskog ministarstva inostranih poslova.

Britanski premijer Riši Sunak takođe je izrazio podršku svoje zemlje uspostavljanju dugoročnih bezbednosnih aranžmana za Ukrajinu, ali nije precizirao šta bi to moglo biti.

Kancelarija Zelenskog je razvila koncept pod nazivom Kijevski sporazum o bezbednosti u saradnji sa bivšim generalnim sekretarom NATO-a Andersom Fog Rasmusenom kao prihvatljiv izlaz iz nevolje sa kojom se suočavaju zemlje NATO-a.

U njemu se sugeriše da dok Ukrajina ne postane punopravna članica, neke od najjačih članica NATO-a mogu da se obavežu na pravno obavezujuće garancije za vojnu zaštitu Ukrajine u slučaju budućeg ruskog napada.

„To bi bilo nešto slično članu 5 NATO-a, ali ne u okviru NATO-a“, rekao je za Foreign Policy Pjer Aroš, predavač međunarodnih odnosa i međunarodne bezbednosti na Univerzitetu Kueen Mari u Londonu.

„To bi bio ad hoc okvir voljnih država SAD, Francuske, Nemačke, Poljske i istočnih i centralnih država, koalicija voljnih“.

Ali osim Poljske koja bi, prema Rasmusenu, bila voljna da pošalje trupe u Ukrajinu ako Ukrajini ne budu ponuđene značajne bezbednosne garancije na samitu u Viljnusu do sada, niko od velikih članica nije rekao da namerava da pošalje trupe ili avione da zaštiti ukrajinski suverenitet.

Jedan visoki diplomata je rekao da je politika naoružavanja Ukrajine do zuba pogrešna i napomenuo da Ukrajina nije Izrael.

„Prvo, Izrael ima nuklearno oružje“, rekao je on za Foreign Policy. „Drugo, glavni neprijatelj Izraela je Iran, ne toliko Rusija – najveća zemlja na svetu, a politika SAD je da se osigura da Iran nikada ne dobije nuklearno oružje, dok je Rusija sila koja poseduje nuklearno oružje.

Ukrajina je bila primorana da se odrekne svog nuklearnog arsenala iz sovjetske ere 1994. u skladu sa Budimpeštanskim memorandumom.

Ukrajinci kažu da su zahvalni za svaku podršku i unapređenje koje je NATO spreman da ponudi. Frolova je rekla da bi to bilo „dobra stvar“, ako bi se zemlje NATO-a složile da obezbede najsavremenije odbrambene sisteme za zaštitu cele Ukrajine „kao što je Kijev trenutno zaštićen“.

Sve je veća frustracija među istočnoevropskim i centralnoevropskim državama koje u stalnom ugrožavanju Rusije vide i rizik za svoj suverenitet i veruju da veće zemlje NATO namerno stvaraju razvodnjene bezbednosne garancije za Ukrajinu.

Ove veće zemlje NATO-a se brane isticanjem da su posvećene obećanju datom u Bukureštu 2008. da će Ukrajina jednog dana biti deo NATO-a — samo ne još, niti u doglednoj budućnosti.