Foto: Pixabay/Ben_Kerckx

Čak 43 odsto od oko 1.300 anketiranih nemačkih preduzeća računa s takozvanim „tvrdim“ Bregzitom. To je rezultat istraživanja minhenskog ifo instituta. Istovremeno, tri petine firmi navode kako bi „tvrdi“ Bregzit za njih imao neugodne posledice – doduše u različitim razmerama.

Koliko bi ko time bio pogođen, zavisi pre svega od stepena povezanosti i isprepletenosti proizvodnih procesa na ostrvu i kontinentu.

Automobilska industrija

Širom sveta godišnje se registruje 85 miliona novih automobila, od toga dva miliona u Velikoj Britaniji. Bregzit će na prodaju u toj zemlji doduše da utiče, ali ne dramatično, smatra Ferdinand Dudenhofer, stručnjak za automobilsku industriju sa univerziteta u Esenu. „Ako u Engleskoj bude zabeležen pad prodaje za dvadeset odsto, to nemačku auto industriju neće ozbiljno uzdrmati.“

Različiti proizvođači su za taj slučaj različito pripremljeni. Bregzit će najviše osetiti BMW. Ta kompanija na britanskim ostrvima ima fabriku Minija, a osim toga i fabriku motora Hams Hal pored Birmingema u kojoj se proizvode motori, ne samo za Mini, već i za BMW-ove serije jedinice i trojke.

 

Foto: Pixabay/TheDigitalArtist

Problemi bi međutim mogli da nastanu u isporuci delova između pojedinih fabrika kontinentalne Evrope i Velike Britanije. To bi na primer moglo da pogodi Opelovu marku Vokshol – u međuvremenu su obe te marke u vlasništvu francuskog koncerna PSA. Francuzi su doduše zatvorili Opelovu fabriku u nemačkom Bohumu, ali i dalje puštaju da radi ona u Elesmir Portu blizu Liverpula.

Ali uz sve negativne efekte kada je reč o logistici, Bregzit bi mogao da ima i neke pozitivne posledice za nemačku auto-industriju, naglašava Dudenhofer. Ako se nastavi pad vrednosti britanske funte, to će da znači jeftiniju proizvodnju automobila u toj zemlji od one u evrozoni – pod uslovom naravno da carine ne budu suviše visoke.

Banke

Od referenduma o Bregzitu u fokusu pažnje javnosti nalazi se finansijski sektor. Razlog: on u ukupnom bruto proizvodu Velike Britanije učestvuje sa dvanaest procenata, i to ga čini jednom od najvažnijih privrednih grana u zemlji. Do sada je London bio najvažniji finansijski centar Evrope, ali vanevropske banke, koje su od tamo vodile svoje poslove širom Evropske unije, to nakon Bregzita više neće biti u stanju. One će morati da pronađu neko sedište unutar EU.

Mnoge su se već odlučile za Frankfurt. Prema procenama lobističkog udruženja „Frankfurt Majn fajnans“, poslovi u vrednosti 750 do 800 milijardi evra na taj način bi mogli da budu prebačeni u taj nemački grad – veliki deo toga već u prvom kvartalu ove godine. To bi ukupan obim poslova nemačkih i međunarodnih banaka u Frankfurtu povećalo za petinu. A uz to bi, prema procenama stručnjaka, u taj grad moglo da se iz Londona preseli i 8.000 radnih mesta.

Hemijska i farmaceutska industrija

U kojoj meri će hemijska i farmaceutska industrija da budu pogođene Bregzitom, dobrim delom zavisi od toga kakav oblik će on da poprimi. Kao i u drugim branšama, i tu bi „tvrdi“ Bregzit mogao da izazove prilične probleme. Udruženje hemijske industrije VCI računa s jedne strane sa carinama u visini od oko 200 miliona evra godišnje. S druge strane, izvršni direktor VCI Uc Tilman još više se boji različite regulative. Ukoliko se ne postigne dogovor o prelaznim rešenjima, onda bi sve hemikalije koje su proizvedene u Velikoj Britaniji bile bez dozvole korišćenja u EU. Sve one bi morale da budu ponovo registrovane, a to bi bio ogroman birokratski posao, strahuje Uc.

Foto: Pixabay/MIH83

Slične bojazni imaju i predstavnici farmacije. Trgovina između EU i Velike Britanije je intenzivna, isto kao i isprepletanost pojedinih firmi i njihovih proizvodnih procesa. To izaziva veliku zabrinutost, kaže Zigfrid Trom, izvršni direktor Udruženja proizvođača lekova koji se bave i istraživanjima, a tiče se kako proizvodnje i prodaje lekova, tako i sprovođenja kliničkih studija.

Vazdušni saobraćaj

Pitanje regulacije i usklađenosti propisa je i za avio-kompanije najveći problem. U slučaju „tvrdog“ Bregzita, najpre bi došlo do obustavljanja vazdušnog saobraćaja. U tom slučaju bi britanske avio-kompanije izgubile pravo korišćenja aerodroma na području Evropske unije. One, naime, tada ne bi bile deo zajedničkog vazdušnog tržišta EU. To bi pogodilo, ne samo avio-kompanije poput Britiš ervejza, Izidžeta ili Rajanera, već i nemačke turističke avio kompanije kao što su Tuiflaj ili Kondor, koje su u većinskom britanskom vlasništvu.

Stručnjaci poput Erika Hejmana iz nemačke Dojče banke ipak su uvereni da će sve biti u redu: „Verujem da je i u slučaju ’tvrdog’ Bregzita moguće da se ta tema reši tako da vazdušni saobraćaj između Velike Britanije i kontinentalne Evrope i dalje funkcioniše.“

Mašinska industrija

Velika Britanija je za nemačku mašinsku industriju jedno od najvažnijih tržišta. Ukupan obim izvoza u tu zemlju iznosi oko sedam milijardi evra. Već 2017. zabeležen je pad izvoza u Veliku Britaniju, kao posledica nesigurnosti oko Bregzita. U ovom slučaju za nemačke proizvođače dodatni je problem i slabljenje britanske funte: time nemački proizvodi za britanske kupce postaju znatno skuplji.

I tu se proizvođači nadaju da ipak neće da dođe do neregulisanog izlaska Velike Britanije iz Evropske unije. Ali Tilo Brotman iz strukovnog udruženja VDMA, ipak upozorava nemačke firme da bi bilo pametno da se pripreme i za slučaj „haotičnog“ Bregzita.

Povezani tekstovi