„Žuti prsluci“ ne žele da pregovaraju o kikirikiju

Sutra po podne francuski premijer Eduard Filip, koji se danas sastao sa opozicionim liderima u okviru nastojanja da se pronađe način i umiri nacionalno nezadovoljstvo, primiće, po instrukcijama predsednika Emanuela Makrona, predstavnike pokreta „Žuti prsluci“ koji su spremni da razgovaraju s vladom, ali pod uslovom da se „ne pregovara o kikirikiju“, kako je kazao za BFMTV Kristof Šalenson, jedan od osam poluzvaničnih portparola „Žutih prsluka“.

Vlada je, takođe, najavila da će u sredu na ovu temu biti rasprava u parlamentu, a u četvrtak u Senatu. Na osnovu tih razgovora, kako se dalje navodi, premijer će objaviti mere čiji je cilj da se omogući mirno odvijanje okupljanja i osigura održavanje reda i poštovanje zakona.

Više od 100 ljudi je povređeno u glavnom gradu Francuske, a 412 je privedeno u subotu kada su bili najveći nemiri za više decenija koji su izveli na ulice više od 130.000 ljudi širom zemlje, sa više od 580 blokada na francuskim putevima. Od 412 privedenih njih 378 je zadržano u pritvoru. Paljena su vozila, lomljeni izlozi i grafitima ispisana Trijumfalna kapija. Komunalne službe juče su muku mučile da prebrišu grafite na kojima je pisalo „Ostavka Makrona“.

Predsednik francuskog Centra za nacionalne spomenike Filip Belaval rekao je da pored toga što su demonstranti čuveni spomenik i nacionalni simbol Francuske ispisali grafitima, uništili su i njegovu unutrašnjost, gde se nalaze vredni eksponati. Procenjuje se da je pričinjena materijalna šteta od više stotina hiljada možda čak i milion evra, navodi Belaval. Spomenik će, prema njegovim rečima, ostati zatvoren za javnost više dana. U subotu je bio treći uzastopni vikend nereda za vreme protesta „Žutih prsluka“ u Parizu.

Državni sekretar u ministarstvu unutrašnjih poslova Loran Nunjez odbacio je mogućnost da će biti uvedeno vanredno stanje ukazavši da to nije „na dnevnom redu“. Uvođenje vanrednog stanja je „jedna opcija među drugima ali to pitanje nije trenutno na dnevnom redu, razmatramo celokupne mere“, rekao je Nunjez. Vanredno stanje bilo je uvedeno u Francuskoj posle terorističkih napada u Parizu 2015, kao i posle nereda u novembru 2005. u predgrađima Pariza.

Okupljanje „Žutih prsluka“, kako sebe nazivaju demonstranti, počelo je najpre zbog uvođenja poreza na gorivo, koji je zamišljen kao ekološka taksa sa ciljem zaštite životne sredine i okretanja stanovnika drugim načinima prevoza. Pokazalo se da je to samo „kap koja je prelila čašu“ jer se nezadovoljstvo proširilo među siromašne slojeve društva koji „jedva sastavljaju kraj sa krajem“. Takvih je sve više u Francuskoj naročito od 2008. kada je izbila svetska ekonomska kriza.

„Žuti prsluci“ su revoltirani i reakcijom Makrona na njihova okupljanja koja su počela 17. novembra i predstavljaju veliki izazov za 41-godišnjeg predsednika koji, kako tvrde demonstranti, „misli samo na bogate“. Neredi su se odrazili i na ekonomiju: broj hotelskih rezervacija je u padu, trgovci na malo trpe, investitori su uznemireni dok francuska naftna kompanija Total tvrdi da su neke njene benzinske stanice „suve“.

S druge strane, podrška „Žutim prslucima“ je visoka – sedam od deset ljudi podržavaju proteste, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja „Harris Interactive“.

Dok su protesti u Francuskoj postepeno prerasli u opšte nezadovoljstvo građana prema državnoj politici, belgijski „Žuti prsluci“ su na skupu skandirali da oni predstavljaju narod a ne premijer Šarl Mišel. Protest je organizovan pozivom na društvenim mrežama, ali je još nejasno da li postoje određeni zahtevi belgijskih „Žutih prsluka“ ili je u pitanju opšte nezadovoljstvo građana.

Odložena poseta Junkera

Obraćanje pred pariskim parlamentom predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera, koje je bilo planirano za sutra, otkazano je kako bi se dao prioritet da se saslušaju zahtevi „Žutih prsluka“. Junker je trebalo u Parizu da održi govor pred parlamentom i kasnije debatuje sa poslanicima. Bio je predviđen i sastanak sa predsednikom Skupštine Rikardom Ferandom i radni ručak sa Makronom. Junkerova poseta, kako se navodi u saopštenju, biće odložena za neki drugi datum.