U 2018. godini 15,3 odsto zaposlenih u Evropskoj uniji pripadali su grupi sa niskim prihodima (to znači da su zarađivali dve trećine ili manje od prosečne bruto zarade po satu u svojoj zemlji) u poređenju sa 16,4 odsto njih u 2014. godini.
Prema najnovijim podacima Eurostata, Hrvatska je druga najsiromašnija zemlja u Evropskoj uniji, a lošija od nje je samo Bugarska.
Kriza nastala zbog pandemije KOVID-19 i smanjenje privredne aktivnosti zbog sanitarnih mera doveli su do porasta broja nezaposlenih radnika i povećanog broja izgubljenih radnih mesta bez presedana, ukazala je statistička služba EU, Eurostat.
Podaci Eurostata pokazuju da se iz godine u godinu smanjuje broj onih koji šalju pisma i razglednice, kao i broj zaposlenih u poštama.
U 2019. godini gotovo četvrtina (23,5 odsto) izdataka za potrošnju domaćinstava u Evropskoj uniji bila je usmerena na izmirivanje računa za stan, vodu, električnu energiju, gas i druga goriva.
Približno četiri miliona studenata završilo je visoko obrazovanje u EU u 2018. Skoro jedna četvrtina (24,6 odsto) diplomaca stekla je diplome iz oblasti biznisa, administracije ili prava.
Tokom 2016. godine od posledica raka prostate preminulo je nešto više od 65 hiljada muškaraca u EU, pokazuju podaci Eurostata.
Kao što smo i očekivali, kao po Pavlovljevom refleksu, fleš-procena BDP-a i relativno dobri rezultati Srbije u trećem kvartalu, izazvali su burnu reakciju i frustraciju redovnih negativaca i narikača iz krugova ekonomskih analitičara sa već standardnim repertoarom napada na RZS.
Lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas ocenio je da je lažna tvrdnja ministra finansija Siniše Malog da je po podacima Eurostata Srbija najbolja evropska ekonomija jer Srbije u objavljenoj tabeli nema.
Ministar finansija Srbije Siniša Mali izjavio je da najnoviji podaci Eurostata, koji su danas objavljeni, potvrdjuju da je ekonomska politika države ispravna, jer Srbija ima najmanji pad BDP-a u Evropi u trećem kvartalu ove godine.
U drugom kvartalu 2020. godine, stopa štednje domaćinstava u EU zabeležila je najveći porast od početka vremenske serije, na +10,8 procentnih poena (pp), navodi se u istraživanju Eurostata.
Tokom 2019. godine oko 7,9 odsto građana Srbije smatralo je da živi u previše tamnim prostorijama, što je iznad evropskog proseka koji iznosi 4,9 odsto.
Tokom 2018. godine koeficijent starosne zavisnosti u Evropskoj uniji iznosio je 34 odsto, što znači da su u proseku bile tri osobe radno sposobnog uzrasta (starosti 20-64 godine) na svaku stariju osobu (staru 65 ili više godina).
U drugom kvartalu 2020. godine, 801.700 ljudi starijih od 15 godina u EU bilo je zaposleno u sektoru sporta i fitnesa, što predstavlja 0,4 odsto ukupne zaposlenosti.
U trenutnoj krizi do koje je došlo usled pandemije virusa korona, neophodno je brzo pružiti informacije kreatorima politika kako bi se omogućilo vreme da procene efekte na raspodelu dohodaka u 2020. godini, navodi se u Eurostatovom izveštaju.
