Kako su pljuskovi na Balkanu povezani sa velikim vrućinama u Sibiru?
Na području Balkana leto je počelo u znaku nestabilnih i svežijih vremenskih uslova. U Beogradu još uvek nije zabeležena temperatura viša od 30,0℃ ove sezone (tropski dan).
Ko je bio Tihomir Novakov – fizičar svetskog glasa iz Sombora
Kada je 2004. godine jedan od klimatologa koji su najviše doprineli širenju svesti o klimatskim promenama, Džejms Hansen iz Nasinog Godar instituta za svemirske nauke, objavio rad u kome tvrdi da crni ugljenik (black carbon) na površini ledenih kapa apsorbuje Sunčevu toplotu što ubrzava njihovo topljenje, u istom tekstu podsetio je na značaj Tihomira Novakova, fizičara poreklom iz Srbije, za razvoj čitave ove oblasti nazvavši ga „kumom crnog ulgjenika”.
Kako Danska planira da do 2050. postane ugljenično neutralna zemlja
Danski parlament postigao je prošle nedelje istorijski klimatski dogovor koji zakonom obavezuje ovu zemlju da u narednih 10 godina smanji emisije ugljen-dioksida za 70 odsto, u donosu na nivoe iz 1990.
Kolika je bila koncentracija ugljen-dioksida u prošlosti i kako je to uticalo na klimu?
Klimatska prošlost naše planete, tokom koje su uslovi na Zemlji bili bitno drugačiji nego danas, često služi skepticima kao argument da je trenutna promena klime u potpunosti prirodna i da je uticaj čoveka na klimatski sistem vrlo ograničen.
Promena klime preti opstanku jednog od simbola Madagaskara
Peščane plaže, bujne prašume, egzotične biljke i životinje – epiteti su koji privlače na stotine hiljada turista svake godine na neobično ostrvo u Indijskom okeanu.
Da li ima više ekstremnih pljuskova u Srbiji i da li postaju snažniji?
Prekjuče (8. jun) je Beograd pogodilo izuzetno snažno nevreme koje je poplavilo ulice našeg glavnog grada i izazvalo kolaps u saobraćaju.
Zašto nastaje ledeno doba i koliko može da traje?
Ledena doba su u velikoj meri oblikovala našu planetu, uticala su na nastanak jezera, reka, mora, fjordova, ali i plodnog zemljišta. Iako već više vekova privlače interesovanje naučnika i predmet su mnogih istraživanja, još uvek nam nisu u potpunosti poznati svi detalji o tome kako ona „nastaju i nestaju”.
Biodiverzitet u Srbiji i klimatske promene
Danas je svuda u svetu broj netaknutih ekosistema mali, ako uopšte i postoje još uvek. Dosta staništa je fragmentisano, izdeljeno raznim preprekama kao što su putevi i ljudska naselja.
Kako klimatske promene utiču na poljoprivredu u Srbiji?
Poljoprivreda predstavlja privrednu delatnost koja je neotuđivo vezana za klimu, pa samim tim od nje najviše i zavisi.
Kako klimatske promene mogu da utiču na buduće pandemije?
Još uvek se traži „krivac” za pandemiju novog korona virusa SARS-CoV-2. Potvrđeno je da je virus evoluirao prirodnim putem i da priče da je stvoren u laboratoriji nemaju nikakvu osnovu. Međutim, kako je došao do čoveka još uvek nije sasvim razjašnjeno.
Šta će biti sa domaćim rekama u budućnosti zbog klimatskih promena?
Koliko su svi delovi prirode, bilo živi, bilo neživi, u sprezi jedni sa drugima, najbolje možemo videti na primeru klimatskih promena.
Koliko se klima u Srbiji promenila u poslednjih 30 godina?
Kada sam bio mlađi deda mi je jednom prilikom pričao kako je za vreme služenja vojnog roka, 1954. godine, vraćajući se iz kasarne u njegovo rodno selo, prepešačio iz Srema u Mačvu preko zaleđene Save.
Kako nastaje „nemogući“ burger bez mesa?
Dolazite gladni sa posla i otvarate frižider. Vidite smesu za mleveno meso i razmišljate da li za ručak da spremite ćufte ili probate sami da napravite burger.
Koliko će da poraste temperatura u Srbiji zbog klimatskih promena?
Uz pomoć klimatskih modela danas smo u stanju da napravimo nekoliko realnih scenarija o tome kakva klima očekuje Srbiju u narednih 80 godina.
Kako da uklonimo ugljen-dioksid iz atmosfere?
Nije neophodno da budemo klimatski eksperti da bismo razumeli da ogromne količine ugljen-dioksida koje smo godinama emitovali u atmosferu dovode do pojačavanja efekta staklene bašte, čime se povećava srednja globalna temperatura.