Zemlje sa najnižim i najvišim nivoima holesterola u svetu

Prema analizi 460 miliona lipidnih testova sprovedenih u 17 zemalja na pet kontinenata, Južna Koreja ima najniže nivoe LDL, odnosno takozvanog „lošeg“ holesterola.

Studija objavljena u časopisu European Heart Journal 2023. godine daje raznoliku sliku nivoa holesterola širom sveta, potvrđujući ideju da kulturne navike, poput ishrane i obrazaca fizičke aktivnosti, mogu uticati na prosečan rizik od srčanih bolesti, piše Science Focus.

Stanovništvo Koreje verovatno ima korist od ishrane bogate fermentisanim namirnicama i mahunarkama. Takva ishrana je takođe siromašna zasićenim mastima, za koje su studije pokazale da mogu da smanje ukupni holesterol u krvi.

Među zemljama sa nižim od proseka bili su i Turska i, možda iznenađujuće s obzirom na to da je kolijevka brze hrane, Sjedinjene Američke Države.

Istovremeno, dve zemlje sa najvišim nivoima holesterola bile su Austrija i Nemačka, dok su odmah ispod njih rangirani Japan, Australija i Švajcarska.

Veća konzumacija životinjskih masti i mlečnih proizvoda verovatno doprinosi višem holesterolu u nekim zemljama, ali to nije jedini faktor. Ulogu igra i genetika.

U Austriji, na primer, oko jedna od 300 osoba ima stanje poznato kao porodična hiperholesterolemija, nasledni genetski poremećaj koji značajno povećava verovatnoću visokog LDL holesterola.

Naučnici su takođe uočili promene u nivoima holesterola tokom vremena. Studija iz 2020. godine analizirala je trendove između 1980. i 2018.

Tim je utvrdio da su u mnogim visokorazvijenim zapadnim zemljama nivoi holesterola opali, što se povezuje sa poboljšanom ishranom i upotrebom statina i drugih lekova za snižavanje holesterola.

U mnogim zemljama sa niskim i srednjim prihodima, međutim, nivoi holesterola su porasli, naročito u Aziji. Istraživači navode da je Kina imala jednu od najnižih stopa 1980. godine, ali i jednu od najvećih stopa rasta do 2018.

U gotovo svim zemljama, nivoi holesterola su viši kod muškaraca nego kod žena.