Priča o sedam veličanstvenih

Kompjuteri i Internet su svuda oko nas. U razvijenom svetu, ali i na ovim prostorima, iz dana u dan postaju sve značajniji za naše živote. Komunikacija među ljudima, s kraja na kraj planete, postala je nešto na šta smo se već navikli. Industrija zabave – muzika, filmovi, igrice – kruži Internetom. Njihovom onlajn prodajom se dobro zarađuje, ali i piraterija cveta. Svet je zahvaljujući velikoj svetskoj mreži zaista postao veliko globalno selo u kojem se voli, mrzi, obrazuje, posluje, zabavlja, prodaje, kupuje, krade i prostituiše, naravno virtuelno. Vlade razvijenih zemalja nastoje da uvedu red u digitalni svet, ali često ne odolevaju iskušenju da ga kontrolišu. O tome kakve su posledice kibernetičke globalizacije mnogo se piše, priča i žučno raspravlja po novinama, blogovima, forumima. Kakva je budućnost informatičkog društva u kojem živi ova planeta tek ćemo videti. Često se, međutim, zaboravlja da je neko celu digitalnu odiseju u kojoj živimo morao da počne. Prisetićemo se nekih pojedinaca koji su zaslužni za sve blagodeti globalnog sajber društva u kojem bitišemo, odnosno za operativne sisteme na kojima radimo. Posvetili su svoje živote nauci, a svet je na većinu njih polako počeo da zaboravlja: zahvaljujući njihovim dostignućima neki novi klinci u velikim HI TECH korporacijama razvijaju i pronalaze nova i sve savršenija hardverska i softverska rešenja. Kažu da digitalni svet ubija sećanja na prošlost i da je obesmišljava, ali to međutim ne odgovara istini. Osvrnućemo se malo na nostalgičnu prošlost prvih pokušaja, pogrešaka, ali i uspeha u rađanju informatičkog društva.
Turing je studirao na univerzitetu Kembridž. Godine 1937. opisao je Turingovu mašinu kao hipotetički kompjuter i 1940. kreirao tzv. „Bombu“, uređaj za dešifrovanje nemačkih kodova. Bio je vizionar moderne ere i njegovo ime ostaje vezano za prvi kompjuter. Njegova osnova zasnivala se na digitalnom sistemu koji ima mogućnosti čitanja, pisanja, brisanja, memorisanja i slično, a sve putem matematičkih instrukcija. Prva proizvodnja ove vrste uređaja počela je 1950.
Tokom Drugog svetskog rata Turing je rešavao algoritme nemačkih šifrovanih kodova, čime je prekinuo poruke nemačkih podmornica u bici za Atlantik. On je to radio na svom tadašnjem kompjuteru koji je nazvao „Bomba“. Time je spasao živote više hiljada mornara. Posle rata počeo je proizvodnju kompjutera, a angažovao se i na stvaranju prvog programskog jezika. Verovao je da će kompjuteri dostići savršenstvo tek kada budu imali memoriju kao čovek, tj. ostvarenjem veštačke inteligencije.
Grejs Hoper se školovala na univerzitetu Jejl, a 1945. došla na univerzitet Harvard, gde je napravila prvi kompjuter. Stvorila je i prvi kompjuterski jezik. Od 1959. godine radila je u Pentagonu, gde je stvorila kompjuterski jezik cobol, koji je još uvek u upotrebi.
Mnogi korisnici kompjutera svakodnevno koriste modifikovanu verziju GNU sistema (18k teksta), a da to i ne znaju. Kao posledica zanimljivog razvoja događaja, verzija GNU sistema, poznatija kao Linux, danas se mnogo koristi, a da pri tome mnogi korisnici nisu ni svesni u kojoj je meri Linux povezan s GNU Projektom.
Kernel se sam po sebi ne može koristiti; on je koristan samo kao deo celokupnog operativnog sistema. Linux se obično koristi u kombinaciji sa GNU operativnim sistemom: sistem u osnovi jeste GNU sa Linuxom koji ima funkciju kernela.
Mnogi korisnici nisu potpuno svesni razlike između kernela, a to je Linux, i čitavog sistema, koji takođe nazivaju Linux. Mnogi veruju da su, kada je Linus Torvalds završio pisanje kernela, njegovi prijatelji počeli da traže drugi besplatan softver, te je skoro sve što je bilo potrebno da se napravi Unixoidni sistem već bilo dostupno.
Ono što su pronašli nije bila slučajnost – bio je to GNU sistem. Postojeći slobodan softver upotpunio je kompletan sistem zbog toga što je GNU Projekat radio na njemu još od 1984. GNU Manifesto (31k teksta) postavlja za cilj razvoj besplatnog Unixoidnog sistema zvanog GNU. U doba kada je Linux pisan sistem je bio gotovo završen.
Većina projekata slobodnog softvera ima za cilj razvoj određenog programa za rešavanje određenog zadatka. Na primer, Linus Torvalds je odlučio da napiše Unixoidni kernel (Linux); Donald Knut je odlučio da napiše text formater (TEX); Bob Šajfler je odlučio da razvije sistem prozora (X Windows). Sasvim je prirodno meriti doprinos ovakve vrste projekta putem specifičnih programa koji su nastali kao rezultat projekta.
Edvard Roberts je 1974. godine napravio prvi personalni kompjuter (PC). Prvo je napravio ručni elektronski računar i formirao kompaniju MITS (Micro Instrumentation and Telemetry Systems). Posle toga studenti Pol Alen i Bil Gejts razvili su verziju programskog jezika bejzik.
Džek Kilbi i Alfred Nois , radeći u Silikonskoj dolini u Kaliforniji, prvi su 1975. godine napravili integraciono kolo, kao mikročip ili silikonski čip. Time su ostvarili ideju masovne proizvodnje personalnih kompjutera.
Rođen je u Sijetlu, u državi Vašington, SAD. Prvi značajan rad Bila Gejtsa bio je izrada softverskog sistema za kompjutere. Još kao srednjoškolac stvorio je prvi kompjuterski program adaptirajući programski jezik „bejzik“ u personalnim kompjuterima. Shvatio je da će se personalni kompjuteri koristiti kako u industriji, tako i kod kuće. Sa 19 godina napustio je univerzitet i osnovao firmu Microsoft Computer Company, zajedno s Polom Alenom. Godine 1980. prodao je MS-DOS sistem firmi IBM, posle čega je napravljen Windows 95 i od tada su postali najveći svetski proizvođači kompjutera, držeći oko 90 odsto svetske proizvodnje.
Prema Gejtsovim rečima prvih godina svako u Microsoft-u radio je sve i svašta – od prijema narudžbina do isporuka. Gejts je vodio poslove, ali i kreirao softver, i to tako posvećeno da je u prvih pet godina lično pregledao svaki red koda koji je kompanija plasirala.
Microsoft je na berzi registrovan 1986. godine, a Gejts je obavljao funkciju predsednika i izvršnog direktora do 2000. godine, kada je preuzeo ulogu glavnog tvorca softvera. Stiv Bolmer, njegov prijatelj sa univerziteta, jedan od njegovih najbližih saradnika, zauzeo je tada mesto izvršnog direktora kompanije.
Povlačenje prvog čoveka Microsoft-a omogućilo je drugim rukovodiocima, kao što su Bolmer (obaveze i poslovna strategija Microsoft-a) i „tehnološki vizionar“ Rej Ozi (glavni tvorac softvera) da ubuduće upravljaju kompanijom koja je prerasla od proizvođača jednostavnog softvera u dominantan faktor na globalnom tržištu personalnih računara.