Foto: Jovana Pavlović

Masteri, koje je podržalo Ministarstvo prosvete, obuhvatiće oko 130 novih predmeta, koji će pored programiranja izučavati i načine organizacije rada. 

“Problem sa našim obrazovanjem je to što, u današnje digitalno doba, programi brzo zastarevaju. Uglavnom kada student završi studije, tehnologija je zastarela, a student je nespreman,” rekao je Milo Tomašević, dekan ETF-a.

– Svi panelisti su se složili da se danas učenici i studenti ne uče da misle, što je u tehnološkim naukama veoma bitno. “Studenti tehničkih nauka dobijaju konkretne probleme i njihov zadatak je da se taj problem reši. To ne može da se nauči napamet – naglasio je Miodrag Popović, član Nacionalnog veća za visoko obrazovanje.

Milan Simić, izvršni direktor kompanije Enetel Solutions i Darko Đorić direktor Mind grupe, su ukazali na to da mladim inžinjerima koji posle fakulteta dođu u njihove kompanije, često fali timskog duha, kao i da moraju da ubrzano nauče neke stvari, koje ih ne uče na fakultetima.

Profesorka Mašinskog fakulteta, dr Vesna Spasojević Brkić ipak ne smatra da su obrazovne ustanove spore u odnosu na tehnologije i da su to dokazali uvođenjem novih programa na tehničkim fakultetima.

– Mi treba da budemo nosioci promena, – rekla je Spasojević Brkić, dodajući da su svesni da ljudi koji se ne adaptiraju neće baš dobro proći u željenim karijerama.

Ipak kao jedan od lakših načina za praćenje toka tehnologija, član Nacionalnog veća za visoko obrazovanje, profesor dr Miodrag Popović vidi u izbornim predmetima na fakultetima.

– Ti predmeti se vrlo lako uvode i ukidaju, prolaze kroz daleko manje restrikcije, rekao je Popović. Takođe je naveo i da privreda treba da inicira uvođenje novih izbornih predmeta, kako materijalno, tako i kadrovski. 

Bizit predstavlja najveću poslovnu IT konferenciju u regionu. Ove godine je fokus konferencije bila digitalna ekonomija, gde su predsatavljena softverska rešenja, upravljanje i zaštita podataka, kao i telekomunikacije.

Povezani tekstovi