Univerziteti nisu Resavska škola: Da li fakulteti treba prevashodno da se bave nastavom, kako tvrdi Dejan Vuk Stanković?

Citirajući Vučićevo obećanje koji je 2019, kada je UB pao za stotinak mesta na rang-listi, rekao da će ovaj i drugi srpski univerziteti napredovati u narednom periodu i da će država novcem pomoći „više nego ikada“, mediji bliski vlasti su te 2023. zaključili da „sadašnji rezultati govore da je srpski predsednik ispunio obećanje“.

Plasman UB između 301. i 400 mesta, Marijana Dukić Mijatović, u to vreme državna sekretarka Ministarstva prosvete, videla je kao „odraz ulaganja u visoko obrazovanje i prosvetu“, a tek postavljena ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović smatrala da je ovom uspehu „doprinela i briga i veće ulaganje države u razvoj univerzitetske i naučne infrastrukture“.

Dve godine kasnije, vlast planira da skrajne nauku sa fakulteta.

Počelo je sa namerom da se zaposleni na univerzitetima kazne zbog toga što su podržali studentske zahteve, pa je u tom cilju promenjena Uredba o normativima i stadardima uslova rada univerziteta i fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz budžeta.

Time je 40-časovna radna nedelja svedena na 35 sati nastave i samo pet sati naučnoistraživačkog rada, dok je prethodno taj odnos bio 20 prema 20.

Aktuelni ministar prosvete Dejan Vuk Stanković sada ima drugačije planove.

Na pitanje da li se Uredba kosi sa važećim akreditacijama fakulteta, Stanković je u intervjuu Politici izneo utisak da se neki ne bave naukom ni sat vremena dnevno.

“Smatram da odnos između nastave i nauke treba da bude 70 prema 30 u korist nastave na univerzitetu, jer fakulteti su obrazovno-naučne institucije, što znači da je fokus na nastavi. Naučni instituti su mesta za sticanje i proširivanje naučnih znanja i treba raditi, kao što se i radi, na produktivnoj vezi između nauke i nastave. U tom kontekstu mi moramo da čuvamo naš univerzitet, ali prvo i da ga preuredimo i mislim da je to najvažnija poruka u ovoj priči”, rekao je ministar prosvete.

Šta mora znati profesor univerziteta?

– Javno licitiranje proporcije nauke i nastave u radu univerzitetskog profesora je dovedeno do apsurda – komentariše Branislav Boričić, profesor Ekonomskog fakulteta i nekadašnji prorektor za nauku Beogradskog univerziteta.

On za Danas naglašava da je smisao univerziteta oduvek bilo naučno istraživanje koje se preliva u nastavu, a kvalitet univerziteta se, napominje, meri upravo njegovim postignućima u nauci.

– Profesor univerziteta mora znati mnogo više od onoga što predaje studentima. Nastava na univerzitetu je posledica naučnog istraživanja, te je stoga učešće istraživanja naspram nastave znatno veće od polovine rada jednog profesora. Formalno smanjivanje tog udela dovelo bi nužno do smanjivanja minimalnih uslova za izbore u nastavnička zvanja, što dalje umanjuje kvalitet nastave – pojašnjava Boričić.

Treba podsetiti da su plasmanu Beogradskog univerziteta na gotovo listama koje rangiraju visokoškolske ustanove, doprineli rezultati naučnog i istraživačkog rada njenih članica – kako zaposlenih na institutima, tako i na fakultetima.

Ivanka Popović, bivša rektorka Univerziteta u Beogradu, potvrđuje da su u današnjem svetu univerziteti glavni nosioci istraživanja i najčešće se tako i vrednuju, po naučnom učinku, u mnogim svetskim rang listama.

– Ako uzmemo kao primer Univerzitet u Beogradu, njegov uspeh na Šangajskoj listi je zasnovan na naučnom doprinosu. UB ima 31 fakultet i 11 instituta u svom sastavu i svi oni zajedno doprinose uspehu UB na toj listi. Ali ako uzmemo udeo radova koji su nastali radom samo fakulteta UB (malo više od 50 odsto) i samo instituta članica UB (oko 20 odsto), onda je sve jasno. Ovi podaci takođe pokazuju značajan ujedinjujući trend, a to je da skoro 30 odsto naučne produkcije UB predstavlja proizvod saradnje između članica Univerziteta, fakulteta i instituta – ističe Popović.

Ona dodaje da su univerziteti u Srbiji po svom opredeljenju prvenstveno istraživački.

– Zadatak univerziteta je da stvara i širi znanje. Istraživački rad je neraskidivo vezan sa nastavnom delatnošću čime se obezbeđuju optimalni uslovi za školovanje stručnjaka i za tehnološki i društveni napredak. Upravo to jedinstvo istraživanja i nastave je ono čime se univerziteti razlikuju od škola – ukazuje Popović.

Kaže i da je pozicioniranje instituta kao nosećih istraživačkih ustanova forsirano svojevremeno u zemljama istočnog bloka. A savremeni pogled na istraživačke ustanove i univerzitete je da između njih postoji bliska saradnja jer, u krajnjoj liniji, univerziteti školuju ne samo kadrove za privredu i državnu službu već i za istraživačke institute.

– Sa žaljenjem konstatujem da je izjava ministra Stankovića štetna na više načina. Prvo, podstiče neosnovani razdor između instituta i fakulteta. Drugo, administrativno raspodeljuje koliko sati nedeljno će se nastavnici na univerzitetu baviti nastavom i naukom u paušalnom odnosu 70 prema 30 odsto. Rad na univerzitetu i institutima nije činovnički posao, to je poziv i ljudi se tim pozivom bave tokom i van radnog vremena. Ovakva administrativna raspodela angažovanja može samo da služi kao pretnja akademskoj zajednici da će joj plata biti smanjena na 30 odsto ako u budućnosti bude opet htela da se buni. A izjavu daje u trenutku kada još nije ukinuta nezakonita uredba kojom se nastava i nauka raspodeljuju u odnosu 87,5 odsto prema 12,5 odsto. Ako država želi da pretvori sve naše univerzitete samo u nastavne ustanove, neka to otvoreno kaže, ne treba da se krije iza paravana uvođenja konkurentnosti dovođenjem stranih univerziteta – poručuje Popović.

Novi ministar, stara politika

Vladan Čokić, naučni savetnik na Institutu za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu kaže da po nalogu režima novi ministar prosvete nastavlja staru politiku koja je naučnoistraživački rad univerzitetskih profesora već smanjila sa 50 na 12,5 odsto kako bi drastičnim smanjenjem plata prekinula univerzitetsku obustavu nastave.

– Kao neko ko je optužen za autoplagijat i ko je sa tim ispunio minimum uslova za izbor i reizbor u vanrednog profesora, našao se da procenjuje koliko univerzitetski profesori treba da se bave naukom. Znamo da je Srbija zemlja lažnih diploma i autoriteta, ali zar toliko neko može biti mizeran da sprovodeći režimsku politiku nipodaštava sopstveni univerzitet. Sada Dejan Vuk Stanković velikodušno nudi univerzitetu 30 odsto naučnoistraživačkog rada naspram 70 odsto nastave, a niko se ne pita kako će se to odraziti na kvalitet obrazovanja i nastavnog kadra kao i rangiranje univerziteta – ističe Čokić.

On napominje da univerziteti nisu prepisivačka Resavska škola, već je to proces neprekidnog usavršavanja i prenošenja znanja studentima i kolegama čemu doprinose svojim originalnim i kreativnim istraživanjima.

– Podsetio bih profesore u trenutnoj vladi na šta se odnosi naučnoistraživački rad na univerzitetu: eksperimentalni rad, naučne i doktorske studije, pisanje projekata i publikacija, predavanje na naučnim i stručnim skupovima, usavršavanja, i čitav niz drugih aktivnosti zavisno od oblasti istraživanja. Da li se sa pozicija moći na državnim funkcijama izgubi ta spoznaja akademskog rada pred neakademskim karijerizmom? Otuđili ste se od svojih kolega i studenata zbog kojih nosite nastavna zvanja, prešli ste na stranu priučenih političkih profitera. Zar to niko nije imao da vam kaže do sada – pita Čokić.