Inspirisan radom strip crtača Frenka Milera, autora „Grada greha“, film „300: Bitka kod Termopila“ je epska avantura o strasti, hrabrosti, slobodi i žrtvi koju otelovljuju spartanski ratnici koji su učestvovali u jednoj od najvećih bitaka poznatoj istoriji. Ovaj film, u režiji Zeka Snajdera, oživljava poznati strip Frenka Milera kombinujući žive glumce i virtuelnu pozadinu i predstavlja njegovu viziju ove drevne priče.

distribuciji zahvaljujući Tucku. Ovaj istorijski događaj posvedočen kod Herodota vremenom je postao nezaobilazna metafora svesnog samožrtvovanja za više ciljeve i dobrobit čovečanstva i svakako je bio inspiracija mnogim autorima, među kojima je i Miler, koji je znalački predstavio psihološku, etičku i dramsku srž odsudne bitke u kojoj je trista Spartanaca preokrenulo tok tadašnjeg svetskog sukoba.
Frenk Miler se prvi put susreo sa Spartancima kada je kao dečak gledao film „300 Spartanaca“. „Bio sam prilično uzdrman i inspirisan tim filmom jer me je naučio da heroji nisu obavezno ljudi koji dobiju medalju na kraju priče, da su heroji ljudi koji rade pravu stvar zbog toga što je prava, makar za to položili i život. Čitavog života sam želeo da ispričam tu priču jer je to najbolja priča na koju sam ikada naišao. S vremenom, konačno sam stekao crtačke sposobnosti u takvoj meri da sam mogao da se uhvatim ukoštac s tim“.
Strip 300 predstavljao je svojevremeno primer vrhunske dramaturgije i prevođenja jednog klasičnog istorijskog događaja u mitsku dimenziju. Da bi to izveo Miler je primenio jednostavnu formulu – glavni narator priče je zapravo jedini preživeli teško ranjeni Spartanac koga je odlučni kralj Leonida poslao kući sluteći kraj svoje bitke i zavetovavši ga pri tom da svojim sledbenicima ispriča doslovce o svemu što se dogodilo u Termopilskom klancu. U Milerovoj verziji priča o 300 hrabrih Spartanaca nastaje u trenutku kada se od nje stvara ep! Tako postavljena priča omogućila je jednom žestokom pripovedaču kakav je Frenk Miler da izmašta priču do najsitnijih detalja na temu šta je zapravo sve moglo da se dogodi kada je svega 300 ljudi odlučio da se odupre višestruko brojnom neprijatelju. Snažniji kao medij, film je podržao sve njegove vizije u znatno većoj meri.
„Frenk je uzeo stvarni događaj i pretvorio ga u mitologiju,“ kaže režiser filma Snajder, koji je uneo i deo svoje vizije u film. „Hteo je da uhvati suštinu onoga što čini jednog spartanskog ratnika. Ako odete do Termopila, statua Leonide je naga; ima štit i koplje i to je sve. Frenk je išao do Termopila i siguran sam da je to video i pomislio, ‘U redu, tako moramo i mi da uradimo’“.
Bitka POČINJE…
Grafička novela „300“ najpre je postala bestseler koji je Mileru doneo brojne nagrade. „Priča je samu sebe prodavala“, kaže on. „Ja sam samo dao sve od sebe da dostojno prenesem veliki istorijski trenutak. Bilo je važno obratiti pažnju na razvoj i pojavljivanje likova da bi bili dinamičniji i da bi se izgubio osećaj da je u pitanju stara priča. To nije stara priča, to je večna priča“.
Knjiga je pridobila veliki broj fanova, među kojima su bili i reditelj i producenti filma. „Kod Frenka je sjajno to što crteže prati izvrsna proza,“ primećuje Snajder. „To nisu samo ilustracije; tu postoji poezija.“
Snajderov proces osmišljavanja filma bio je sličan onome što je iskusio Miler. Želeo je da zaobiđe principe realističkog filma i nađe način da učini da sve to „oživi na ekranu“, objašnjava on. „Nisam hteo da snimim film koji izgleda kao fotografija, već da vas prenesem u svet koji je Frenk stvorio u svom stripu. Ovo nije istorijska drama. Priča nije linearna, niti je namera bila da bude sasvim istorijski tačna. Naš cilj je bio da stvorimo iskustvo drugačije od bilo čega što ste ikada videli“.
„Od početka, svi u vezi s filmom, od studija do producenata, izvršnih producenata, glumaca, izuzetno su me podržali u onome što sam hteo da uradim s ovom pričom“, kaže Snajder. „Svi su shvatili viziju, tako da je ovo bilo zaista izuzetno iskustvo“.
Čim se horizont zamračio od Kserksove vojske, bitka počinje. „Priča o 300 Spartanaca nije samo priča o jednoj bici,“ kaže Miler. „Leonida zna da ovih 300 ljudi ne može da porazi persijsku vojsku. Ovo je priča o borbi, o svesti da ne možete pobediti. Samo to ima veću snagu nego strele 300 ratnika. Ovi ljudi su spremni da umru. Zapravo, Leonida i namerava da umre. On zna da nemaju šanse da prežive. Očito ga to i ne zanima, jer zna da će nešto biti postignuto. Ja Spartance vidim kao pobednike kod Termopila. Jer ponekad morate nešto da izgubite da biste pobedili“.
Da bi svoju epsku akcionu dramu preneo na ekran, Zek Snajder je okupio šarolik tim saradnika, među kojima su bili direktor fotografije Lari Fong, za Oskara nominovani scenograf Džejms Bisel („Laku noć i srećno“), montažer Vilijam Hoj, kostimograf Majkl Vilkinson, supervizor vizuelnih efekata Kris Vots i supervizori efekata šminke Šon Smit i Mark Rapaport. Za Bisela ovaj film je zahtevao smeo novi pristup zbog virtualne prirode scenografije i vernosti vizuelnom stilu uspostavljenom u Milerovom stripu.
Koristeći Snajderove skice kao polaznu tačku Bisel je sa svojim timom stvorio 3-D okruženje i konceptuelne ilustracije Sparte, Grčkog pejzaža i Termopila, mesta na kojem će se odigrati epska bitka.
Teren je bio apstrahovan kako bi mogao da bude korišćen za različite scene promenom ugla snimanja, ili dodavanjem različitih elemenata. Na ovaj način Leonida i njegova vojska od 300 vojnika marširali su kroz Grčku koristeći samo tri izgrađena seta. Setovi za Spartu, Ognjenu Kapiju i Kserksov šator takođe su bili izgrađeni na sceni. „Persijski glasnici koji galopiraju prema kameri su jedina scena koju smo snimili u eksterijeru,“ kaže Bisel.
Snajder kaže: „Mislim da je Džim bio uzbuđen zbog toga što neće biti ograničen onim što se može izgraditi, već onim što se može zamisliti“.
Svaka scena osmišljena je s potpuno dizajniranim 3D okruženjem, potom renderovana u odgovarajućoj boji. Kada je to bilo gotovo Bisel je mogao bolje da proceni šta mora da izgradi i prema tome se ravnao.
Kris Vots je blisko sarađivao s Biselom i Snajderom kako bi kreativni i tehnički detalji njegovog dela posla bili u skladu s celokupnom rediteljevom vizijom. „Sa 1300 kadrova s vizuelnim efektima nije nedostajalo tehničkih teškoća“, objašnjava Vots. „Ali glavni izazov filma bio je kreativan: Svi ti vizuelni efekti morali su da odražavaju stil i estetiku stripa, a da ne odstupe ni od Snajderove vizije delova filma koji se ne pojavljuju u stripu“.
Vots daje uprošćeni opis procesa: „Džim je dizajnirao sve setove s vizuelnim efektima u svojoj glavi. Potom bi njegov tim digitalno doradio taj dizajn da bi Zek dobio tačnu predstavu onoga što može da očekuje na kraju. Ako bi nastao problem koji nismo mogli da rešimo s postojećim setovima oni bi to dorađivali ili dizajnirali nešto novo“.
Kao deo vizuelnog oblikovanja filma Vots je sa svojim timom uporedio gotovo sve što se može videti u filmu s realnim izgledom: vatru, Spartanske ogrtače, rane, oružje, krv. „Svaki detalj je podrobno razrađivan više meseci,“ nastavlja Vots.
Tim za vizuelne efekte sarađivao je i s direktorom fotografije Larijem Fongom. „Strip je definitivno uticao na izgled filma, ali to je bio samo jedan od izazova“, kaže on. „Moj cilj je bio da što više doprinesem atmosferi i dramatičnosti, a da zadovoljim i tim za efekte kadrovima koji bi bili pogodni za kasniju doradu“.
Fong je morao da odluči kako će interpretirati Milerov strip u tri dimenzije. „To prevođenje putem osvetljenja i kompozicije bilo je ponekad pipavo, ali izuzetno zabavno,“ opisuje on. „Ponekad smo išli na identične kadrove s onima u stripu, i njih je Zek nazivao ‘Frenkovim kadrovima’. Ali naravno da nije svaki kadar filma identičan sličicama stripa, tako da smo imali prostora da eksperimentišemo i razvijemo sopstveni vizuelni stil“.
Kostimograf Majkl Vilkinson je takođe hteo da ostane veran prirodi Milerovih crteža. U kreiranju kostima za film održao je „snažne linije, oštre siluete i izražene draperije iz stripa i koristio materijale sa sjajnom teksturom koju će kamera voleti i kojoj će uliti život“, kaže Vilkinson.
Njegov izbor je pomogao i u ilustrovanju psihološkog stanja u koje bitke dovode Spartance. „Njihov duh je slomljen i istrošen sve više posle svake bitke“, kaže on. „Zato je istrošen izgled kostima i metafora za život koji počinje da curi iz likova“.
Da bi se naglasila razlika između Spartanske i Persijske vojske Spartanci su odeveni u tople zemljane tonove, dok Persijanci nose jake boje, egzotičnu zelenu, plavu i ljubičastu u kombinaciji s bojom zlata. Vilkinson objašnjava: „Kostimi grčkih ratnika naglašavaju njihov fizički izgled – kao da su njihova tela njihov oklop – dok su, nasuprot tome, Persijanci odeveni u egzotičnu odeću, a siluete su im prenaglašene da bi odavali utisak tajanstvenog nepoznatog čudovišta koje se približava“.
Kostimi persijske vojske inspirisani su s različitih strana. „Pretpostavili smo da bi u to vreme Kserks već došao u dodir s puno različitih rasa“, kaže Vilkinson. „Zbog toga za svako persijsko pleme imamo različite uticaje, od Afrike, preko Egipta, Rusije, Jermenije do Japana i Kine“.
Kserksov kostim – sačinjen gotovo isključivo od metala – zasnovan je na Milerovom crtežu. „Frenkov crtež Kserksa mi je jedan omiljenih iz stripa“, kaže kostimograf. „Dopala mi se njegova smelost i inspirisala me je Frenkova težnja ka vizuelnom izrazu nauštrb istorijske autentičnosti“. Vilkinsonov dizajn za Kserksa je definitivno najkompleksniji kostim u filmu. „Kostim se sastoji od 18 različitih komada nakita, plus 12 pirsinga koje smo osmislili specijalno za taj lik“.