Foto: Pixabay / Photo MIX - Company

Pre više od deset godina svet je otkrio pogodnosti koje nudi Tviter i od tada je ova zajednica sve više rasla. Koncept, koji najbolje možemo opisati kao besplatna internet SMS usluga, već u prvim mesecima osvojio je milione ljudi. Iako postoji relativno kratko, Tviter ubrajamo u društvene mreže koje su među prvima dostigle svetske razmere. Od njegovog nastanka, broj korisnika raste, i danas dostiže cifru od blizu 350 miliona mesečno. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 200.000 korisnika.

Možemo reći da sveto trojstvo Tvitera čine kratke poruke koje povezuju heštegovi i raspevana plava ptičica.

#Hešteg u stvari nije izum Tvitera. Ovaj koncept postoji mnogo duže, još od osamdesetih godina, kada je bio korisna alatka tokom komunikacije u čet sobama.

Limit od 140 karaktera nastao je zato što je to bio maksimum za jednu poruku, koji su podržavali mobilni telefoni u to vreme. Ali ova stavka se zadržala sve do nedavno, kada je došlo do povećanja na 280. Ovako radikalna promena dovela je do rasprava i negodovanja, ali je vremenom prihvaćena.

Foto: Wikipedia / NaturesPicsOnline/Elaine R. Wilson

Kada čujete Tviter, verovatno prvo pomislite na malu pticu plave boje. Zahvaljujući ovom simbolu Tviter je internacionalno prepoznatljiv. Prvobitni logo bila je samo reč Twitter ispisana plavim slovima. Natpisu se uskoro pridružuje plava ptica koja posle nekoliko izmena dobija sadašnji izgled. Kao inspiracija, poslužila je Planinska plava ptica koja je rasprostranjena u Americi, Kanadi i Meksiku.

„Mislim da je Tviter značajan jer je često brži od medija, ali je i štetan jer informacije nisu uvek tačne. Koristim ga, ali najviše pratim spoljnu politiku. Za nedeljnik mi nije bitno da imam informaciju momentalno“, rekla je za sajt Danasa Jovana Gligorijević, urednica i novinarka nedeljnika Vreme.

Prema dostupnim statistikama iz više izvora, najpraćeniji u ovom trenutku je Tviter nalog američke pop pevačice Keti Peri sa više od 107 miliona sledbenika. Pored nje, u top deset nalaze se još Barak Obama, Kristijano Ronaldo, i Tviter nalog JuTjuba. Ali jako brzo može doći do promena.

Najnovija akcija “čišćenja” ostavila je neke od najvećih korisnika bez miliona pratilaca. Kao što je nedavno najavljeno, počelo se sa brisanjem lažnih naloga. Za samo nekoliko dana, američki predsednik Donald Tramp izgubio je 300.000, dok je Barak Obama ostao bez čak nekoliko miliona pratilaca.

Foto: EPA-EFE SASCHA STEINBACH

Twiter je postao moćno oružje u rukama pojedinca. Internet mu je omogućio anonimnost, uz relativizaciju vremena i prostora. U istom trenutku možemo da pratimo dešavanja u raznim delovima sveta, u trenutku kada se dešavaju. Uz to, Tviter je zbog svoje forme manje podložniji cenzuri od tradicionalnih medija. To mu je omogućilo da bude saveznik u mnogim društveno političkim previranjima širom sveta.

Tviter postaje i ključni kanal digitalne diplomatije. Posebno je zapaženo prisustvo Donalda Trampa na Tviteru. On je najpraćeniji lider na svetu sa oko 53 miliona sledbenika, a njegovi tvitovi su često najdeljeniji. On se Tviter zajednici priključio 2009. godine a lični rekord napravio je 2016. sa 87 tvitova u danu.

„Tviter je definitivno poslao u istoriju koncept novinara kao gatekeepera – čuvara kapije koji od obilja informacija odlučuje šta je vest vredna pažnje šire javnosti. Sada je sve, i važno i nevažno, i provereno i nalupetano, na Tviteru dostupno svima pre nego što je u bilo kojem mediju“, ističe za sajt Danasa Nemanja Rujević, novinar Dojče velea i dodaje: „Na lajni se najbrže dele vesti, prati šta pričaju akteri političke scene, kako spinuje botovska armija srpskog režima, pronalazi se publika, dobijaju razložne i tupave kritike – zato je Tviter koristan u radu. Doduše, treba izbeći zamku u koju mnoge srpske kolege, a i opozicija upadaju: često pomisle da je Tviter jednako javnost, a to je budalaština.“

Domaći političari su takođe prihvatili ovaj trend. Premijerka Ana Brnabić se nalazi na šestom mestu u konkurenciji svih svetskih lidera, po interaktivnosti na Tviteru, prema ovogodišnjem istraživanju Twip diplomacy. Brnabić se tako, između ostalih našla u društvu premijerke Norveške, premijerke Novog Zelanda Vlade Holandije, Vlade Velike Britanije i predsednika Poljske.

Budućnost Tvitera je za sada neizvesna, jedni mu predviđaju kraj zbog nemogućnosti komercijalizacije, a drugi transformaciju zbog velikog potencijala u novinarstvu. Ostaje da sačekamo i pratimo kako se stvari budu razvijale.