Bez leda na rekama

– Led na rekama se formira ukoliko je temperatura duže od 20 dana ispod minus 10 stepeni Celzijusovih, duva jak vetar, a vodostaj nizak. Plutajući objekti moraju biti obezbeđeni odgovarajućom vezom sa čvrstom podlogom. Takođe, građani koji imaju čamce trebalo bi da ih izvuku sa reka i sklone u zimovnike, u suprotnom, ukoliko se pojavi led, može doći do njihovog oštećenja – objašnjavaju iz Uprave za vode. Kako kažu, oni kontrolišu vodostaj na rekama i mesta koja su nekada predstavljala kritične tačke na odbrambenoj liniji grada od poplava, kao što su Bara Venecija i Kula Nebojša. Na svim kritičnim mestima prethodnih godina izvršeni su obimni radovi, tako da su sada dobro obezbeđena.

– Odbrana od leda vrši se u skladu sa republičkim Operativnim planom za odbranu od poplava, deo plana vezan je i za odbranu od leda, jer su Dunav i Sava vodotoci prvog reda koji se nalaze u nadležnosti Republike. Vanredna odbrana od zagušenja ledom na Savi i Dunavu nastaje kada led prekrije površinu reke više od 60 odsto. Grad nema brodove ledolomce i svrhu razbijanja leda na rekama JVP “Beogradvode”, koristi brodove velikih gabarita, koji svojom težinom i veličinom ne dozvoljavaju da se formira ledena ploča koja bi ugrozila plutajuće i plovne objekte – navode iz Uprave za vode.

Sneg šteti splavovima

Za hladne dane spremni su i u marini “4. juli”, gde brinu o više od 300 plovila. Kako kažu, pripreme su izvršene i svi plastični i drveni čamci su izvan vode, u vodi su ostali samo veliki i čamci od metala, koji su dobro vezani tako da ne mogu da se odvežu i otplove.

Nebojša Marković iz marine Ada Ciganlija kaže da su čamci o kojima oni vode računa zbrinuti u Čukaričkom rukavcu, ali da zima i sneg više problema prave vlasnicima splavova. On ističe da splav-kućica mora da bude dobro vezana, da se obilazi svakodnevno i čisti od snega, jer inače usled velikih nanosa može da potone.