„Treba više od pola kilometra do pešačkog“: Građani i stručna javnost zabrinuti zbog najave zatvaranja Bulevara despota Stefana i izgradnje tunela

Oni ističu da strahuju za bezbednost tla, navodeći da se ispod saobraćajnice nalaze podzemne vode, a da nisu odrađene nikakve studije bezbednosti. Takođe navode i problem otežanog prelaska ulice, jer nisu obezbeđeni alternativni pešački prelazi.

Kako saobraćajni stručnjaci ističu za Danas, ti radovi jesu neophodni, ali će vreme pokazati da li su dobro organizovani.

“Strahovi građana su opravdani, imajući u vidu da je komunikacija gradske uprave sa njima loša, da nisu predstavljeni alternativni saobraćajni pravci i da se nijedan rok nije poštovao u Beogradu u poslednje vreme”, objašnjava Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu.

Kako za Danas ističe jedna od građanki koja živi u tom delu grada, sa jedne strane je Delta Land gradilište zbog čijih radova se ljudima koji su u blizini tresu kuće, a sa druge strane nalazi se gradilište za tunel.

“Ima dosta penzionera u svim našim zgradama i njima je baš teško. Moramo da pešačimo negde oko pola kilometara i više do pešačkog prelaza. Mislim da apsolutno može samo da se izmesti onaj postojeći pešački prelaz koji je sa strane ka Pančevačkom mostu i da tu ljudi mogu sasvim normalno da pređu ulicu, ali ovo je samo prosto bahatost i iživljavanje,“ kaže građanka M.M.

Ovi problemi naterali su žitelje tog kraja da pokrenu čak dve peticije.

Jedna koja se odnosi na obezbeđivanje bezbednog pešačkog kretanja, odnosno veći broj pešačkih prelaza i pešačkih koridora, i druga u kojoj se zahteva hitan vanredni inspekcijski nadzor gradilišta.

Obe peticije upućene su Sekretarijatu za saobraćaj. Istovremeno, od građevinske inspekcije više od 400 stanovnika tog dela grada traži da utvrde da li su preduzete sve potrebne mere radi zaštite bezbednosti građana, da li je gradilište obezbeđeno u skladu sa izdatom građevinskom dozvolom kao i da li je gradilište propisano odvojeno od stambenih zgrada i lokala.

Pitali smo gradske vlasti kako planiraju da regulišu saobraćaj u tom delu grada i reše pitanja gradskog prevoza i nesnosne buke, ali i pitanje bezbednosti tla. Do zaključenja ovog broja Danasa odgovor nismo dobili.

Na nedovoljnu transparentnost projekta, poštovanja propisanih procedura i obaveza u pogledu pravovremenog obaveštavanja radovima “ugroženog” stanovništva, postoji opravdan strah među građanima ukazuje i profesor Vladimir Momčilović sa Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

“Ne postoji dobra alternativa ovoj gradskoj arteriji, a saobraćajni projekat (kako se vode saobraćajni tokovi pešaka i vozila tokom trajanja radova i kako će se to odraziti na okolnu uličnu mrežu) nije bio dat na uvid javnosti, sa objašnjenjem da će to uraditi izvođač radova kada se počne sa izvođenjem investicionih radova. Ne ulazeći u materiju za koju nisam dovoljno stručan nije dovoljno jasno kako će se ovi radovi odraziti na život pešaka i vozača okolnih naselja i tranzitne tokove vozila. Posebno ako se ima u vidu kašnjenje, tj. da se radovi u Beogradu veoma često ne završavaju u definisanim rokovima”, ističe profesor Momčilović.

Zoran Alimpić: Bahata vlast se ne obazire na potrebe građana

Bivši predsednik Skupštine grada Beograda, Zoran Alimpić, ističe da je izgradnja tunela koji će povezati Dunavsku i Savsku padinu ispod centra Beograda dugo planirana i spada u saobraćajnu infrastrukturu koja je potrebna Beogradu.

– To međutim, ne znači da gradske vlasti ovu izgradnju mogu da sprovode na bahat i bezobziran način ne obazirući se na potrebe građana koji žive u području zahvaćenom radovima. Odgovorne gradske vlasti koje vode računa o svojim građanima shvatili bi ozbiljno njihove opravdane žalbe i zahteve i učinile bi sve da olakšaju život stanarima u okolini. Potrebno je da se sa građanima organizuju sastanci, da im se daju sve potrebne informacije i da se njihove potrebe ne ignorišu, kaže Alimpić.

Po njegovim rečima, najvažnija je bezbednost građana i ona ne može da čeka sam početak radova i da je potrebno što pre ispitati podzemne vode uz pomoć nezavisnih organizacija poput Građevinskog fakulteta koji bi garantovali za tačnost rezultata.

“Treba konstantno pratiti kretanje podzemnih voda, eventualna kretanja tla i o svemu obaveštavati javnost. Potrebno je izgraditi privremene pešačke koridore i pasarele. Javni prevoz treba da bude reorganizovan sa uvođenjem privremenih linija minibuseva koji bi olakšali povezivanje sa saobraćajnim čvorištima. Stanarima treba omogućiti povlašćena parking mesta u okolnim zonama koje nisu zatvorene. Ukoliko je to moguće, bučne radove ne treba raditi noću, a moguće je podići i visoke barijere oko gradilišta koje bi izolovale buku i smanjile zagađenje, naglašava Alimpić.

Objašnjava da je logično da građani pokušavaju peticijama da skrenu pažnju na njihove probleme i to se ne sme ignorisati i ukazuje da je dužnost gradske vlasti da učini sve što je u njenoj moći da zaštiti svoje građane i da se sve radi pažljivo, transparentno i u predviđenim rokovima.

Alimpić upozorava da poseban problem predstavlja usklađivanje tokova saobraćaja sa ostalim velikim i dugotrajnim infrastrukturnim radovima koji se najavljuju u širem centru Beograda da ne bi došlo do saobraćajnih zagušenja i kolapsa u dugom periodu.

Jovanović: Glavni problem je što se sve zasniva na ideji staroj decenijama

Aleksandar Jovanović iz Kreni promeni kaže za Danas da izgradnje tunela jesu rešenja koja značajno smanjuju saobraćajnu gužvu.

„U ovom slučaju međutim glavni problem je taj što se kompletan projekat zasniva na ideji staroj decenijama. Nisu rađena nova brojanja, ispitivanja, kao ni jasna komunikacija sa građanima. Izgradnja tunela na ovaj način u urbanim sredinama je novina kod nas, ali ne i u ostatku sveta. Na javnoj raspravi oko ove teme postavio sam pitanje da li je rađena analiza da se taj krak tunela izmesti u Dunavsku ulicu! Nisam dobio konkretan odgovor. Stav tima za saobraćaj pokreta Kren-Promeni je da bi se izmeštanjem tog kraka tunela iz Bulevara despota Stefana stvorila mogućnost budućeg rasterećenja saobraćaja bez preteranog uticaja na stanovnik“, kaže Jovanović.

Saobraćaj Dunavskom ulicom je daleko rasterećeniji nego u Bulevaru despota Stefana, napominje, a dodatno, mogao je u istom vremenskom intervalu u kom se izvode radovi na tunelu da se rade i nove pristupne saobraćajnice na Pančevačkom mostu i u nastavku ka Karaburmi i Višnjici.

„To ne bi imalo veliki uticaj na sadašnje stanje saobraćaja u tom delu grada, a po završetku radova benefit bi bio višestruk. Opravdano sumnjamo da konkretan razlog zašto grad nije imao takav pristup je prilagođavanje ovog projekta potrebama novog naselja koje je planirano da se gradi na tom području u vlasništvu Delta Holdinga čiji je vlasnik Miroslav Mišković. Po ko zna koji put, nije se radilo u interesu građana već u interesu pojedinaca“, kaže naš sagovornik.

Gradu je potrebna nova strategija, napominje, sa novim pristupom i planiranjem mreže tunele, na široj teritoriji grada koje bi povećale kvalitet života građana i rasteretile saobraćaj u uzim delovima grada.

„Deluje da vlast nema jedan planski pristup rešavanju problema nego da stihijski pristupa projektima. Planovi se menjaju kada to odgovora privatnim koruptivnim interesima, a onda se segmentima tih planova vraća, jer nije u stanju da sama strateški promišlja. U saobraćaju, ali i urbanizmu kada povučete neke poteze ceo kontekst se promeni i ne možete se onda bez novih nalaza i ispitivanja samo vratiti segmentu nekog starog plana. Vizija Kreni-Promeni je planski stručni pristup koga se onda morate držati u svim segmentima jer oni imaju uticaj spojenih sudova,“ kaže Aleksandar Jovanović.