Boja i tekstura su moje strasti

Reč je o umetnici koja već četvrt veka živi u Torontu, a ova izložba je njen povratak u grad u kojem se rodila, školovala i počela da pravi umetničku karijeru. Diplomirala je 1987. na Odseku za savremeni kostim na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu u klasi profesorke Anđelke Slijepčević. Po završetku studija radila je u Beogradu kao modni kreator i asistent kostimografa u pozorišnim i filmskim produkcijama. Dobitnica je prestižnog modnog priznanja „Zlatna košuta“ na Sajmu mode za kolekciju perjanih jakni fabrike „Perkon“ iz Velike Plane.

– Moja umetnička karijera se razvijala od mode do „pačvorka“ , a onda sam počela da eksperimentišem sa prirodnim vlaknima. To me je odvuklo u istraživanje neobičnih materijala kao i tehnika – štepanje papira, zarđali metal, bojenje materijala biljkama“ Tako sam sam ušla u svet mašinskog šivenja i veza koji su oplemenili moju umetnički izraz koji je poprimio vlastiti život – objašnjava Gordana za koju kritičari kažu da ima jak intuitivan osećaj za dizajn, posebno kada je reč o boji koja je njen najjači element i njenim delima daje antički izgled a njeni originalni eksponati – slike, trodimenzionalni radovi od filca, unikatne torbe, nakit, jastuci, lutke … prava su čarolije od krpica.

Boja i tekstura su, kako kaže, njene strasti. U svom radu koristi prirodne materijale, štepa obojeni papir preko parčića svile i filca i onda sve to sagori vrućim pištoljem. Mašina za šivenje joj služi kao olovka pomoću koje stvara željeni dizajn, a posle sve ukrašava rukom koristeći naše tradicionalne bodove koje je naučila od mame. Često upotrebljava i tehniku gde se štepanje radi na specijalnom filmu koji se posle rastvori u vodi. Ono što nju izdvaja od drugih umetnika jeste što na jedinstven način prepliće i spaja tradicionalne i nove tehnike kao kolaž u jednu celinu.

– Odrasla sam posmatrajući majku koja vredno i strpljivo provlači konac i usklađuje boje. Danas i ja tako u malom studiju u kojem sam okružena knjigama, časopisima, tkaninama, koncima, perlama, stvaram svoju priču koja počinje u tišini, bez reči. Provodim sate i sate kako za šivaćom mašinom, tako i u fotelji sa iglom i koncem. Tražim inspiraciju u svemu što me okružuje, u prirodi, u snovima, u mom gradu gde sam odrasla, analiziram kostime kroz istoriju, vezove… U našim freskama, tekstilu, keramici, ćilimima, ali i u tradiciji drugih kultura – Afrike, Indije“ Ideje dolaze, pretapaju se i dobijaju novi život pod mojom šivaćom mašinom. Apsolutno nema granica u procesu stvaranja i kreiranja. To i jeste magija umetnosti – objašnjava naša sagovornica i dodaje da njeni radovi pozivaju posmatrača da u njima otkrije sopstvenu priču, a ne kako ju je ona doživela dok ju je stvarala.

Na izložbi u Etnografskom muzeju koja će biti otvorena do 12. septembra, Gordana Brelih je predstavila više od 30 radova i kolekciju nakita koja se sastoji od narukvica i ogrlica.
– Ovi radovi predstavljaju mene kao umetnika koji traži lepotu u ženi koja je suptilna ali u isto vreme i jaka, samostalna i nezavisna. Naziv izložbe „Nevidljiva nit“ je veza koja postoji duboko u meni, jaka nit koja me spaja prošlošću, sa našom tradicijom, ono što izbija iz mene nezavisno od toga gde se nalazim. A pošto je ovo moje prvo predstavljanje srpskoj javnosti, želela sam da pokažem i neke svoje prve radove kao što su „Fragmenti nostalgije“.

Gordana Brelih je članica internacionalne grupe umetnika Connections Fibre Artists i udruženja SAQA (Studio Art Quilt Associates) i Craft Ontario. Izlagala je radove širom sveta – u Kanadi, Italiji, Engleskoj, Francuskoj, i osvojila brojna priznanja.

Utkana čuda

Čuvena umetnica Betani Garner, povodom izložbe Gordane Brelih u Beogradu, zapisala je između ostalog u katalogu: “Nismo često u prilici da vidimo, na izložbi tako širokog raspona, radove neke ugledne umetnice, poznate po originalnom dizajnu i vrhunskoj izradi. Gordana je priznata širom Kanade i sveta zbog načina na koji je, tokom duge i uspešne karijere, svoju maštu i lično umeće unosila u radove koji čine ovu prelepu i očaravajuću kolekciju. Pratimo njen rad, zamišljajući prizore i čudesa koja je videla na svojim putovanjima, na kojima je istraživala svet i majstore tekstila, veza i tkanja. Ova umetnica, koja je dugo razvijala svoj pristup, unela je svoja najbolja, dragocena umeća u radove koje će podeliti s nama na ovoj izložbi, ne samo na zadovoljstvo vizuelnih čula već i da bi nas podstakla da otkrijemo mala čuda utkana u svaki pojedinačni rad…”.