Brak na pomolu, detalji i dalje nepoznati

Pre održavanja lokalnih izbora, teško da je bilo ko iz Demokratske stranke mogao da pretpostavi mogućnost koalicije sa strankama koje su bile na vlasti devedesetih godina. Danas, posle osam godina vlasti u Beogradu, demokrate su, da bi zadržale vlast, prinuđene da biraju između radikala i socijalista. U ovom trenutku čini se da je manje zlo koalicija sa SPS. Dolazak na vlast zajedno sa SPS u glavnom gradu Srbije, demokratama deluje kao spas od katastrofe, kojoj bi se mogli nadati da su radikali prigrabili vlast u Gradu, odnosno kad bi Aleksandar Vučić postao gradonačelnik.
Međutim, u pokušaju da spasu Beograd od radikala, demokrate kao da su previdele da je teorija jedno, a praksa nešto sasvim drugo. Praksa je pokazala da su stavovi DS i SPS dijametralno suprotni kada je reč o načinu vođenja glavnog grada i rešavanja krupnih gradskih pitanja. Ukoliko se zaista na kraju postigne dogovor između DS i SPS, prema koalicionom sporazumu gradonačelnik će biti Dragan Đilas, njegov zamenik, Milan Krkobabić, a na čelu gradske skupštine naći će se predstavnik SPS. Već prema ovoj raspodeli očigledno je da će se socijalisti za mnogo šta pitati i da neće biti samo puki dekor u budućoj gradskoj vlasti.
Postavlja se pitanje, kako će funkcionisati vlast u kojoj je već na startu jasno da su koalicioni partneri na suprostavljenim stranama. Ako zanemarimo nasleđe iz devedestih kao tačku spoticanja, treba reći da su u DS s razlogom ponosni na sve što je urađeno u Beogradu posle 2000. godine. Istovremeno, aktuelna opozicija zajedno sa SPS, ima ozbiljne primedbe na rad prethodne gradske vlasti.
Na primer, jedna od glavnih tački spoticanja buduće vlasti SPS i DS biće most preko Ade Ciganlije. Uoči lokalnih izbora kandidat za gradonačelnika SPS, Žarko Obradović, izjavio je da će, ukoliko dođe na vlast, obustaviti izgradnju mosta, „jer je izuzetno skup, pa bi se umesto njega mogla napraviti najmanje dva nova mosta“. S druge strane Dragan Đilas je najavio da će gradnja mosta preko Save započeti odmah.
Tu je i krupno pitanje urbanističkog haosa koji vlada u Beogradu. Đilas ocenjuje da bi ovaj problem mogao da bude rešen uz pomoć Republike, dok socijalisti smatraju da ga može rešiti sam Grad, prvenstveno legalizacijom divlje gradnje kao i striktnim poštovanjem Generalnog urbanističkog plana.
Menjanje naziva ulica u ranijem periodu, bio je takođe povod žestokih sukoba političkih stranaka.
– Menjati nazive ulica da bi se obeležio period nečije vladavine, ružna je praksa. Međutim, kako godine prolaze, neki nas ljudi zadužuju i najmanje što možemo da uradimo da bi im se odužili je da im damo ulicu. Zbog toga sam inicirao, i drago mi je da su to Beograđani izgurali, da prvi demokratski gradonačelnik Zoran Đinđić dobije jednu novobeogradsku ulicu koja najbolje odslikava i njegov temperament i ono za šta se borio – izjavio je Đilas.
S druge strane, socijalisti su najavili kako će što pre inicirati da jedna od beogradskih ulica dobije ime po Slobodanu Miloševiću.
Još jedna moguća tačka spoticanja buduće gradske vlasti jesu – komunalna preduzeća. Poznato je da je pre 2000. godine insistirano na socijalnoj politici koja je dovela do propadanja ovih velikih preduzeća. Nakon petooktobarskih proemena, gradska vlast je evidentno podigla na noge javna komunalna preduzeća.
Sve u svemu, za sada je jedino sigurno da ukoliko dođe do formiranja zajedničke vlasti SPS i DS, obe će stranke dobiti svaka svoju priliku: SPS da pokaže koliko se zaista reformisao, a DS, koliko se udaljio od izvorne politike Zorana Đinđića.