Srednja skola za dizajn tekstila u Beogradu, jedina je te vrste u Srbiji koja još uvek profiliše samo tekstilna zanimanja. Nažalost, i pored svih napora i kreativnosti da očuvaju zanimanja poput krojača, modelara, konfekcionara, dizajnera odeće, današnje generacije ipak više biraju modernija zanimanja, te je samo u poslednjih 20 godina broj đaka u ovoj školi sa 1.800 spao na 500. Ove godine planiraju da upišu pet odeljenja prvog razreda i kako kažu sve je spremno za upis novih učenika, koji će biti 6. i 7. jula i 9. za one koji se do tada nigde ne upišu.
Direktor ove škole Stanko Kiš kaže za Danas da postoje brojni razlozi zašto opada interesovanje mladih za tekstilnu struku.
– Sa zatvaranjem velikih giganta poput Kluza, Beka, Pamučnog i drugih fabrika, tekstilstvo je spalo na niže grane. Prodor roba iz Kine na naše tržište nije uticao samo na školstvo već na celu privredu. Nije bilo potreba za školovanjem ovakvih kadrova. S druge strane, to su zanimanja koju su nažalost danas na tržištu nedovoljno plaćena. Tako mladi radije rade noćnu smenu u nekom kafiću za 400 evra, nego da šiju po ceo dan za platu od 200 do 300 evra. Mi kao nastavnici ipak ne možemo na to da utičemo. Dobar modelar uvek može da nađe posao bilo u malom ili srednjem preduzeću, a mi odavde izvodimo kvalitetan kadar, jer naši učenici u školi imaju sve moguće radionice, pletenje, tkanje, šivenje, modeliranje, konstrukcija, oplemenjivanje. Sa decom rade vrhunski stručnjaci. Mnogi kreatori su potekli iz ove škole, imali sopstvene revije, ostvarili uspehe i u inostranstvu, navodi Kiš.
On ističe da bi i država i bivši đaci koji su se ostvarili u svetu dizajna više trebalo da imaju sluha za ovakve škole i da popularišu tekstilstvo kao zanimanje, „da ne bismo za deset godina došli u situaciju da nema ko da nam skrati pantalone, sašije zavese, napravi odelo“.
Naš sagovornik smatra da bi započetak trebalo malo promeniti upisnu politiku u školama.
– Ne može dete sa dobrim uspehom u osnovnoj školi da upisuje gimnazije. Zato pragom bodova treba odrediti ko ide u koje škole. Tako bi i naše strukovne škole imale više đaka, a ne bi se stvarali ni tehnološki viškovi profesora, kao sada. Jedno su želje roditelja, a drugo dece. Mnoga deca i ne znaju kakve prednosti ova škola krije, pa smo ove godine obišli više od 30 škola, organizovali revije i pokazali šta sve izlazi kreativno iz naših radionica, objašnjava direktor Kiš.
Nedavno su sproveli i jedan zanimljiv konkurs za učenike osnovnih škola pod nazivom „Mladi talenti modnog dizajna“, na koji je stiglo više od 160 radova. Deca su imala priliku da sami dizajniraju neki komad odeće. Najbolji radovi su nagrađeni, a škola je izradila radove u dva primerka tako da je jedan pripao kandidatu konkursa a drugi ostao u školi. Ponosno ističu i prošlogodišnju saradnju sa kreatorkom Draganom Ognjenović.
Srednju školu za dizajn tekstila uglavnom upisuju devojke, čak 90 odsto. U razgovoru sa nekima od njih videli smo da su to deca koja već imaju u kući nekoga ko se time bavi, zatim deca koja imaju sklonosti ka dizajnu i tekstilstvu, ali ima i dece koja slučajno upišu ovu školu pa se tokom školovanja „pronađu“ u tome.
U školi kažu da bi se osim većeg broja đaka radovali i novom krovu i instalacijama, jer su stare već dotrajale.
Iako je tekstilstvo možda nepravedno zapostavljeno prethodnih godina, direktor Stanko Kiš, koji je četvrt veka u ovoj školi, a na mesto direktora poslednjih 13, veruje da ima nade da se nešto promeni, navodeći nedavno otvaranje fabrike tekstila u Krupnju, zatim Benetona i drugih.
Od materijala do školske prodavnice
Srednja škola za dizajn tekstila svakodnevno koristi materijale za praktičnu nastavu. Ponekad nije lako sve to imati, ali oni se trude na razne načine.
– Mnogo nam pomažu prijatelji, poznanici, nešto kupujemo od novca koje dobijemo za održavanje, onda sve ono što naši đaci sašiju u radionicama prodajemo po pristupačnim cenama u našoj školskoj prodavnici pa od tog novca kupujemo nove materijale. Jedan deo sredstava dobijamo na osnovu izdavanja kuhinje i jedne radionice za sito štampu tako da se snalazimo nekako. U svakom slučaju materijali su nam uvek dobro došli pa svačiju pomoć prihvatamo – navodi direktor Stanko Kiš. I zaista, školska prodavnica nalik je butiku, gde možete recimo da kupite ženske pantalone za 350 dinara, jastuče za 120, ženski prsluk od kepera za samo 100 dinara, dok muški radni kombinezon košta 1.900 dinara, ali svi ti komadi garderobe ni po čemu nisu lošijeg kvaliteta od onih koje ćete naći u firmiranim radnjama.
Čak 11 puta menjala ime
Srednja škola za dizajn tekstila osnovana je davne 1946. godine. Tada se zvala Stručna škola za učenike u industriji i zanatstvu i nalazila su u Garašaninovj ulici 45 u Beogradu. U svojoj istoriji ime je menjala čak 11 puta, a sadašnji naziv nosi od 2005. godine, kada je uvela i neke nove smerove za potrebe tržišta kao što su modelar odeće, modni krojač, dizajner odeće. Sada se nalazi u Ulici Vojislava Ilića 88, u blizini stadiona FK Sinđelić. Prostire se na 7.500 kvadrata i ima oko sto zaposlenih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
