Jedinu „preživelu“ zanatsku radnju koja se isključivo bavi proizvodnjom i prodajom soda-vode, osnovao je 1936. godine Đorđe Lepojević. Objekat je imao nekoliko lokacija. Sada se nalazi u skromnom prostoru u Mutapovoj 65 na Vračaru. Posao je nastavila unuka osnivača, Slavica Lazić.
U konkurenciji najmanje pedesetak vrsta raznih mineralnih voda, pravo je čudo kako je opstala ova mala sodadžijska radnjica, nedaleko Kalenić pijace. Ipak, posao nekako „gura“,zahvaljujući pre svega starim navikama i vinopijama-špricerašima koji špricer ne mogu ni zamisliti bez onog prepoznatljivog šuštavog zvuka sifona. Dva put kratko, jednom duže, čuvena je formula majstora špricera. Kakve kisele vode i slični bakrači.
– U početku smo se bavili proizvodnjom sokova i vode, a kasnije smo prešli na sodu. Naše mušterije i najveći potrošači jesu sugrađani sa starim navikama. U gradu je prava retkost naći kafanu gde se, uz pečenje, još može naručiti „kilo belog i sifon“, jer su one prave kafane nestale.U nekadašnjim starim, poznatim, kultnim kafanama prestonice, danas zuje ruleti i drndaju slot mašine. Zanimljivo je da sve više mladih dolazi u našu radnju. Ovi sadašnji kafići i elitni restorani nisu zainteresovani za soda-vodu, zbog mnoštva proizvođača gaziranih mineralnih voda – kaže Slavica Lazić, vlasnica prodavnice.
Ona kaže da enolozi preporučuju upotrebu čistog vina, ali ako neko mora da ga meša sa vodom, onda je bolje da koristi soda-vodu. Razlog tome je što mineralne gazirane soli imaju kiselkast ukus i smanjuju kvalitet pića. Staklene flaše nestaju iz upotrebe, a sve više se koriste plastične.Troškovi proizvodnje nisu veliki, a cenu proizvoda određuju administrativni izdaci. Cena sode po litru je 40 dinara.
Prema rečima vlasnice, u poslednje vreme sve je više poštovanja prema starim zanatskim radnjama, ali zbog lošeg materijalnog stanja, malo ko uspeva da razvije posao i godinama tapka u mestu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
