Malo je poznato da su izviđači kao pokret prisutni na našim prostorima skoro 100 godina. Za to vreme uspeli su da edukuju, zabave i u svakom smislu obogate generacije mladih ljudi, koji su upravo zahvaljujući pokretu stekli brojne veštine ali i dragocena prijateljstva sa vršnjacima iz zemlje i sveta.
A sve je počelo davne 1911. godine kada je pri „Savezu trezvene mladeži“ osnovan odsek za izvidništvo pod imenom „Mali četnici i planinke“. Osnivač i tadašnji vođa pokreta bio je dr Miloš Popović. Osnova za nastanak izviđačkog pokreta u našoj zemlji je prevod Baden Pauelove knjige „Izviđaštvo za dečake“.
Sekretar Saveza izviđača Beograda Milan Barišić kaže da je Savez izviđača otvorena demokratska organizacija širokog programa sa najširom mrežom volontera u zemlji. Samo u Beogradu registrovano je 2.300 članova, a u Srbiji između pet i šest hiljada.
– Mi smo deo Svetske skautske organizacije sa kojom imamo usaglašen program. U Beogradu imamo 25 izviđačkih jedinica, a cilj nam je da dopremo u svaku školu. Decu učimo praktičnim stvarima: kako da vežu čvorove, signalizaciju, orijentaciju u prostoru, učimo ih zajedništvu, druženju i timskom radu. Moglo bi se reći da mi pomažemo roditeljima i školi u edukaciji dece. Aktom Grada Beograda i Ministarstva za omladinu i sport postali smo organizacija od posebnog interesa za grad Beograd – Izjavio je Barišić.
Mladi se u proseku u izviđačkoj organizaciji zadržavaju oko godinu dana, ranije je to bilo između tri i četiri godine. U zavisnosti od starosti, mladi se razvrstavaju u različite kategorije: dečaci i devojčice uzrasta od sedam do jedanaest godina spadaju u poletarce i pčelice, od jedanaeste do petnaeste godine su mlađi izviđači i mlađe planinke, od petnaest do dvadeset godina su izviđači i planinke, a članovi preko dvadest godina starosti su brđani. Ipak, svima je zajedničko ime – izviđači.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
