Samo u centru prestonice, kažu poznavaoci ove problematike, postavljeno je najmanje 200 registrovanih bilborda, različitih dimenzija i najrazličitijih sadržaja. Ovaj način reklamiranja predstavlja jednosmeran, ali sve masovniji vid komunikacije, a pojavio se devedesetih godina 20.veka. Danas su bilbordi okupirali praktično ceo grad, pa i prigradska naselja, a poruke su različite: od čisto političkih, komercijalnih, pa do posve ličnih. Pojavu bilborda neki nazivaju „alternativna kultura“, a za neke su to gradska strašila koja se postavljaju bez ikakvog reda i koncepta.
Arhitekta Radmila Arsenović kaže da se naš glavni grad pretvorio u jedan ogromni – bilbord.
– Postavljanje bilborda unosan je biznis sa negativnim posledicama po javni gradski prostor. Njihovim širenjem bez ikakve mere, stvara se novi arhitektonski jezik, ali se istovremeno narušava izgled Beograda. Takva reklama ima svoju dinamiku, ali neophodno je da se od bilborda zaštite objekti koji su kulturno dobro, da ne gledamo na svakom koraku poruke za novi šampon automobil ili mobilnu telefoniju na zaštićenim zgradama i spomenicima – kaže za Danas Arsenović.
Dozvole za postavljanje bilborda odobrava inače gradski Sekretarijat za saobraćaj na osnovu Službenog lista grada Beograda o tipu, veličini, uslovima i postupku za postavljanje objekata i sredstava za oglašavanje. Taj gradski propis objavljen je ove godine.
– Dok se ne donese odgovarajući plan, neće se izdavati dozvola za postavljanje bilborda – kaže Ivana Vuletić, direktor Direkcije za saobraćaj. Za postavljanje reklame na nekom objektu neophodna je i dozvola arhitekte. Međutim, po rečima poznatog beogradskog arhitekte Đorđa Bobića, to je uglavnom samo formalnost koje se niko ne pridržava. Jer bilbordi se uglavnom postavljaju uz saglasnost stanara, a niko i ne pomišlja da traži saglasnost arhitekte.
Zbog velike profitabilnosti, ovaj vid oglašavanja, po svojoj masovnosti, počinje da liči na uzgajanje pečurki, pa se sve češće sa gradskih ulica „penje“ na velike gradske fasade.
– To je prihvatljivo kada se radi o zgradi u izgradnji, pa se na slici preko građevinske skele vidi kako će taj objekat izgledati po završetku radova, i to je dobra informacija za građane – rekao je za Danas, arhitekta Bobić.
Najveća kompanija koja se bavi oglašavanjem na javnim površinama u Beogradu je Alma Kvatro. Ova firma u ponudi ima preko dvadeset tipova bilborda različitih dimenzija, sa i bez osvetljenja, kao i s mogućnošću da se reklamne poruke u okviru bilborda periodično, automatski smenjuju. Visina zakupa mesta zavisi od željene gradske zone, veličine i naravno, tipa objekta za reklamiranje. Po rečima Bojane Novaković, direktorke prodaje kompanije Alma Kvatro, cene iznajmljivanja bilborda određene su cenovnikom na nedeljnom nivou, i iznose 150 evra po bilbordu, bez PDV-a.
– Interesantnim ih čine vizuelna rešenja. Bitno je da je poruka na bilbordu jasna, proizvod istaknut i dobro pozicioniran na panou, da nema previše detalja i informacija – kaže Novaković.
S druge strane, mnogi arhitekte dele mišljenje da ovakve poruke i način oglašavanje nisu korisne, već, kako kaže arhitekta Bobić, „potpuno su nedemokratske“ jer za razliku od televizije, nemoguće ih je isključiti pritiskom na dugme, pa grad gubi svoje osnovno svojstvo – beskrajnu mogućnost komunikacije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
