Zakon štiti interese jakih poverilaca, dugovi se svaljuju na najsiromašnije 1Foto: ZA Krov nad glavom

Združena akcija Krov nad glavom objavila je analizu dosadašnjih izjava predstavnika Komore izvršitelja i na primerima dosadašnje prakse izvršenja objašnjava da se njihovi „javni nastupi svode na nekoliko demagoških poenti koje se beskrajno kombinuju, a zasnivaju se na pogrešnim ili nepotpunim informacijama“.

Oni navode da je „važno insistirati na odgovornosti u konkretnim slučajevima zloupotrebe, i ne dozvoliti da se zloupotrebe zataškavaju pričama o većini „dobrih“ izvršitelja, ili o lošem zakonu“.

„Kako bi se podigla svest oko izvršiteljske prakse koja razara društvo, jer samo tako ćemo zaštititi javni interes i sprečiti Komoru izvršitelja da obmanjuje javnost. Povod za pisanje ovog teksta je taj što se delovanju izvršitelja ne pridaje dovoljna pažnja što ostavlja mogućnost za njihovo spinovanje, izvrtanje činjenica i nesmetano bogaćenje na štetu građana Srbije“, navode autori istraživanja.

„Pokušavajući da zataškaju katastrofalne posledice svog postupanja, predstavnici Komore uporno prebacuju odgovornost na loš zakon i pokušavaju da iza statistike sakriju konkretne ljudske tragedije koje su proizveli. Predstavnicima Komore da iznose nepotpune informacije i poluistine dok su odgovornost za svoje postupanje prebacivali na sudove i na Zakon o izvršenju i obezbeđenju, u čijem su pisanju učestvovali. Svaki put kada su suočeni sa konkretnim slučajem zloupotrebe od strane izvršitelja, predstavnici Komore objašnjenja kako je to jedan u moru navodno pravilno sprovedenih izvršenja i da ne predstavlja pravilo“, stoji u istraživanju.

Oni navode izjave Aleksandre Trešnjev iz Komore izvršitelja, koja je je u više televizijskih gostovanja kao argument postavila pitanje „Šta se dešava u situacijama kada neko živi u tuđem stanu? Šta se dešava kada krov nad glavom nije njegov, nego je krov nekog drugog poverioca, koji je takođe u teškoj materijalnoj situaciji? Ne prikažete poverioca i njegovu decu, čiji je to možda stan i ima bolesnu majku“.

„Možda se i to događa, ali zanimljivo je da je ovo izgovoreno kao kontraargument nakon priloga o Branki Havatmi, čiji je stan od 90.000 evra prodat zbog duga od 6.500 evra. Stan je prodat na javnoj licitaciji 30. decembra 2016. godine u klanici u Bečmenu (selo kod Surčina), na kojoj je prisustvovalo pet ponuđača. Prodat je po početnoj ceni od 26.000 evra i samo jedan ponuđač (advokatska kancelarija) je prihvatio početnu cenu, ostali su se dan uoči Nove godine provozali do Bečmena zabave radi“, objašnjavaju iz Krova nad glavom.

Oni takođe navode još neke slučajeve poznate javnosti, poput Mirjane Ristić iz Mirijeva koju su iz uredno plaćenog i uknjiženog stana kao „treće lice“ izbacili ljudi koji su se sudili sa prethodnim investitorom na lokaciji na kojoj je izgrađena njena zgrada. „O tom suđenju Mirjana nije bila obaveštena dok je ono trajalo. Isti problema imaju i druge porodice koje su kupile stan u istoj zgradi“. Tu je i porodica Uzelac iz Zemuna kojoj je poverilac Eurobanka, prodala stan zbog predatorskih kamata i „bankarskih proizvoda“, iako je dug praktično otplaćen. „Dobrila Petrović sa Vračara bila je 45 godina bila zaštićeni podstanar, kažnjena da nakon iseljenja plaća milionske troškove iseljenja. Porodica Vuksanović sa Autokomande, koja je u kući od 1930-ih, kuća iz presude kojom je određeno iseljenje ne postoji od 2000. godine. Saša Bubnjević iz Zemuna, poverilac Eurobanka, stan prodat zbog duga od 4.000 evra. Julijana Terek, sa Dedinja – poverilac je gradska opština Savski venac, ona je samohrana majka koja je u tim prostorijama živela 25 godina. Tatjana Aničić, Dorćol – takođe samohrana majka, još jedno „treće lice“ koje iseljavaju iz stana koji je uredno platila, na osnovu presude u procesu za koji nije znala, a sud odbio da postupi po nalogu Apelacije da je uključi u proces. Porodica Šaulić, Sremska Mitrovica – prodati im stan i kuća zbog duga koji je mogao da se naplati na drugi način, iseljava se trudnica u šestom mesecu trudnoće. Dragana Milisavljević, Zvezdara – uredno platila i uknjižila stan, sada je iseljavaju zbog ranije prevare sa kojom nema ništa. Silvana Maurer, Bulevar kralja Aleksandra – žrtva falsifikata na osnovu kog je podignut kredit kod Eurobanke, iseljena po zahtevu Eurobanke iako je dokazala falsifikat. Kao što možemo videti, u javnosti najpoznatijim slučajevima, nema ni jedna situacija poverioca u čijem jedinom krovu nad glavom živi neki bahati dužnik, a najbolesniju majku u Srbiji očigledno ima Eurobanka. LJudi koji se iseljavaju su u većini slučajeva žrtve prevara ili im se prodaju stanovi zbog nesrazmerno malih dugova“, navedeno je u saopštenju Krova nad glavom.

Oni su jasni u konstataciji da na ovaj način država uvećava broj beskućnika, a da od toga korist ima samo povlašćena manjina koja kupuje obezvređene nekretnine.

Još jedan od problema u radu izvršitelja koji zabrinjavaju javnost, kako navode aktivisti, je kršenje načela srazmere. „O ovome od izvršitelja nikada nismo čuli nikakvo smisleno objašnjenje, a Aleksandra Trešnjev je na konferenciji za štampu u Medija centru na pitanje novinarke odgovorila da joj nije poznato da je bilo koji izvršitelj ikada sankcionisan zbog kršenja ovog načela“, stoji u istraživanju. Pored toga, Trešnjev najčešće tvrdi da zakon „gotovo da nema diskrecionih ovlašćenja“. S druge strane, načelo srazmere je vrlo neprecizno i podložno različitom tumačenju definisano kao vođenja računa od strane izvršitelja da ne prodaje nečiji dom zbog duga nesrazmerno manje vrednosti“.

„Ako je sistem takav kakvim ga predstavlja predsednica komore, postavlja se pitanje zašto se u nekim situacijama poverilac odlučuje da promeni izvršitelja. Jedan od slučajeva poznatih javnosti je porodica Vuksanović sa Autokomande, u kom je izvršiteljka donela odluku da zastane sa izvršenjem zbog parnica koje su u toku i komplikovane pravne situacije u kojoj je nejasno šta je zapravo predmet izvršenja (objekat na koji se presuda odnosi više ne postoji). Poverilac se nakon ove odluke takođe odlučio da promeni izvršitelja i angažuje Mirjanu Dimitrijević“, kažu iz Krova nad glavom.

Kao još nedostataka čitavog procesa aktivisti navode i neurednu dostavu, iz čega često proizilazi i nagomilavanje troškova. Postoji čitava lepeza mogućnosti u izvršnom postupku da izvršitelji lažno napumpaju troškove izvršenja, što se jasno vidi na brojnim primerima, navodi se u tekstu. „Troškovi izvršenja Dobrile Petrović sa Vračara, iznose oko 11.000 evra“, navode iz Krova nad glavom i dodaju da je Dejan Gavrilović iz Efektive, u gostovanju na televiziji izjavio da su zbog obračunavanja neprimereno velikih troškova kažnjeni izvršitelji Vojislav Milajić i Ivan Mladenović.

Kako je dalje navedeno, izvršitelji se stalno pozivaju da je zakon loš, „a u njegovom pisanju, kao i u kasnijoj obuci kolega je upravo učestvovala izvršiteljka koja je 2016. godine prijavila zaradu od skoro 900.000 evra“.

„Statistika koju Komora izvršitelja nikada neće objaviti je koliko dužnika kojima izvršitelji uteruju dugove su istovremeno i poverioci koji ne mogu da naplate svoja potraživanja, koji nemaju novca da plate predujam izvršiteljima. U materijalu Komore, svi podaci o izvršenjima su predstavljeni u tačnim brojkama i procentima, međutim u delu u kom su izvršitelji pokušali da se pohvale kako su između ostalog naplaćivali i dugove poslodavaca prema radnicima, navedeno je samo nekoliko ilustrativnih primera, bez tačnih brojeva i procenata. Ukupan broj radnika usrećenih u svim ovim ilustracijama je par stotina. Sa druge strane, izvršavanje na nekretninama je predstavljeno bezličnom cifrom od 3.736 predmeta, sa naglaskom da se radi o svega 1 odsto od ukupnog broja izvršnih predmeta. Ne zna se šta je strašnije, da li pokušaj da se nesreća više od tri hiljade porodica minimizira kao 1 procenat, ili podatak da barem polovina stanovništva Srbije spada u kategoriju dužnika“, navode iz udruženja i ponavljaju da je „sistem koji je uspostavljen zakonom iz 2011. organizovan tako da štiti isključivo interese jakih poverilaca, pre svega banaka, državnih poverilaca, javnih preduzeća i sličnih, to jest da cilj nije ni bio da se popravi naplata potraživanja, već da se dugovi svale na siromašne ljude koji nemaju gde da pobegnu od izvršitelja“.

Predlog da se uvedu elektronske aukcije kao platforma za prodaju, koji su Krov nad glavom i Efektiva podneli u okviru predloga za izmene i dopune zakona, a za koje se navodno zalaže i Komora, što ne znači, kažu aktivisti, da aukcije i sada mogu biti transparentne.

„A ne da se održavaju dan pred Novu godinu u lokalima po selima u Srbiji za zatvoren krug ljudi, kao u slučaju Branke Havatmi. Zato je jako važno, naporedo sa osavremenjavanjem postupka prodaje, uspostaviti mehanizme kontrole i kažnjavati zloupotrebe. Praksi netransparentnog rada dodajemo i primer gde je javna aukcija za prodaju stana porodice Uzelac održana u kancelariji Mirjane Dimitrijević, a našim aktivistima je bilo zabranjeno da prisustvuju, kao i samom vlasniku stana i to bez akta da je javnost isključena, što mora postojati u ovim slučajevima, jer član 39. Zakona o izvršenju i obezbeđenju predviđa da se u izvršnom postupku i postupku obezbeđenja shodno primenjuje zakon kojim se uređuje parnični postupak, a koji predviđa da se javnost može isključiti samo u slučajevima propisanim zakonom. Umesto da obezbedi javnost, Mirjana Dimitrijević je na ulaz postavila obezbeđenje, koje nam je reklo da ne možemo da uđemo u „službene prostorije“, a zgradu je dodatno obezbeđivalo dvadesetak policajaca“, navodi se u tekstu.

Poseban sistemski problem su, kako ističu, i različite brzine izvršnog i parničnog postupka. „Sistemski problem je što je postupak izvršenja hitan, dok suđenja traju godinama, a samo od volje izvršitelja zavisi da li će to uvažiti prava dužnika i trećih lica ili ne. Kao što možemo videti u pojedinim situacijama, čak i kada izvršitelj donese odluku koja nije po volji poverioca, taj poverilac može jednostavno da promeni izvršitelja, sve dok ne nađe dovoljno beskrupuloznu i korumpiranu kancelariju koju interesuje samo profit. Ako je zaista tačno da parnični postupci koje vode dužnici i treća lica radi zaštite svojih prava ne mogu biti (mnogo) brži, odnosno dovoljno brzi da efektivno spreče nepravdu koju izvršitelji nanose dužnicima, zašto zakonodavac o tom problema nije vidio računa? U čijem je interesu donet zakon sa ovako upadljivom „rupom“, pitaju pripadnici ZA Krov nad glavom u opsežnoj analizi na ovu temu.

Pravo na dom zagarantovano ljudsko pravo

„Jedan od ključnih izvršiteljskih spinova je dac „pravo na dom ne može da se zaštiti zakonom“, što nije tačno. Pravo na dom je zagarantovano ljudsko pravo po Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima (član 8) i ovo rešenje već postoji u drugim zemljama. Ovime se štite i pojedinci od zloupotreba i javni interes, jer se sprečava eskalacija beskućništva. Jedini kojima ovo ne ide u prilog su „javni“ izvršitelji, odnosno privatni preduzetnici koji od izbacivanja siromašnih građana na ulicu stiču milionske profite, a troškove beskućništva svaljuju na državu i društvo“, navedeno je u istraživanju.

Astronomski troškovi iseljenja

„Kada su u pitanju neopravdano visoki troškovi izvršenja, kao i javni interes da ne proizvodimo socijalne slučajeve, ističemo slučaj Dobrile Petrović, koja nam je za ovo istraživanje dostavila troškove svog iseljenja iz porodičnog doma u NJegoševoj ulici na Vračaru. Bila je u sporu sa vlasnikom stana u kom je živela 45 godina. Dakle u pitanju je spor oko imovine, nema nikakvih kredita, zajmova, banaka, niti bilo kakvog oblika dugovanja. Izvršitelj u ovom slučaju je Mirjana Dimitrijević. Prema Dobrilinim rečima, u kancelariji izvršiteljke su odbili da joj daju rešenje o troškovima uz obrazloženje da nisu dužni da to urade, pa ga je dobila u PIO fondu. Izvršenje iznosi 1,3 miliona dinara, a radi naplate ovih troškova njoj se od penzije skida dve trećine primanja“, navedeno je u tekstu.

Nesrazmera

„Zbog ovakvih problema, u Sloveniji su promenjeni propisi o izvršenju i zaštićeno pravo na krov nad glavom, ali tek nakon što je Evropski sud za ljudska prava doneo presudu u korist Zorana Vaskrsića protiv države Slovenije u kojoj obavezuje državu da mu uplati 85.000 evra, jer mu je oduzet jedini krov nad glavom zbog duga za komunalije u iznosu od 124 evra.

Najpoznatija izvršiteljka

„Najpoznatija izvršiteljka u Srbiji, koja je za godinu dana prijavila zaradu od 900.000 evra, bila je članica radne grupe za izradu Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Zašto se ovo pitanje nikada ne postavi kada iz komore izvršitelja govore o tome kako je zakon loš i kako se sprema izmena? Da li oni učestvuju i u pripremi novog zakona? Da li će Mirjana Dimitrijević koja je pre nego što je postala privatna izvršiteljka, bila sudija, a u jednom trenutku i zamenica predsednika suda, ponovo da drži obuke oko primene novog zakona?“, pitaju iz ZA Krov nad glavom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.