Projekat nazvan „Cikliranje“, odnosno uvođenje javnih bicikala kao sredstva gradskog prevoza, nova je filozofija kretanja po gradu na jednostavan, pristupačan, zdrav i čist način, koji odavno postoji u mnogim evropskim gradovima. U našem gradu, ta ideja bi, uz podršku gradskih vlasti, mogla da zaživi već od septembra.
Očekuje se da će, bar za početak, oko 300 bicikala prokrstari gradom, a ubuduće biće ih mnogo više. Predlog projekta izneli su na jučerašnjem skupu predstavnici Inicijative za održivu urbanu mobilnost (IZUM) i Agencije za saradnju sa NVO i evropsku harmonizaciju Beograda.
– Cilj projekta je rasterećenje saobraćaja i prilagođavanje bicikla uobičajenim vidovima gradskog prevoza, ali sa naglaskom na očuvanje životne sredine.To podrazumeva automatizovana parkirališta na kojima se korisnici registruju kreditnom karticom ili mobilnim telefonom, a po završetku vožnje, bicikl mogu da ostave na najbližoj takvoj „stanici“ na kojoj se nađu – rekao je Kosta Ćirić, predsednik udruženja IZUM.
On je podsetio da je glavni grad osamdesetih godina imao visoku biciklističku kulturu, i da u gradu ima mnogo entuzijasta koje treba ohrabriti da se koriste ovakvim vidom prevoza. Sigurnost biciklista će, smatra Ćirić, biti povećana njihovom brojnošću, jer će vozači motornih vozila biti svesniji njihovog prisustva na putevima. Učesnici rasprave ukazali su i na ekološke, zdravstvene i ekonomske prednosti uvođenja bicikala kao sredstva javnog prevoza.
Dejan Vasović, zamenik gradonačelnika i gradski arhitekta, uporedio je biciklističku kulturu Kopenhagena, kao ekološkog grada budućnosti, i urbanističke i druge probleme sa kojima Beograd mora da se suoči. Aleksandar Ilić iz Urbanističkog zavoda Beograda, naglasio je da je potrebno pomiriti standardne vidove gradskog prevoza i nove zakonske propise koji će se odnositi na bicikliste.
Prednosti bicikla, u ekonomskom smislu, istakla je Tijana Jakšić, sekretarka za privredu grada Beograda
– Uvođenjem ovog vida prevoza pospešuje se trgovina i usluge u oblasti proizvodnje i održavanja bicikala.U Srbiji trenutno posluje oko 20 preduzeća koja se bave ovakvim poslovima, zapošljavaju oko 450 ljudi.U poslednje dve godina ta preduzeća zaradila su oko 40 miliona dolara.
Unapređenjem prevoza javnim biciklima, i ova delatnost će imati bolje rezultate – zaključila je Jakšić.
Šansa da se izbegnu gužve
Novica Mićević, koordinator u Sekretarijatu za saobraćaj, podsetio je da u prestonici živi oko 1.700.000 građana, i više od 50 odsto njih koristi javni gradski prevoz, zbog čega nastaju velike saobraćajne gužve u „špicevima“. Jedva jedan odsto sugrađana koristi bicikl. On smatra da je ovo dobar način da se saobraćaj u glavnom gradu u velikoj meri rastereti, ali je za to potrebno izgraditi staze ka svim važnim delovima grada. Na potezu od Dorćola do Ade, biciklistička staza je duga sedam kilometara i isto toliko oko Ade. Novobeogradska biciklistička mreža duga je oko 52 kilometra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
