Najveći balast trgovine su propisi, a zbog administrativnih procedura godišnje se poslodavci nepotrebno opterećuju sa preko 100 miliona evra izdataka, što je blizu 20.000 radnih mesta u ovoj privrednoj grani.
I u ostalim oblastima – građevinarstvu, industriji, saobraćaju ili uslugama, situacija nije nimalo lakša za blizu 330.000 firmi koje posluju u evidentno težim tržišnim uslovima od državnih preduzeća i institucija, čulo se na skupu privrednika u Zrenjaninu koji je organizovala Unija poslodavaca Srbije i udruženje Zrenjaninski poslovni krug. Predložene su, za početak, tri promene koje bi mogle da pokrenu privredu.
– Istraživanje koje smo sproveli proteklih meseci među privrednicima pokazuje da su zahvatanja države prevelika i otežavaju svako poslovanje. Ljudi su svesni da moramo promeniti privredni ambijent, jer je trenutno stanje, u kome delimo siromaštvo umesto da ga smanjujemo, neodrživo. Tražimo promene Zakona o radu, reformu opterećenja zarada i giljotinu propisa u trgovini, kao i reformu inspekcija – objašnjava zrenjaninski privrednik Goran Kovačević, potpredsednik Unije poslodavaca Srbije.
Privreda je još uvek najzdraviji deo društva u Srbiji, smatraju u Uniji poslodavaca Srbije, gde su spremni da ponude rešenje za sadašnju situaciju. Glavni problem je da naša privreda zaostaje za konkurencijom u regionu, što se odražava i na nezaposlenost.
– Prosečno preduzeće u Srbiji zapošljava pet radnika i ima osnivački kapital od 5.000 evra, što znači da su slaba i da ne mogu da izdrže konkurenciju na tržištu. Zbog toga se 50 odsto firmi zatvori već u prve tri godine. One propadaju jer ne mogu da nađu mesto na sve užem tržištu, nemaju izvore finansiranja, birokratija države je skupa i neefikasna. Prema našim podacima, u poslednje četiri godine kupovna moć građana je opala za 30 odsto. Rešenje je u rasterećenju malih firmi, ali i usmeravanju da se započne poslovanje u oblasti energetike, reciklaže, turizma ili u tekstilnoj grani gde ima prostora za razvoj – objašnjava Dragoljub Rajić, predsednik Unije poslodavaca Srbije.
Na skupu u Zrenjaninu iznesena su iskustva poslodavaca i konkretni predlozi, među njima i zahtev da se Srbija, po ugledu na zemlje Evropske unije, pridruži zahtevu da se limitiraju bankarski troškovi koji se naplaćuju vlasnicima platnih kartica prilikom njihovog korišćenja. Taj trošak trgovinu košta više miliona evra godišnje, istakao je zrenjaninski privrednik Budimir Jovanović. Ova inicijativa, kako je zaključeno na skupu u Zrenjaninu, biče upućena Vladi RS i Narodnoj banci Srbije. Sem toga, zatraženo je da se ukine monopolski položaj domaćih cementara, koje ne dozvoljavaju uvoz i prodaju cementa iz inostranstva. Načelnik Srednjobanatskog okruga Dušan Šijan informisao je okupljene privrednike da je prilikom posete Noginsku i Moskvi dogovorio privrednu saradnju, i da su vrata ovih razvijenih gradova otvorena za domaće privrednike. Kako se moglo čuti, fabrika ulja Dijamant i hemijske industrija Beohemija na korak su od gradnje fabrika u Rusiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
