Angela Merkel naginje ulevo

Ovaj zaključak, što proizilazi iz koalicionih dogovora oko formiranja nove nemačke vlade, koji traju već dva meseca i trebalo bi da se okončaju sutra, pozdravila je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), ali su se pred njim gotovo zgranuli i nemačko Ministarstvo finansija i Bundesbanka, a o udruženjima nemačkih poslodavaca da se i ne govori.

Pošto su predstavnici CDU, CSU i SPD okončali rad u 16 radnih grupa, juče su partijski šefovi počeli usaglašavanje ključnih preostalih spornih pitanja. Nemačka će, kako je zahtevao SPD, uvesti zakonsku obaveznu minimalnu platu, koju će svake godine utvrđivati nezavisna komisija, ali još nije utanačeno koliko će iznositi prva takva plata na kojoj će se njeno dalje kretanje bazirati, niti kada će zakon početi da se primenjuje. Zasad je u igri 2016. kao početak, a SPD zahteva 8,5 evra na sat kao početni iznos. Mada je od nekih svojih važnih zahteva, kao što je formiranje evropskog fonda za čišćenje dugova perifernih evropskih zemalja, morala da odustane, SPD smatra svojim velikim uspehom što je njen u stvari ključni zahtev o opštoj minimalnoj plati prihvaćen.

Ursula fon der Lajen (CDU) verovatno neće ostati na mestu ministarke za rad, iako je dobijala visoke ocene. Na tom je mestu već viđena generalna sekretarka SPD-a Andrea Nales. Ali Ursula fon der Lajen, majka sedmoro dece, može ipak biti zadovoljna: njen projekat povećanja penzija za majke koje su svoju decu rodile pre 1992, dakle u uslovima mnogo težim od današnjih, prošao je koalicione dogovore, a šefovi stranaka buduće koalicije bi trebalo da odluče i o prihvaćenim zahteva da se poveća penzija onima sa najnižim prihodima i omogući odlazak u punu penziju zaposlenima sa 45 godina radnog staža i ako nisu napunili propisanih 67 godina života.

Inostrani prevoznici mogu sa velikom verovatnoćom da očekuju da će na nemačkim putevima plaćati putarinu na svoj kamionski prevoz. Taj ultimativni zahtev bavarske CSU izazivao je mnoge kontroverze i stranka kancelarke Merkel najpre ga je kategorično odbijala, da bi nedavno otvorenim ostavila samo rešenje pitanja: kako da domaći auto-prevoznici ne plaćaju tu putarinu, a da to ne protivreči evropskim zahtevima o lojalnoj konkurenciji.

Nemačka se već sada suočava sa nestašicom kvalifikovane radne snage, a taj će problem tek da narasta u narednim godinama, pa je to ključno opravdanje CDU pred vlastitim konzervativnim biračima što je prihvaćen i zahtev SDP da se uvede pravo na dvostruko državljanstvo. Ali i tom ustupku, kojim bi trebalo da se koriste pre svega deca gastarbajtera rođena u Nemačkoj, razumne granice bi trebalo da postave šefovi CDU, CSU i SPD do sutra uveče.

Za nas je posebno interesantno da su se budući koalicioni partneri usaglasili i oko stavljanja vremenskih granica dosadašnjoj fleksibilizaciji odnosa između poslodavca i zaposlenog na tržištu rada, ukazujući na dosadašnje zloupotrebe te fleksibilizacije, oko koje se u Srbiji upravo lome koplja.

Čak i ako dogovori šefova stranaka oko preostalih pitanja budu okončani glatko i u predviđenom roku, početkom decembra bi sporazum moralo da izglasa 475.000 članova SPD. To se glasanje, s obzirom na neraspoloženje članstva prema crno-crvenoj koaliciji, očekuje sa zebnjom iako je šef SPD izlazeći u susret članstvu povukao socijaldemokratsku odluku o nemogućnosti koalicione saradnje sa opozicionom Levicom Gregora Gizija i najavio moguću levo-levu koaliciju za 2017. Ovaj se levi zaokret socijaldemokrata u nemačkoj štampi naklonjenoj takozvanom privrednom krilu nemačke politike s cinizmom naziva modernizacija, pa se Angeli Merkel prigovara da ga sledi i modernizuje se naginjući ulevo. Ako bi SPD članstvo reklo „ne“, procenjuje se da bi Nemačka pre išla na nove izbore nego što bi u igru uskočili Zeleni.

Naročito su ishodom koalicionih pregovora zgranuti nemački poslodavci i njima skloni mediji. Ni u Nemačkoj nije zgodno baviti se ozbiljno biznisom i zamerati se kancelarki. Pa je posebno zabeleženo njeno kratko verbalno boksovanje s novim šefom udruženja poslodavaca Inge Kramerom, koji smatra da će ustupci SDP-u podići troškove rada i učiniti Nemačku neatraktivnom za investiranje. On je kancelarki poručio da „ne naručuje što ne može da plati“, a ona mu odgovorila da je „presamouveren za jednog novajliju“.

Povratak Štajnmajera

Socijaldemokrata Frank Valter Štajnmajer vratiće se na mesto ministra za inostrane poslove, ekskluzivno su, pozivajući se na svoje izvore u SPD, objavili Špigel i Rajniše post. A, mada su socijaldemokrate jako volele to mesto, Volfgang Šojble (CDU) ostaće i tokom sledeće četiri godine nemački ministar finansija.