Besplatna pravna pomoć produbljuje jaz

Nacrt Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći koji bi trebalo da se pred poslanicima nađe sledeće nedelje ostavio je, tvrde advokati, previše otvorenih pitanja. Rešenje po kome bi te praznine trebalo popuniti podzakonskim aktima, prema advokatima, nije najsrećnije, jer ostavlja previše prostora izvršnim vlastima. Dodatno, advokatima smeta odredba po kojoj Advokatska komora Srbije neće biti nadležna za odabir ljudi koji će pružati sekundarnu pravnu pomoć, što, prema njima, stvara mogućnost za kršenje Ustava Srbije.

– Nacrtom zakona je rad registra pružalaca besplatne pravne pomoći uređen katastrofalno. Po njemu, u registar koji nadgleda Ministarstvo pravde upisuju se svi pružaoci pravne pomoći, dakle i pravne klinike i pravnici nevladinih organizacija. To je suprotno Ustavu Srbije, koji je predvideo da su pružaoci pravne pomoći samo advokati i, izuzetno, pravne službe koje osnivaju jedinice lokalne samouprave. Ne radi se ovde o monopolu advokata, već o poštovanju Ustava. Nemojmo graditi sistem na klimavim nogama – rekla je Biljana Bjeletić, članica Upravnog odbora AKS. Prema njenim rečima, ovakvim rešenjima se nastavlja projekat „podržavljenja advokature“ i dovodi u pitanje kvalitet besplatne pravne pomoći.

Saša Gajin, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union, istakao je da su u izradi ovog nacrta, pored njega, učestvovali i predstavnici advokature, koji su stali iza ovog teksta.

– U ovom zakonu se prelama mnogo suprotstavljenih interesa. Advokati su želeli da, prema njihovom čitanju Ustava, samo oni pružaju sekundarnu pravnu pomoć. Istovremeno su insistirali na proširenju kruga korisnika besplatne pravne pomoći. Država je opet, u skladu sa finansijskim sredstvima, nastojala da znatno suzi krug korisnika besplatne pravne pomoći, jer je ona besplatna za korisnike, ali ne i za državu. Između ta dva pola nalazili su se pravni fakulteti i organizacije civilnog društva koji su pokušali da uđu u krug pružalaca pravne pomoći. Mislim da je ovaj zakon na tragu da uspostavi kompromis između svih njih. Niko nije na apsolutnom dobitku, ali ni na apsolutnom gubitku – rekao je Gajin.

Advokat Blažo Nedić, koji je takođe učestvovao u radnoj grupi koja je radila nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, bio je nezadovoljan činjenicom da se često na radnoj grupi dogovori jedno rešenje, a potom na sajtu ministarstva „osvane druga verzija“.

– Te promene često mogu delovati kozmetički, ali u jednom zakonu je ogromna razlika između reči „može“ i „mora“ – rekao je Nedić.

Đavo je u detaljima

Vojkan Simić, koji je bio na čelu radne grupe, takođe je podržao inicijativu AKS da se ovaj nacrt zakona povuče iz procedure.

– Đavo je u detaljima, a ovaj zakon je pun opštih mesta koje naknadno treba da se regulišu podzakonskim aktima. Trebalo bi proširiti radnu grupu, pa uraditi i nacrte tih akata – istakao je Simić i dodao da mu ovaj nacrt zakona deluje kao „alibi zakon“ koji moramo da usvojimo zbog evropskih integracija.

Davenport: Štrajk advokata problem, hitno pronaći rešenje

Beograd – Nije uloga Delegacije Evropske unije u Srbiji da posreduje u sporu između advokata i Ministarstva pravde Srbije, ali je hitno potrebno doći do rešenja problema, rekao je juče šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Davenport, komentarišući to što su advokati iz Srbije koji već nedeljama štrajkuju otišli da o svome problemu sa nadležnim ministarstvom informišu predstavnike Brisela. „Štrajk advokata predstavlja problem za sudove i za građane. Nadam se da će u narednom periodu doći do još ozbiljnijih zajedničkih napora da se dođe da rešenja ovog problema“, naglasio je Davenport. B. C.