Foto: privatna arhivaProteklog vikenda završena je akcija čišćenja Bećarca, omiljene manje plaže Novosađana na Dunavu. Oni koji ne vole gužve, kakve su obično na Štrandu, koriste druge dve plaže u Novom Sadu, Oficirac sa sremske, i Bećarac sa bačke strane. To se događa leti. Nažalost, izgleda da Bećarac tokom godine mnogima služi za bacanje smeća i to u ogromnim količinama. Tome u prilog svedoči i akcija koju su tokom prethodnih nekoliko vikenda samoinicijativno sproveli građani, a uspešno je završili pre dva dana iznevši ukupno oko 35.000 litara smeća sa ove lokacije. Ostaje samo pitanje: dokle će Bećarac ostati ovako čist? Čišćenje Bećarca inicirao je Branislav Čurčov, koji se u Bećarac „zaljubio” odmah pošto je došao u Novi Sad na studije.
Kako je došlo do akcije čišćenja, on za list Danas govori:
„Kada sam silazio na Dunav da razbistrim misli u retkim pauzama, a evo, deset godina kasnije, subotom „zanemarujem” suprugu i malo dete, da bih se borio protiv tuđeg nemara. Tokom protekle zime na posao sam išao uglavnom tako što bih kolima došao do parkinga kod Štranda i onda pešačio duž nasipa do centra. Ta svakodnevna šetnja od 5 kilometara bila mi je jedina i spasonosna fizička aktivnost, a uz to, smanjio sam troškove goriva i problem sa parkiranjem. Uvek bih kod veslačkog kluba silazio na Bećarac i pešačio taj jedan kilometar kroz šumu, uz Dunav, do Univerziteta, i suprotno u povratku“, objašnjava Ćurčov
Međutim, ono što ga je ometalo bilo je to što nije mogao da previdi smeće koje je rasuto svuda unaokolo. Poučen davnim iskustvom sizifovskog čišćenja Fruške gore sa planinarima, dozvolio je sebi tu „uobrazilju da ima moć da vrati uslugu jednoj od prirodnih oaza koja mu daje utehu u ovoj prenaseljenoj betonskoj pustinji”, govori za Danas Čurčov kako je došao na ideju da organizuje prijatelje i da očisti Bećarac.
„S prvim toplim danima uspeo sam da privolim dvoje prijatelja, Jelenu Arsenović i Aleksandra Čegara, da u sopstvenoj režiji očistimo Bećarac. Mislili smo: možemo mi to! Jedne subote sišli smo u šumu kod JKP „Vodovod i kanalizacija”, na mestu gde se odavno obnavlja jedan reni-bunar. Za četiri sata sa oko 1000 kvadratnih metara izneli smo oko 1000 litara smeća – s mesta se pomerili nismo”, ističe Branislav.
On je sa prijateljima sledeće subote, kod Veslačkog kluba „Danubius 1885”, za četiri sata sa oko 1000 kvadratnih metara izneo 3000 litara smeća a da se opet, s mesta pomerili nisu. Međutim, te subote je njihovo zalaganje primećeno. Prišao im je jedan čovek i ponudio da za sledeću subotu on pozove svoje Limance pa da u združenoj ofanzivi završe posao.
Te sledeće subote bilo ih je tridesetak, svih generacija, i očistili su gotovo pola površine Bećarca. Za četiri sata izneli su više od 15.000 litara smeća.
Na pitanje da li su sarađivali sa javnim-komunalnim preduzećem „Čistoća”, Čurčov odgovara da su te subote bili malo razočarani što smeća ima toliko mnogo. Svetla tačka, upravo te subote bila je i što je u međuvremenu dobio odgovor od JKP „Čistoća”, koje im je pružilo podršku na taj način što su nam izdali sto džakova i poslali su ekipu da preuzme smeće sa dogovorene lokacije.
Četvrta subota je bila malo spontanije organizovana, tako da se pojavilo „samo” osmoro ljudi, uz ponovnu podršku JKP „Čistoća”. Za četiri sata uspeli su da izguramo skoro do kraja Bećarca i izneli smo 10.000 litara smeća, a ostalo je nekoliko hiljada litara na samom kraju i to smo, evo, završili ovog vikenda.”
Ukupo, građani su u ovoj združenoj akciji sakupili i izneli sa Bećarca oko 35.000 litara smeća za mesec i po dana.
„Jedna od glavnih suština problema je što čovek više nikakvu količinu bačenog smeća ne percipira kao nešto neprirodno, kao strani element, ni u prirodi, ni na ulici. Otpad je najsavremenija ulična umetnost, instalacija, a svet je jedna velika galerija. Kad bi prolaznici uspeli da primete naš hepening, najčešće se čulo: ja to nikad ne bih radila, ima ko je plaćen za to! E, kad bi svi radili sve ono za šta su plaćeni”, govori za Danas Čurčov i ističe da su on i njegova ekipa posebno ponosni na to što su radili bez ikakvog drugog interesa osim da očiste jednu prirodnu oazu.
„Nismo to radili u ime bilo kakve vladine, nevladine ili organizacije sa „EU” ili sličnim prefiksom ili sufiksom. Da nije bilo ovog poziva od vas iz Danasa, koji je upućen i prihvaćen u dobroj volji, ne bismo se medijski eksponirali. Mi govorimo o onome što smo uradili a ne šta bismo možda-jednom-ako. Naš najveći dobitak je osećanje zadovoljstva i ponosa zbog uspeha koji smo postigli sopstvenim rukama. To osećanje je utoliko jače što smo to uradili u zajedništvu. Posle ovih nekoliko godina intenzivnog socijalnog inženjeringa, mislim da je ljudima potrebno da se ponovo i jače nego pre povežu sa drugim ljudima, sa prirodom i sami sa sobom – da čovek opet bude čovek. Ovakav vid aktivnog druženja razvija prosocijalno ponašanje, zajednički osećaj uspeha, fizičku koordinaciju, zajedničku pažnju, zajedničku motivaciju i grupni identitet. Bilo je izuzetno korisno što su u našoj nevelikoj grupi bile zastupljene sve generacije i što smo imali i kome da budemo za uzor”, objašnjava Branislav Čurčov.
Jedino što je ostalo kao veliko pitanje nakon njihove uspešne akcije je: koliko dana će Bećarac izgledati u saglasju sa njihovom idejom zdrave okoline. Otklonili su zatečeno stanje ali nisu otklonili uzroke. Koliko će dana Bećarac ostati čist? Ako je tačno da je Bećarac u nadležnosti JVP „Vode Vojvodine”, a jeste, ne bi bilo zgoreg da se preduzmu bilo kakve mere zaštite ovog prirodnog područja koje život znači. Bećarac ne bi trebalo da izgleda kao festival socijalne patologije i javni toalet.
U protivnom, ljudi kao što su Branislav Čurčov i njegovi prijatelji i drugi aktivisti koji su ovog proleća čistili Bećarac, imaće pune ruke posla jer, kako kaže Branislav, „želim da moja lična kultura utiče na kreiranje sredine u kojoj trenutno živi moje dete”.
Strava i užas šta se sve baca
Po rečima Branislava Čurčova, plašili su se samo toga da ne pronađu još i neki leš, toliko je sve jezivo izgledalo kada su počeli akciju. Srećom, čistili su samo površinski, ali i to na šta su sve i u kojoj količini nailazili, bilo je dovoljno traumatično. „Kada bismo završili i popeli se natrag u civilizaciju, bilo potrebno neko vreme da dođemo k sebi. Izvukli smo nebrojeno komada odeće, obuće, jorgane, ćebad, sunđere, tepihe – koješta poluzatrpano i poluraspalo… Dalje: plastične i staklene flaše i balone, limenke, opuške, blistere od tableta, posuđe, escajg, stolice, kofe, gumena creva, ribarske mreže, gvožđa, stakla, raznovrsne kese, torbe, rančeve, bezbroj sasušenih vlažnih maramica, automobilske gume koje su se otkačile sa čamaca u obližnjem pristanu, gume za bicikl, ostatke ukradenog bicikla i tako dalje”.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
