Broj umrlih od kovida 19 biće i dalje dosta veliki 1foto EPA-EFE/MARKO ĐOKOVIĆ

Više od 1.200 građana Srbije izgubilo je život zbog kovida 19 od početka godine, pokazuju zvanični podaci. Među preminulima, bar u prvoj polovini januara, najviše je bilo inficiranih delta varijantom korona virusa, međutim, kako se omikron širio, tako je i rastao broj onih koji su se u bolnici našli zbog novog soja, a potom su i teško oboleli i preminuli.

Iako broj hospitalizovanih i umrlih nije rastao brzinom kojom je rastao broj zaraženih, došlo je i neminovno do povećanja cifre teško obolelih. Podaci iz pojedinih evropskih zemalja tako pokazuju da je tokom januara 2022. bio zabeležen i najveći broj osoba u bolnicama, ali i najveći broj preminulih još od februara-marta 2021.

U Srbiji to još uvek nije slučaj, pošto je prema zvaničnim podacima najveći broj umrlih prethodno bio u novembru 2021. godine (69), dok poslednjih dana u Srbiji umire oko 60 osoba dnevno.

Epidemiolog Radmilo Petrović kaže da iako je nemoguće proceniti koliko je umrlih od početka godine bilo zaraženo jednim, a koliko drugim sojem, nesumnjivo je da i inficirani omikronom umiru.

– Umiru hronični bolesnici i ljudi starije dobi. Takođe, normalno je da krajem zime dođe do povećanja smrtnosti, jer je to period kada je organizam najviše iscrpljen i kada je najslabiji. Veći broj preminulih u zimskim mesecima viđali smo i prethodnih godina kada nije bilo pandemije, navodi sagovornik Danasa.

U ovom trenutku, kada se pogleda sedmodnevni prosek, države Balkana beleže najviše umrlih od kovida 19 na milion stanovnika u Evropi i svetu. Prema podacima sa sajta ourworldindata trenutno je najteža situacija u Hrvatskoj, dok Srbija i Slovenija prijavljuju nešto manje preminulih.

Upitan o ovim podacima, Radmilo Petrović upozorava da je poređenje među zemljama nezahvalno, jer različite države vode statistiku umrlih od kovida 19 na različit način. Ipak, on kaže i da se naš region trenutno nalazi na vrhuncu epidemijskog talasa koji je već prošao u ostatku Evrope.

– Mi kasnimo sa epidemijom za Evropom i tako je od početka. Ovde talasi dolaze sa zadrškom. Očekujem da od sledeće nedelje počne smirivanja situacije, jer prosto više nema ko da se zarazi. Na jednoj strani, imamo oko 30 odsto onih koji su primili buster dozu, na drugoj milione dosad zaraženih, uključujući i asimptomatske, tako da je napravljena barijera da virus više nema gde, navodi Petrović.

Ipak, čak i ako broj dnevno zaraženih počne da se značajnije smanjuje, još neko vreme imaćemo veliki broj umrlih, što se vidi na primeru zemalja koje se pre Srbije prošle vrhunac omikron talasa.

Velika Britanija imala je najveći broj novozaraženih početkom godine, dok je najveći broj preminulih zabeležen otprilike tri nedelje kasnije. Tamo se inače beleže podaci koji se odnose na preminule koji su bili pozitivni u poslednjih 28 dana, ali i podaci o umrlima kojima je kovid 19 zaveden kao zvaničan uzrok smrti. Pošto se tako pravi razlika između grupe „umrli sa kovidom“ i „umrli od kovida“ podaci se nužno ne preklapaju. Ipak, i u jednoj i u drugoj grupi došlo je do povećanja u drugoj polovini januara. Takođe i u jednoj i u drugoj grupi zabeleženi su najveći brojevi još od februara-marta 2021. godine.

U Srbiji tako raščlanjenih podataka nema, a tek polovinom ove godine Republički zavod za statistiku objaviće informacije o preminulima u 2021. po uzroku smrti. Prošle godine ovi podaci otkrili su da je broj žrtava kovida 19 bio skoro trostruko veći od zvaničnih podataka.

Sve više „žrtava sa kovidom“

Iako podaci o umrlima koji su u poslednjih 28 dana imali pozitivan test i onima kojima je kovid 19 naveden kao uzrok smrti u Velikoj Britaniji pokazuju da je u obe grupe zabeleženo povećanje poslednjih nedelja januara, postoje i određena razmimoilaženja. Kako prenosi naučni časopis BMJ, više nego ranije primetno je nepoklapanje između dve grupe podataka, što govori o tome da sve više ljudi umire od drugih bolesti dok im je prisustvo sars-cov-2 virusa prethodno otkriveno rutinskim testiranjem. Isto se vidi i u strukturi hospitalizovanih gde je sve veći osoba smešten u bolnicu zbog „nekovid stanja“ dok im se virus otkriva rutinskim testovima. Razlog za to je velika zaraznost i prisutnost omikron soja.

„Stelt“ varijanta nepoznanica

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek rekao je juče da se o stelt varijanti, koja je juče otkrivena u Srbiji, malo zna. „Ne znamo šta nam ona donosi, a evidentno je da će to biti nešto čemu se ne nadamo. Očekujemo od naših eminentnih ustanova da jedan dan kažu – pojavio se neki novi soj koji će nam opet zadati muke“, kazao je Đerlek za TV Hepi. Radmilo Petrović objašnjava da ne znamo da li je stelt varijanta manje ili više opasna od trenutno dominantnog oblika omikrona. Upitan da li osoba koja je na primer početkom januara bila inficirana omikron sojem može da se zarazi ovom podvarijantom sada, on kaže da to zavisi od više faktora. „Na jednoj strani na to utiču osobine i količine virusa (da li je ta varijanta opasnija, kojoj količini klica je neko bio izložen) a na drugoj od samog stanja organizma (da li je imunitet oslabljen)“, navodi Petrović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.