Tek nakon započete velike rekonstrukcije putne mreže u Srbiji pokazalo se da su putevi u Mačvanskom okrugu ubedljivo najlošiji. Nekadašnji glavni pravac za Bosnu i Hrvatsku, magistralni put Šabac – Loznica, decenijama se popravlja, a i ove sezone radovi su u toku. O kvalitetu dovoljno govori podatak da se tek nedavno počela uklanjati kocka sa kolovoza.
Tek nakon započete velike rekonstrukcije putne mreže u Srbiji pokazalo se da su putevi u Mačvanskom okrugu ubedljivo najlošiji. Nekadašnji glavni pravac za Bosnu i Hrvatsku, magistralni put Šabac – Loznica, decenijama se popravlja, a i ove sezone radovi su u toku. O kvalitetu dovoljno govori podatak da se tek nedavno počela uklanjati kocka sa kolovoza. Na putu Šabac – Valjevo malo šta je urađeno u proteklih tridesetak godina od kada je asfaltiran.
Međutim, opština Šabac najviše očekuje od nove industrijske zone na 500 hektara kao i od izgradnje autoputa do Rume i povezivanja sa glavnim pravcem Beograd – Zagreb. I strani investitori kao uslov za ulaganje traže autoput. Osnovni uslov je, kako navode nadležne institucije, frekvencija saobraćaja, odnosno da dnevno na određenoj deonici ima 15.000 vozila. Javno preduzeće Putevi Srbije predlažu magistralni put, dakle sa dve trake, od Rume do Šapca. Kao argument koriste podatke da na deonici Ruma – Šabac dnevno prođe oko šest hiljada vozila. Zbog sumnje u ovaj podatak, opština Šabac angažovala je CEP (Centrala za planiranje urbanog razvoja) da uradi ekspertizu, a zvanična cifra glasi da dnevno od Šapca od Rume saobraća 10.192 vozila. Prema proračunima CEP, 2012. godine dnevno će ovuda prolaziti 13.086, 2017- 16.503 vozila, a 2022. godine 20.444 vozila.
Podaci zloupotrebljeni?
Ono što daje posebno svetlo na slučaj izgradnje autoputa Šabac – Ruma je što su egzaktni podaci zbog nečega zloupotrebljeni. Građani se pitaju zar je potrebno da Šabac opet bude žrtvovan zbog nekih drugih sredina bližih vlasti. A zna se potencijal opštine jer je po dnevnom prometu novca Šabac na trećem mestu, posle Beograda i Novog Sada. Pitanje je hoće li lokalna vlast istrajati u svojim zahtevima ili će se povinovati svojim stranačkim centralama. Poznato je iz bliže prošlosti da je upravo zbog takvog odnosa prema republičkoj vlasti Šabac postao slepo crevo po železničkom saobraćaju a u još težoj situaciji je rečni, gde se više od deceniju čeka čišćenje plovnog puta Savom.
Prema rečima magistra saobraćajnih nauka Vladimira Đinića, predsednika Odbora za bezbednost saobraćaja opštine Šabac, ovaj pravac je u samom vrhu opterećenja , a posebno značajan je visok koeficijent teretnih vozila. Za pripreme izgradnje autoputa potrebno je tri godine, što znači da se već sada treba opredeliti jer se radi o veoma važnom putnom pravcu na koji bi se oslanjao saobraćaj iz zapadne Srbije kao i Republike Srpske. Olakšavajuća okolnost je da se gradnja autoputa predviđa na najlakšoj lokaciji, kroz ravnicu, bez tunela i mostova, tako da bi kilometar autoputa koštao od jedan do 1,5 miliona evra. Veći izdatak bi predstavljala izgradnja mosta na Savi, uzvodno od od dva postojeća, i to u iznosu od oko 50 miliona evra.
S druge strane, pokazalo se da drumski saobraćaj ima intenzivni razvoj, a samo u Šapcu broj motornih vozila se u poslednje vreme znatno povećao. Trenutno u Šapcu ima 16.000 vozila, što znači da na tri domaćinstva dolaze dva vozila. Vladimir Đinić ukazuje da bi se izgradnja autoputa Ruma – Šabac u dužini od 37 kilometara brzo završila a naredni cilj je put prema Loznici, koji je i dan-danas jedna velika ulica. Plan je da se ovaj putni pravac izmesti izvan, i da se, s obzirom na potrebe, znatno ubrza ekonomska saradnja sa Republikom Srpskom i Bi H. Uostalom, kako ističe Đinić, ekonomija počiva na dobrim putevima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
