Čak 54 odsto ljudi u Srbiji umre zbog problema sa srcem

Više od 400 najpoznatijih domaćih i evropskih kardiologa i endokrinologa učestvovalo je na ovom skupu, a glavne teme su bile, kako je rečeno, dve epidemije savremenog sveta – dijabetes i kardiovaskularne bolesti, uključujući srčanu slabost.

Profesor Petar Seferović, predsednik Udruženja za srčanu slabost Srbije, rekao je da su kardiovaskularne bolesti glavni uzrok smrti u svetu, ali i u Srbiji. Podatak da 54 odsto ljudi u Srbiji izgubi život zbog kardiovaskularnih bolesti nikako nije za potcenjivanje.

– Dijabetes i kardiovaskularne bolesti često su povezane u kliničkoj praksi, a dijabetes predstavlja važan faktor rizika za kardiovaskularna oboljenja. Kada kažem kardiovaskularna bolest mislim na bolest srčanih arterija i srčanog mišića, a najveći uzročnik tih problema jeste šećerna bolest. Procenjuje se da u zemljama istočne Evrope 60 odsto muškaraca starijih od 50 godina ima neku vrstu poremećaja šećera u krvi. Dijabetes je u većini slučajeva uzrokovan genetikom, ali loša ishrana, pušenje i neadekvatan fizički napor mogu dovesti do bolesti srčanih arterija i srčanih mišića, objasnio je Seferović.

Profesor Alesandro Kazini, predsednik fondacije „Menarini“, istakao je važnost naučnog rada doktora Seferovića unutar međunarodne kardiološke zajednice, a izrazio je i zahvalnost zbog mogućnosti predstavljanja njegove organizacije srpskim lekarima.

Kardiovaskularne bolesti svake godine usmrte blizu 18 miliona ljudi, a u Srbiji negde oko 50.000. Takođe, oko 200 miliona ljudi boluje od dijabetesa u svetskim razmerama, dok u našoj zemlji taj broj iznosi preko 500.000.

Simpozijum su organizovali Srpska akademija nauka i umetnosti, Medicinski fakultet u Beogradu, Klinički centar Srbije i Udruženje za srčanu slabost Srbije, uz podršku Internacionalne fondacije „Menarini“.