Cepanice kao pancir

U podnožju, na oko pet kilometara od kontejnera gde su smešteni policajci, jeste selo Dobrosin u kome dominira velika novosagrađena džamija. Dok prolazimo glavnom ulicom policijskim džipom, Albanci znatiželjno upućuju poglede razmešteni ispred džamije i prodavnice. U svakom slučaju ne osećate se prijatno. Pogotovu kada na novinarski zadatak odlazite samo nekoliko dana nakon što je iz pravca Kosova na policiju ispaljeno više od trideset hitaca iz više vrsta automatskog naoružanja. Do punkta registrujemo više spomen-obeležja Albancima koji su kao pripadnici Oslobodilačke vojske za Bujanovac, Preševo i Medveđu (OVPMB) poginuli u sukobima sa državnim snagama bezbednosti pre dvanaest godina. Svuda su okačene zastave Albanije, koje, kako nam kažu policajci, imaju svoje „aktiviste čuvare“.

– Četvoricu policajaca od kojih su u smeni bila i dva Albanca od smrti su spasile cepanke drva naređane uz kontejner koje služe za zagrevanje unutar kontejnera – objašnjava nam Dragan Veličković, komandir Policijske stanice u Bujanovcu, čijem sektoru odgovornosti pripada i punkt Dobrosin. Na punkt je pucano sa uzvišenja iz pravca Kosova. U vreme naše posete grupa znatiželjnih Albanaca sa tog uzvišenja pažljivo je posmatrala šta se dešava.

Na pedesetak metara od punkta prestaje odgovornost srpske policije i vojske i to je zona odgovornosti, u prvom redu KFOR-a, Euleksa i KPS-a, a u skladu sa Vojno-tehničkim sporazum iz Kumanova, koji je potpisan 1999. godine. Patrola policije smeštena je u desetak kvadrata metalnog kontejnera sa jednom noćnom svetiljkom koja je instalirana na polutruli drveni stub koji dovodi i struju do kontejnera. Kontrolu vozila svakodnevno vrši četvoro pripadnika multietničke policije koji su naoružani lakim, ali i automatskim naoružanjem.

– Da nismo uzvratili na vatru, sigurno da se napadači ne bi razbežali i povukli na teritoriju Kosova, odakle su i došli – kaže nam jedan od pripadnika policije, Albanac, još pod utiskom onoga što se desilo posle ponoći 14. maja. Eho rafalne paljbe čuo se i u Vojnoj bazi Dobrosin, koja se nalazi stotinak metara vazdušnom linijom, na uzvišenju.

Područje oko Dobrosina predstavlja najporozniji deo administrativne linije, gde je i ranije bilo šverca oružja, droge, krijumčarenja ljudi, ali i robe široke potrošnje – u prvom redu pilećeg mesa koje ilegalno stiže na teritoriju Kosova.

– I ovaj poslednji napad govori da pripadnici policije u ovom delu juga Srbije zaslužuju bolju tehničku opremljenost, u prvom redu šlemove i pancire i to će biti prve mere koje ćemo preduzeti u koordinaciji sa našim službama – naveo je prilikom posete Dobrosinu ministar policije Ivica Dačić.

Slika sa Dobrosina podseća na vreme iz 2001. godine kada su pripadnici policije na ovom području bili zatečeni upadom albanskih ekstremista, jer je u to vreme OVPMB imala oko tri hiljade pripadnika. Iako danas ta paravojna formacija formalno ne postoji, očigledno je da i dalje deluju ekstremne grupe spremne za ovakvu vrstu gerilskih napada.

– Sasvim je moguće da je ovo upozoravajuća reakcija koja je usledila nakon što je 4. maja u akciji žandarmerije uhapšeno petoro Albanaca iz Velikog Trnovca po zahtevu tužioca za ratne zločine, a zbog sumnje da su počinili krivično delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva – objašnjavaju nam policajci koji iz bezbednosnih razloga ne žele da im se pominje ime u novinama. Oni navode da su napadači opremljeni automatskim naoružanjem i da se radi o „iskusnim licima obučenim za ovakve napade“. U ovom delu kopnene zone bezbednosti pripadnici policije nalaze se u nekoj vrsti „pat pozicije“, jer bilo kakvo drugačije formacijsko i logističko prekomponovanje, za šta postoji realni potencijal, moglo bi da navede na to da država Srbija formalno priznaje administrativnu liniju sa Kosovom kao granicu i time i samoproglašenu nezavisnost južne pokrajine. Ovako, pripadnici multietničke policije prinuđeni su da se oslanjaju na pomoć u incidentnim situacijama od pripadnika žandarmerije čije jedinice su raspoređene na području opština Bujanovac i Preševo i čija se misija svodi na redovno patroliranje duž administrativne linije i delovanje samo u vanrednim situacijama. Otuda će i u daljem periodu, kako navode i policajci, ali i obični građani Albanci, koji takođe strahuju za svoju bezbednost, biti od ključnog značaja unapređenje koordinacije sa pripadnicima međunarodnih snaga bezbednosti na Kosovu, u prvom redu sa KFOR-om i Euleksom. U slučaju poslednjeg incidenta ta saradnja bila je gotovo jednosmerna, jer su pripadnici međunarodnih snaga i KPS obavili uviđaj i prikupili informacije a da nisu prihvatili poziv srpske strane o zajedničkoj istrazi.

Godišnjica ubistva komandanta Lešija

U Dobrosinu retki Albanci koji prihvataju razgovor sa novinarom Danasa, ukazuju na činjenicu da je poslednji incident moguće povezati i sa godišnjicom ubistva Ridvana Ćazimija „komandanta Lešija“ koji je ubijen 25. maja 2001. godine na mestu „Guri gat“ – Veliki kamen kod Trnovca.

– Svake godine ovde gde mu se nalazi spomen-obeležje održava se skup uz intoniranje himne Albanije i odaje se počast vođi OVPMB. S obzirom da je među uhapšenima u akciji žandarmerije i jedan od Ćazimijevih rođaka, moguće je u ovoj činjenici tražiti razloge za napad na policiju u Dobrosinu – kaže S.D. Albanac iz sela Dobrosin.

Inače, ovo selo je u vreme sukoba od pre deceniju i više bilo logistički centar za obuku i snabdevanje ratnim materijalom pripadnika OVPMB i do ulaska vojske i policije u KZB bilo je pod kontrolom albanskih ekstremista.