Ćirilica službeno, latinica pomoćno pismo 1Foto: Ministarstvo kulture i informisanja

Predloženim izmenama i dopunama Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma definiše se sam pojam službene upotrebe jezika i pisma, što dosad nije bio slučaj, dok se ćirilica označava kao matično pismo, a latinica kao pomoćno pismo.

To je rečeno danas na konferenciji za štampu radne grupe Ministarstva kulture i informisanja koja je pripremila predloge za izmenu i dopunu ovog zakona.

Miloš Kovačević, profesor Filoškog fakulteta u Beogradu, istakao je da je jezik jedini objedinjavajući faktor srpske kulture na širim prostorima i da je neophodno da bude regulisan zakonom.

– Nikad službena upotreba nije zabrana upotrebe jezika u individualne svrhe. Možete umetnički koristiti jezik, privatno kako god želite, ali javna upotreba mora da bude propisana zakonom – kaže Kovačević i dodaje da ovaj zakon ne reguliše individualnu upotrebu, ne reguliše dijalekatsku upotrebu, umetničku, već jedino službenu upotrebu.

Oni koji rade u školi, kaže Kovačević, često pitaju zašto imamo imperfekat, koji se u jeziku više ne upotrebljava, ali, kako objašnjava, ne možemo da čitamo tekstove 19. veka ili Bibliju, na primer, ako ne znamo neke stvari iz istorije jezika.

Veljko Brborić, profesor Filoškog fakulteta u Beogradu, objašnjava da se službena upotreba jezika mora urediti zakonom kao saobraćaj.

– Nepoštovanje ili nepostojanje zakona o saobraćaju može doneti i smrtne posledice, ali nepostojanje zakona o jeziku ili loš zakon nanosi veliku štetu kulturi – kaže Brborić i ukazuje na praksu u razvijenijim državama, u kojima je jezička politika strogo zakonski uređena.

Sreto Tanasić, direktor Instituta za srpski jezik, ističe da je jezička politika važan deo državne politike i da je struka svesna svoje obaveze prema naciji.

– Struka je svesna koju obavezu ima prema naciji, ali država nije adekvatno obavljala tu funkciju. Danas su se država i struka susrele, a jedan od plodova tog susreta je predlog o osnivanju Saveta za srpski jezik, koji je i ovim zakonom predviđen – navodi Tanasić. Dodao je da nije pitanje da li su se Srbi odvikli od ćirilice, nego da li su odvikavani od tog pisma.

Olakšice za firme sa ćiriličnim nazivom

Prema novom zakonu, službena upotreba jezika i pisma odnosila bi se, pored organa vlasti, i na obrazovne ustanove, medije, privredna preduzeća i javne ustanove svih vrsta. Posebna odredba se odnosi na nazive i obeležja preduzeća, firmi, zatim nazive robe i usluga, uputstva za upotrebu, informacije o svojstvu robe, što bi proveravala inspeksijska služba Ministarstva trgovine. Predviđene su i disciplinske i kaznene odredbe u slučaju povreda zakona, a nazivi firmi sa ćiriličnim obeležjima imaće male porezne olakšice.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.