Da li je dogovor premijera i rektora Beogradskog univerziteta pobeda vlasti?

– Tačno je da je najveći deo represivnih mera prema univerzitetu nastao kao posledica naše podrške legitimnim studentskim zahtevima, ali ne treba da zaboravimo da još od pre datiraju pokušaji ovog režima da ugrozi poziciju Univerziteta u Beogradu – kaže Maja Kovačević, dekanka Fakulteta političkih nauka.

Ona podseća na pokušaj države da, pre nego što su počele studentske blokade, izmeni Zakon o visokom obrazovanju i omogući dolazak stranih univerziteta u našu zemlju bez akreditacije. Kao drugi primer navodi činjenicu da država poslednjih nekoliko godina ne izmiruje svoje obaveze i ne uplaćuje fakultetima materijalne troškove u punom iznosu.

Kovačević ukazuje da između univerziteta i vlade postoji međusobno nepoverenje koje nije od juče, ali je eskaliralo kada je počeo protest studenata.

– Moje viđenje je da ovde nije reč ni o čijoj pobedi ili gubitku već o tome da univerzitet mora vrlo pažljivo da brani interese i nastavnika i studenata u ovom trenutku i periodu koji dolazi. Smatramo da su studentski zahtevi legitimni i u opštem interesu, zato smo ih od starta podržali i i dalje stojimo uz njih. Međutim, protokom šest, sedam meseci u kojima vlast nije do kraja ispunjavala zahteve studenata, došli smo u situaciju da je 9. jun, bar kada je Univerzitet u Beogradu u pitanju, poslednji momenat kada bi morala da počne nadoknada nastava ako želimo da završimo ovu akademsku godinu – ukazuje Kovačević.

To, prema njenim rečima, ne znači izdaju studentskih zahteva, niti popuštanje fakulteta već se time odgovara na drugi opšti interes – da može da bude upisana nova generacija studenata jer i oni imaju pravo da se obrazuju na visokoškolskim ustanovama.

– U razgovorima sa studentima sam govorili da treba da budemo pažljivi i da čuvamo njihovu borbu za ispunjenje legitimnih zahteva, ali da s druge strane, treba da sačuvamo fakultete i univerzitet. Imali ili nemali poverenje u vlast, moramo međusobno da sarađujemo jer je to u interesu svih, ali je naš krajnji cilj da očuvamo borbu profesora i studenata za dva paralelna cilja – i za ispunjavanje studentskih zahteva, ali i za očuvanje fakulteta i univerziteta. Tako da bih rekla da ovde nema gubitnika ili pobednika – smatra dekanka FPN-a.

(Ne)ispunjeni zahtevi

Ukidanjem Radne grupe čiji je zadatak bio da pripremi izmene Zakona o visokom obrazovanju, Vlada Srbije je ispunila prvi od tri zahteva dela akademske zajednice koji već tri dana protestuju ispred sedišta izvršne vlasti.

Dogovor premijera i rektora predviđa i povlačenje sporne uredbe koja je „prekrojila“ radno vreme nastavnika, usvajanje budžetskih kvota za upis nove generacije studenata, ali i olakšice za upis naredne godine studija u vidu smanjenja potrebnog broja bodova. Obećava se i mogućnost uzimanja statusa mirovanja, koji će, kako se očekuje, uzeti najuporniji akademci koji će i narednih meseci istrajavati u blokadama. O svemu tome za sada nema pisanog traga već je deo usmenog dogovora koji je rektor Đokić posle sastanka sa premijerom Macutom predočio dekanima fakulteta Beogradskog univerziteta.

Srđan Prodanović, viši naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, kaže da je važno da u aktuelnoj društvenoj krizi sve informacije budu blagovremeno predočene članovima akademske zajednice u interesu očuvanja demokratrskih tekovina do kojih smo došli kroz studentske blokade.

– Meni je jasno da je sve počelo od osvete univerzitetu. Ta osveta je bila vrlo planirana i vešta. Država je prestala da uplaćuje materijalne troškove fakultetima, pretilo se da neće biti upisa brucoša što bi univerzitet dovelo na rub propasti i sa te strane razumem bojazan ljudi u Rektoratu koji o implikacijama svega toga moraju da razmišljaju jer su na odgovornim funkcijama – ukazuje Prodanović.

Željko Tomanović, profesor Biološkog fakulteta u Beogradu i dopisni član SANU, kaže da se zahtevi akademske zajednice najmanje odnose na plate, već na status univerziteta kroz ukidanje Radne grupe za izradu novog zakona, ukidanje nezakonito donete Uredbe 5-35, odobravanje kvota za upis nove generacije studenata…

– Prve dve stvari su donete iz hira pojedinca. Povećanjem zarada i materijalnih troškova univerzitetima vlast je imala pogrešnu pretpostavku da je time rešila problem, jer oni sve vide kroz novac i zbog toga su tu. Razbesnelo ih je što nisu uspeli i počeli su da kažnjavaju univerzitete – kaže Tomanović.

On ocenjuje da je popuštanje vlasti posledica pritisaka i značajnog opadanja podrške u javnosti.

– To je potpuno jasno posle izbora u Kosjeriću i Zaječaru. Zamislite da su studenti pre dva meseca formirali listu sa nastavnicima, seljacima, ratnim veteranima, običnim građanima koja je u Kosjeriću, jednoj ruralnoj sredini osvojila gotovo 50 odsto glasova, uz sve njihove manipulacije i desetine milona uložene u ovu siromašnu opštinu u prethodnih par meseci. Samo da napomenem da je vlast na prethodnim lokalnim izborima u Kosjeriću imala preko 68 odsto, uz izlaznost oko 73 odsto. Srbija se menja i to ništa neće zaustaviti. Zamislite šta će se desiti u većim gradskim sredinama ako je ovako u Kosjeriću – kaže Tomanović.

Smatra da svakodnevne prizemne uvrede najviših zvaničnika vlasti na račun akademske zajednice samo potpiruju nezadovoljstvo.

– Pre podne vas pozivaju na dijalog, a popodne su studenti i profesori fašisti i nacisti. Tim fašistima i nacistima su dali ordenje i plakete nakon kovid krize zbog “stavljanja u službu narodu i državi…“. Naši studenti doktoranti, profesori i istraživači su rizikovali svoje zdravlje i zdravlje svojih porodica radeći za narod u teškim uslovima. Mislim da im sve te plakete i ordenje treba vratiti, a mi smo uvek tu za naše građane i državu. To govori o njihovom potpunom gubitku kompasa – ističe Tomanović.

Na naš komentar da su studenti i profesori ostali usamljeni, on odgovara da se ne slaže da je ovo borba samo studenata i akademske zajednice.

– Očigledna je podrška naroda koji ne želi više korumpiranu, bahatu i nevaspitanu vlast. Prosto nije moguće da ljudi budu sedam meseci neprestano na ulicama. Oni koji u ovoj zemlji imaju najveću odgovornost ponašaju se najneodgovornije vređajući građane ove zemlje na njihovim bizarnim medijima. Ova pobuna neće stati do promene vlasti koja će se desiti na izborima i to je svima jasno – uveren je Tomanović.

On poručuje da je Univerzitet u Beogradu preživeo ratne godine i okupacije i da će „svakako preživeti i ovu opskurnu vlast oličenu u oligarhiji manjeg broja pojedinca i osoba povezanih sa njima“.

– Zaista ne mislim ništa loše o većini ljudi u SNS-u koji su tu iz uverenja a ne iz interesa, ali uzurpacija države i institucija od strane bahatih i neodgovornih pojedinca je neodrživa. Mislim da bi bilo dobro ustanoviti nekakav Dan represije nad univerzitetima i to bi simbolično mogao da bude 24. mart kada su doneli Uredbu 35/5. Generacije studenata bi svake godine trebalo da znaju kako su se ponašali prema njihovim kolegama i akademskoj zajednici. Eto, da pomognemo da ih narod bar po nečemu upamti, jer to silno žele – zaključuje Tomanović.

Podele i odgovornost

Situaciju u kojoj se trenutno nalaze državne visokoškolske ustanove Srđan Prodanović ocenjuje kao kompleksnu, ali smatra da se mora sačuvati demokratski potencijal koji su doneli studentski protesti.

– Dogodio se trenutak kada smo otkrili važnost direktne demokratije i demokratskog, transparentnog odlučivanja, i šta god da se bude dešavalo mislim da o tom potencijalu mi kao akademska zajednica moramo da razmišljamo. To važi čak i za situacije gde postoji podela i mislim da moramo da pokažemo odgovornost – ističe Prodanović.

O tome da li je akademska zajednica izigrana, on kaže da ne sumnja da postoje loše namere od strane vlasti i da se to više puta pokazalo.

– Međutim, blokada koju organizuje deo akademske zajednice okupljen u Pobunjenom univerzitetu, Slobodnom univerzitetu i sličnim inicijativama pokazuje spremnost da se stvari izguraju do kraja – kaže Prodanović i dodaje da su upravo njihovim angažovanjem neki od zahteva uspešno rešeni.

Na pitanje kako vidi trenutnu situaciji u kojoj postoje podele kako među samim profesorima i studentima, tako i međusobna razmimoilaženja o tome kako dalje, Prodanović kaže da sve te reakcije stvaraju opštu kakofoniju ali da je važno da ne dođe do polarizacije i da se treba čuvati od toga da jedni druge etiketiraju.

– Svi pokreti imaju neke faze i treba da se naviknemo na to da klatno nekad ide na stranu vlasti, nekad na stranu pobunjenog naroda. Kada pokušavate demokratski da odlučujete ne možete da anulirate različita mišljenja. Vreme radi za vlast. Postoji neizvesnost, pojačava se pritisak na akademsku zajednicu, pa se onda malo izađe u susret zahtevima, nakon čega uslede komentari „vi sarađujete sa njima“…Danas imamo hapšenja članova akademske zajednice. S jedne strane se, dakle, pojačava represija, a sa druge se prave neki ustupci, ali je namera vlasti da poseje seme razdora i da se na kontro toga cela stvar „izduva“. Lično mislim da se to ne može dogoditi. Ljudi su suviše emotivno investirani, toliko im je oduzeto dostojanstvo da niko nema iluzije da će ovo biti zaboravljeno ili oprošteno. Uveren sam da ovaj pokret neće nestati u mesecima koji dolaze – smatra Prodanović.