Da li vakcinisani koji nemaju antitela treba da budu zabrinuti 1Foto: FoNet/ Aleksandar Barda

Ako je neko vakcinisan, a nema antitela ne znači da vakcina ne deluje, to ne znači da nema ćelije koje su sposobne da ga brane i apsolutno treba da veruje znanju i iskustvu lekara da i njemu vakcinacija pomaže, navodi za RTS doktorka Ljiljana Sofronić Milosavljević, iz Instituta za primenu nuklearne energije.

Ljiljana Sofronić Milosavljević je gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a navela da antitela imaju oni koji su bili bolesni i oni koji su vakcinisani, ali i u slučaju da ih neko nema ne znači da on nije zaštićen.

„Ako je neko vakcinisan, a nema antitela, to zavisi od njegovog imunskog odgovora, to ne znači da on nije zaštićen zato što b-ćelije, b-limfociti produkuju ta antitela, ali postoje i druge ćelije to su t-limfociti koji su sposobni i čija je prva i najvažnija uloga u odbrani od virusnih infekcija da ubijaju ćelije zaražene virusom tako da ta odbrana postoji“, objašnjava Sofronić Milosavljević.

Objašnjava da to što neko nema antitela ne znači da vakcina ne deluje.

„Ako je vakcinisan, a nema antitela to ne znači da nema ćelije koje su sposobne da ga brane i apsolutno treba da veruje znanju i iskustvu lekara da i njemu vakcinacija pomaže. To je nekada slučaj sa imunodeficijentnim osobama, sa osobama koje primaju neku terapiju koja uništava b-limfocite, pa ljudi nemaju antitela, ali imaju te limfocite koji ih brane od virusa“, objašnjava gošća Jutarnjeg programa.

Kako kaže, ukoliko je neko vakcinisan on će brže i lakše podnositi svaki naredni kontakt sa virusom.

Navodi da imamo dva odgovora u borbi sa virusom – imunski i stečeni.

„Mi imamo dve ruke u toj odbrani – jedna je taj urođeni imunski odgovor koji se javlja u prvom kontaktu sa virusom za one koji nisu vakcinisani i koji našem organizmu da vremena da krene onaj takozvani drugi stečeni odgovor koji je mnogo efikasniji u samoj odbrani“, objašnjava gošća Jutarnjeg dnevika.

Navodi da kod ljudi koji su preležali kovid i imali lakšu kliničku sliku njihov imunitet može da traje i do godinu dana.

„Međutim, predostrožnosti radi, pošto on vremenom slabi i tim ljudima se preporučuje vakcinacija, dok onih koji su vakcinisani taj odgovor je za nijansu slabiji, ali je dobar i potrebno ga je češće podsećati. Sve to je u cilju da bi klinička slika bila što blaža“, navodi Sofronić Milosavljevićeva.

Da li previše antitela može da škodi

Objašnjava da antitela mogu da se detektuju bez obzira da li su ljudi preboleli ili vakcinisani i ističe da previše antitela ne može da napravi problem.

„Ovo jako dugo traje, ali ja mislim da se ljudi navikavaju na to da mogu normalno da žive ukoliko su vakcinisani, ukoliko ispune sve te kriterijume potrebne za dobijanje pasoša i ukoliko se pridržavaju mera“, navodi gošća Jutarnjeg programa.

Ističe da ljudi ne smeju da zaborave čak i kad dobiju tri doze vakcine, da moraju da se pridržavaju mera.

„Ukoliko se ne pridržavaju odgovarajućih mera oni mogu da dobiju virus na gornjim respiratornim putevima i mogu da taj virus prenesu u nešto manjem obimu nego što bi to bilo inače, ali svejedno transmisija je prisutna. Zbog toga treba da nosimo maske , da se pridržavamo i drugih mera – pranja ruku i dezinfekcije alkoholom, ako sve to radimo, ipak život koliko toliko teče normalno“, navodi Sofronić Milosavljevićeva.

Navodi da je interesovanje za proveru antitela u INEP-u veliko.

„I mi se trudimo da se organizujemo na najbolji mogući način tako da izađemo u susret svima, tako da se radi bukvalno od ujutru do uveče po smenama, i ta detekcija antitela teče onako kako treba tako da ljudi sada mogu da imaju jedan podatak više u svom zelenom sertifikatu“, poručila je Sofronić Milosavljevićeva.

Nedovoljno vakcinisanih za kolektivni imunitet

Upitana koliki je kolektivni imunitet našeg naroda navodi da nije dovoljan.

„Kolektivni imunitet nije dovoljan, ali ohrabruju vesti da se sve više mladih vakciniše, populacije koja je upravo najaktivnija u transmisiji virusa, da i stariji koji se nisu vakcinisali sada shvataju ozbiljnost situacije, tako da mislim da će se ipak posle ovog talasa situacija kretati nabolje i da će takvih talasa i problema biti sve manje“, navodi gošća Jutarnjeg programa.

Ističe da je najodgovornija starija populacija i da su oni najozbiljnije shvatili ozbiljnost situacije.

„Kod starijih kasni taj stečeni imununski odgovor i oni su u najvećoj opasnosti da onda preovladaju ti mehanizmi ranog urođenog imunskog odgovora kada se razvija burno reakcija organizma, a nema tog stečenog da to polako gasi jer sve se u našem orgaizmu međusobno reguliše“, navodi Sofronić Milosavljevićeva.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.